Удружење Шесте личке пролетерске дивизије обиљежило 75. година од ослобођења Београда

Поводом обиљежавања 75 година од ослобођења Београда, у Другом свjетском рату (20. октобра 1944. године), 16.10.2019. године у Дому РВИ Београда одржана је Свечана сједница коју је Удружење 6. Личке самостално реализовало у оквиру Програма Ко историју заборавља, она му се понавља, подржаног од стране Града Београда, Секретаријата за социјалну заштиту у Другом свјетском рату (20. октобра 1944. године).

Вељко Жигић је прочитао пригодан реферат о борбама за ослобођење Београда када је погинуло 2.953 борца НОВ, од којих 243 борца Шесте личке дивизије.

– Једини комадант дивизије који је рањен у једној бици је Ђоко Јованић у Београду. Јосип Броз Тито је поводом тридесетогодишњице ослобођења Београда 1974. рекао „на улицама Београда омладинци и омладинке, готово дјеца, гинули су у вријеме када су највише вољели да живе, не слијепо и авантуристички већ дубоко увјерени да се боре за нешто што је много више, него што су њихови животи. За слободу свог народа и свога града“.

На скупу је био и учесник битке за ослобођење Београда Зденко Дупланчић који је присутнма по данима испричао како су текле акције.

– 13. октобра продужавамо од Младеновца ка Беогаду. Руси иду цестом, са моторизацијом, а ми попријечним путем који води ка Авали. Борбе за Авалу водимо са Русима.

Дупланчић је нагласио да сљедећи дан избијају на Бањички вис, Нијемци су им пружали снажан отпор. У освит зоре 15. октобра избијају на Аутокоманду и оданде избијају на Карађорђев парк.

– Задатак наше бригаде је био да послије Авале, иде Славија, Скупштина, Скадарлија и Калемегдан. При улазу у сам град, настојало се да се град што мање руши. Помогли су нам грађани и омладина Београда водећи нас кроз улице показујући гдје су се Нијемци утврдили.

Шеста личка дивизија је заузела Сарајевску улицу­! 17. и 18. октобра најжешћи окршаји су се водили на Скадарлији.

Послије деветодневних тешких борби, 20. октобра 1944. ослобођен је Београд, главни град Нове Југославије. У осам часова ујутро савладан је и посље дњи њемачки отпор. Брзим продором партизанских и совјетских снага заузет је мост на Сави чиме је отпочело наступање у Срем. Једна бригада Прве пролетерске и две бригаде Шесте личке и дио совјетских снага прешле су Саву и отпочеле борбе за Земун и Бежанијску косу.

22. октобра јединице Шесте личке дивизије уз садејство са 13. Пролетерском бригадом и совјетским јединицама, ослободиле су Земун, а 23. октобра и Батајницу, да би наставиле пут за Срем – Сремски фронт.

Из Удружења су подијелили и захвалнице поводом 75. годишњице ослобођења Београда, предсједница Удружења Марија Обрадовић је уручивала захвалнице.

Захвалнице су примили:

Град Београд Секретаријат за социјалну заштиту

СУБНОР Србије

СУБНОР Града Београда

СУБНОР Војводине

Савез Срба из региона и Српско коло

СУБНОР Савски венац

Удружење бораца Седме банијске дивизије, Удружење осме кордунашке дивизије, Крајишке бригаде, МПГ Банија, генерал у пензији Андрија Рашета, Боро Ерцеговац, Светомир Атанацковић, Душанка Лукић Хавел, Ненад Бјелош, СНП Конто д.о.о.

У име предсједништва ГО СУБНОР Београд Бора Ерцеговац је честитао јубилеј 75. година од ослобођења Београда.

– И ми смо већ почели са бројним активностима за прославу годишњице од ослобођења , обилазимо наше другарице и другове који су болесни са скромним поклонима. Централна манифестација за СУБНОР Београда одржаће се у понедјељак 21. октобра у свечаној сали Скупштине Града Београда.

Након Боре Ерцеговца присутнима се обратио и предсједник СУБНОР-а АП Војводина који је уручио повеље  Удружењу 6. Личке пролетерске дивизије Никола Тесла и генералу пуковнику Андрији Рашети.

С обзиром да су и Савез Срба из региона као и лист који Савез издаје Српско коло, добили захвалнице Миле Шапић се прије свега захвалио Удружењу 6. Личке ПД и поручио свима који не добијају Српско коло да се обрате редакцији како би примили свој примјерак.

Предсједник републичког одбора СУБНОР-а пожелио је свима прије свега здравље.

– Било је право богатство и задовољство данас слушати све учеснике. Шеста личка јесте дика своме роду, али се не спомиње, чија је она. До 1943. тамо нема никог сем Срба. Прославила је и Лику и себе.

На самом крају се обратио генерал пуковник Андрија Рашета.

– Шеста личка може са правом да каже да није само личка него југословенска. Увијек је захваљујући њеном руководству нашла право рјешење.

Наступала је МПГ Банија и гуслар Никола Ђапић.

Текст и фото: Драгана Бокун