Удружење бораца, потомака и поштовалаца НОР-а, 6. Личке пролетерске дивизије Никола Тесла и 35. Личке ударне дивизије прославило 8. март – Дан жена

 

Велики допринос жена


У сали Дома РВИ у Београду чланови Удружењa бораца, потомака и поштовалаца НОР-а, 6. Личке пролетерске дивизије Никола Тесла и 35. Личке ударне дивизије, 8.марта 2019. године, органозовали су лијепо дружење са дамама, као дио реализације програма „Његовањe традиције ослободилачких ратова Србије, првенствено НОР-а 1941/45. и у истом улога и значај 6. и 35. Личке дивизије”, чију је реализацију подржао Секретаријат за социјалну заштиту градске управе града Београда.

Даме су пристизале, а свака је добила по каранфил и беџ. Већ на самом почетку се могло наслутити да предстоји забавно послијеподне.

Није било много говора, јер је свечаност забавног карактера једино је предсједница Управног одбора Марија Обрадовић прочитала пригодни реферат.

У Србији је први пут Дан жена обиљежен 1914. године. То је празник економских, политичких и друштвених достигнућа жена. Идеја да се овај празник обиљежава појавила се почетком 20. вијека, као успомена на пожар у текстилној фабрици који се догодио у Њујорку 1911. године, тог дана је погинуло 140 жена.

 

Жене у НОБ-у и НОР-у


О значајном учешћу жена свједоче подаци да је у НОБ-у у Хрватској с пушком у руци судјеловало 43.660 жена, да је животе положило 4.579 жена, да су 40.150 жена страдале као жртве фашистичког терора и да је од 290 проглашених народних хероја само 18 жена, од којих су њих 14 положиле животе у НОБ-у.

На Првој земаљској конфренцији у Босанском Петровцу, 6. децембра 1942. године, АФЖ је постао јединствена организација свих жена Југославије и важан чинитељ у Народном фронту у погледу мобилизације жена у антифашистичкој борби, те у борби за ново уређење земље.

АФЖ је радила на отклањању посљедица рата, потицању одгоја и образовања, изградњи нових стамбених објеката, културном раду и др.

Из говора друга Тита на Првој земаљској конференцији Антифашистичког покрета жена у Босанском Петровцу 6.12.1945.

Можда неко на страни сања да ће у Југославији послије рата почети опет по оном старом, па ће жене пријећи у кухињу и неће одлучивати ни о чему. Али, жене су, другови и другарице, положиле испит зрелости. Оне су показале да су способне не само да раде код кућанства, него и да се боре са пушком у руци, да могу и да владају и да држе власт у рукама……Захваљујем вам на огромним жртвама које сте поднијеле за спас своје отаџбине, за спас наших народа, наше слободе и независности.

 

Марија Обрадовић: Жене носе капитализам на својим плећима


Послије читања реферата Марија Обрадовић се осврнула на садашњи положај жене у друштву.

– Данас ако читате новине, ако пратите законске прописе видите да има много тога што повређује жену. Борба се наставља, више не са пушком у руци, али се наставља политички. Морамо то пренијети нашим генерацијама да се боре за своја права. Ми смо имали бар радна мјеста, нисмо се много разликовале по личном дохотку, имале смо право на одморе, на породиљско, и никада нас нико није шиканирао на радном мјесту што смо отишле на боловање због дјетета – рекла је Марија Обрадовић и додала да данас капитализам свака жена носи на својим плећима.

Раде Обрадовић, члан УО удружења, пренио је поздраве од Андрије Рашете, генерала у пензији, једног од оснивача и бившег предсjедника удружења, који је дамама упутио честитке поводом њиховог дана.

 

Милан Шашић: Много им хвала


Борац Милан Шашић се присјетио омладинки и њиховог великог доприноса НОР-у.

– Питање како би се одржала НОВ да није било жена. Ми нисмо имали снабдијевање, интендантске службе су нам биле мајке и дјевојке кувале су паленту, кромпир и хлеб. Много им хвала. Многе су младе болничарке изгинуле, које су се жртвовале да се и само један рањеник превије сагнутом главом од куршума. Врло им је мало признања дато – рекао је преживјели борац Милан Шашић.

Након борчевих ријечи запјевале су лијепе Банијке, женска пјевачка група из Завичајног удружења Банијаца, потомака и пријатеља Баније.

У наставку се заплесало, запјевало, замезило и наздравило.

Новинар Српског кола
Драгана Бокун


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк