Удружење породица несталих и погинулих лица „Суза“: Наша борба предуго траје, а крај се не назире

Удружење породица несталих и погинулих Суза, 4. августа, организовало је конференцију за медије – 25 година од погрома Срба у Хрватској.

Ове године на конференцији су говорили Драгана Ђукић, предсједница Удружења, Миодраг Линта предсједник Савеза Срба из региона и Вељко Одаловић предсједник Комисије за нестала лица Владе Србије.

Драгана Ђукић: Све теже је бодрити породице да не одустану

Четврт вијека је прошло и није се много поодмакло у самом процесу ексхумација и идентификација, али ни око других права крајишких Срба. Како нам је рекла Драгана Ђукић њихова борба предуго траје, а да јој се крај не назире. У Хрватској славе, а Срби тугују јер су протјерани са вјековних огњишта, тугују за убијеним члановима њихових породица.

– Сваком ко има у себи развијен осјећај правде и здрав разум није јасно зашто нико није након 25 година оптужен за почињене злочине над српских народом, а ако су пресуде и изречене за неколицину, казне нису адекватне – рекла је Ђукићева.

Процес ексхумације и идентификације у Хрватској је отпочетка био веома успорен, јер се то хуманитарно питање политизовало.  У овом ковид времену тај процес стоји.

– У Хрватској на институтима за судску медицину налазе се посмртни остаци око 900 тијела, за које се годинама не врши идентификација, разни изговори постоје, између осталог да не долази до поклапања коштаних и крвних узорака или немају образложења зашто. Породицама нису прихватљиви такви изговори, оне су уморне од чекања. За нове ексхумације и идентификације не преостаје нам ништа осим надања. Хрватска је једина земља у региону која има позната регистрована гробна мјеста. Потпуно је јасно да нема воље да се питање несталих ријеши, нема тијела нема злочина.

Постоје породице које су ушле у судске поцесе, међутим нису довољно правно заштићени, плаћају високе таксе, губе спорове, и ако не плате судске трошкове, пријети им се одузимање имовине и већина због тога не смије да крочи у Хрватску.

– Све теже је бодрити породице да не одустану. Интересовање медија траје само неколико дана, а онда се поново о несталима не говори до сљедеће годишњице – разочарано констатује Ђукићева.

Подршка им је сада најпотребнија, не зато што се плаше корона вируса, него се плаше да неће дочекати да достојно сахране своје најближе и да ће своју тугу морати да пренесу својој дјеци и унуцима.

Миодраг Линта: Константно се прешућују, умањују и негирају српске жртве

Миодраг Линта констатује како већина крајишких Срба није остварила своја имовинска, стечена, и друга права, од отетих станова, заосталих неисплаћених пензија, новчане накнаде за миниране куће по хрватским градовима, отимања земље, нерјешена су питања радног стажа и бројна друга.

– С друге стране у Хрватској се величају ратни злочинци, по којима се дају називи улица и институција. Константно се прешућују, умањују и негирају српске жртве, а издаје све више потјерница за припаднике војске и полиције РСК и то најчешће без икаквих доказа – наводи Линта.

– Веома је важно да након 25 година од завршетка рата Србија још јаче и активније ради на свим питањима који се тичу ратног наслијеђа. Да се покрене једна снажна политичка, дипломатска и правна офанзива како би се сазнала истина о стварним дешавањима дведесетих година, за утврђивање истине о узроцима и карактеру ратова дведесетих година.

У расветљавању истине би свакако помогло оснивање Меморијалног центар српских жртава деведесетих година, од Словеније, преко Хрватске, БиХ до Косова и Метохије. То би био простор на коме ће се на један документован, озбиљан научно верификован приступ показати шта се дешавало Србима у Словенији, Хрватској, БиХ и на Косову и Метохији.

Спровођење Анекса Г Бечког споразума

Оно на шта Линта такође скреће пажњу је спровођење Анекса Г Бечког споразума о сукцесији –  приватна својина и стечена права.

– У том Анексу стоји да ће свим правним и приватним субјектима бити враћена и заштићена права која су имали на дан 31.12.1991. године,а сви уговори склопљени за вријеме рата под притисцима и пријетњама морају бити проглашени ништавним.

Постоје бројни проблеми протјераих Срба и у Србији, већ 6 година се спроводи регионални стамбени програм  и до краја провођења  програма рјешиће се стамбено питање за преко 7.000 породица, а њих још 10.000 неће бити рјешено.

–  Апелујем на МСП,  али и на нову Владу да се продужи временски рок за реализацију региналног стамбеног програма.

Није могуће говорити о потпуној реализацији односа између Београда, Загреба и Сарајева, о успостави повјерења, а камоли помирења ако имамо стотине хиљада људи који трпе посљедице ратова деведесетих који не могу да остваре своја основна људска права.

Вељко Одаловић: Хрватска побједа је срамота, побједили су старце и нејач

Вељко Одаловић, предсједник Комисије за нестала лица Владе Србије подсјећа на подршку коју је Хрватска имала од западних центара моћи.

–  Сви сукоби који су се десили и начини на који су припремани, припремани су идентично. Свуда је припремана подршка споља, медијски врло усмјерене против нас. Нанесена нам је неправда и представљени смо јавности у негативном свијетлу, да би се оправдала улога међународне заједнице на овим просторима.

Нестала лица су у највећем броју убијена, почињени су тешки злочини нарочито цивилима.

–  Хрватске снаге када су радиле санацију терена након оружаних акција, сами су предали 1035 протокола гдје су сахрањени Срби. Од тих 1035 имамо 17 гробних мјеста која још нисмо ексхумирали, и Хрватска за сада не показује спремност да те локације обиђемо. 685 лица је идентификовано, 350 тијела која извјесно припадају Србима из гробница које смо ексхумирали заједно са Владоом РХ се налази на Шалати у мртвачници гдје се уз њих налази јо 550 са других подручја. Преко 900 неидентификованих тијела се тамо налази. Извјесно је да већина тих тијела припада Србима, и оно што посебно брине је динамика која је у посљедње двије године поражавајућа.

Претходне двије године није било ниједне ексхумације,преузели су само 13 тијела са Института у Загребу која су идентификована из ранијих ексхумација, и немају најаву да ће се у скорије вријеме нешто рјешавати по том питању.

– Преко 50 локација смо пријавили за које тражимо да се провјере и да заједно обиђемо те локације, да ексхумирамо, узмемо ДНК узорке и покушамо да пронађемо породице које ће преузети посмртне остатке.

Хрватска је донијела Закон о несталим лицима који на неки начин у други план ставља Међународне споразуме и протоколе који имају већу снагу, и понаша се у складу са својим Законом, који је у складу са оним што је у Декларацији о Домовинском рату писало.

– Јавност мора да зна да та њихова велика побједа је њихова срамота. Они нису извојевали побједу у сукобу са оружаним снагама на линији фронта, они су побиједили нејач и цивиле. Преко 60 посто несталих лица је старије од 60 година, међу њима је 540 жена старијих од 60 година. Какво образложење могу да пронађу зашто су њих убили. Присуствовао сам идентификацијама када смо породицама предавали старце од 95, 100 и преко 100 година

Поред тога што породице морају да знају шта је било са њиховим најмилијима они морају да знају и ко је злочин починио, не постоји спремност Хрвата да се суоче са својим злочинима.

На крају на питање новинара да прокоментаришу Милошевићев одлазак на прославу Олује, Линта је рекао да за тај чин нема никаквог оправдања, док је Драгана Ђукић навела да нема коментар, јер за сваког Србина мјесец август је мјесец туге, а зна се на који начин Хрвати обиљежавају Олују.

Новинар Српског кола

Драгана Бокун