Nova Gajdobra

VEČE POSVEĆENO KOLONISTIMA: Nova Gajdobra je bila i ostala hercegovačka oaza u Bačkoj!

„Veče negovanja i očuvanja kulture i tradicija kolonista“ održana je u subotu 14. oktobra 2017. godine u punoj sali OŠ „Aleksa Šantić“ u Novoj Gajdobri. Skup čiji su organizatori bili Udruženje „Stara Hercegovina u srcu“ i Mesna zajednica Nova Gajdobra počeo je himnom „Bože pravde“ koju je najavila voditeljka programa Bojana Ćulibrk.

U ime domaćina goste su pozdravili predsednik Udruženja  „Stara Hercegovina u srcu“ Vojislav Zubac i  predsednik saveta mesne zajednice Mladen Lučić.

Slovo o kolonistima je održao i profesor dr Jovo Radoš koji je po mnogim osnovama istinska gajdobranska legenda. On je podsjetio na period neposredno nakon završetka Drugog svetskog rata kada je donet Zakon o kolonizaciji, agrarnoj reformi.

– Predviđeno je da se 12.000 porodica preseli iz Bosne i Hercegovine u Vojvodinu, zbog čega je planirano formiranje 29 naselja u Banatu i 38 naselja u Bačkoj. Gajdobru i Novu Gajdobru naselili su uglavnom Hercegovci ali je bilo i onih koji su poreklom iz Bosne –  rekao je dr Radoš i naveo neka prezimena tih porodica kao što su  Raduni, Rodići, Šušnice, Karanovići, Zorići, Ćulibrci itd, a potom se osvrnuo na Hercegovinu – stari zavičaj većine Gajdobrana.

 Po zapisima vizantijskog cara Konstantina VII Porfirogenita iz desetog veka vidi se da Srbi naseljavaju sve krajeve od Kotora do Makarske, pa on kažeda su to Travunjani, Zakumljani, Neretljani – rekao je dr Radoš i podsjetio da je Hercegovina poznata i kao „Vojvodstvo Svetog Save“,  jer je mladi Rastko Nemanjić upravljao Humom.

– Nigde nije bilo toliko ustanaka koliko u Hercegovine. Kada su Turci na Vračaru 159 godine godine spalili mošti svetog Save, Hercegovci su odmah digli na ustanak pod vojvodom Grdanom. Od tada do danas 17 generacija Hercegovaca neprestano se borilo za slobodu – rekao je dr Radoš i podsjetio da je Hercegovina zemlja gusala i najgromoglasnije pesme na svetu – gange.

– U Gajdobri svih godina posle rata, a i danas, odzvanjalaju i gusle i ganga koje čuvaju običaje, jezik, navike, mentalitet i temperament koji su Hercegovci donijeli u Bačku – napomenuo je dr Radoš i dodao da su  Nova Gajdobra i Gajdobra predstavljali pravu hercegovačku oazu u Vojvodini, a potom se osvrnuo i na same koloniste.

– Kakvi su bili ti ljudi? Treba otići na Novogajdobransko groblje i videti tamo stare spomenike, brkate gorštake sa kapama zavratama kao i tihe starice. Svi oni su došli kao ratnici stradalnici iz našeg starog kraja i nastavili da žive po starim običajima ovde. I mlade generacije su to poprimale od njih i ja sam se setio i sećam se detinjstva kakvi su bili ovde stasiti momci i đevojke – rekao je dr Radoš, koji je i sam bio izuzetan sportista. On je nabrojao čitavu plejadu istaknutih gajdobranskih legendi kao što su Aco Komad, Mišo Stojanović, Dušan Bošković, Lale Zirojević, Ćobo Bošković, Neco Radun, Rambo Kovačević, Stampi Stanković, Ćato Žarković, Čedo Jokanović, pokojni Mišo Bajat i drugi.

– Oni su čuvali duh Nove Gajdobre i ja se sećam da su pevali u šinobusu: „Evo braće iz Gajdobre Nove, đe no majka rađa sokolove“ – zapjevao je i sam dr Radoš i potom se sa ponosom osvrnuo i na gajdobranskog potomka košarkaša Vladimira Lučića koji je nedavno briljirao u dresu reprezentacije Srbije.

– U Novoj Gajdobri su se rađali sokolovi i svi smo sa ponosom gledali utakmice u Turskoj naše košarkaške reprezentacije i govorili: „Eno sina Laza Lučića“, koji je pokazivao svoj temperament, oštrinu, borbenosti i sve onošto krasi Hercegovce. Zato mlade generacije treba da se ugledaju na svoje pretke – rekao je dr Radoš koji je napomenuo da škola koja nosi ime po Šantiću, a KUD po Dučiću samo potvrđuju stalno prisustvo Hercegovine u Bačkoj, a svoju besjedu dr Radoš je završio zdravicom „Kao što hrast u nebo širi svoje grane, tako nam Bog dao dug život i zdravlje.“

U nastavku programa nastupala su djeca iz KUD Jovan Dučić iz Nove Gajdobre.

Uz gusle su pjevali Petar Mišović i Vojin Radojičić.

Zahvalnicu Mesne zajednice za širenje lepog glasa o Novoj Gajdobri dobio je Boriša Petković i njegova supruga Vanja koji vode udruženje „Čepom do osmeha“ koje pomaže deci sa posebnim potrebama.

Ovaj vrijedni bračlni par poklonio je Mesnoj zajednici sliku na kojoj je najveći mozaik  od plastičnih čepova (za Ginisovu knjigu rekorda) koji su volonteri „Čepom do osmeha“ napravili u centru Novog Sada.

Hercegovci iz Gajdobre su posebno priznanje dodijelili predsjedniku opštine Bačka Palanka  Branislavu Šušnici kao i i predsedniku skupštine Mitu Čačanskom.

Stihove Dučića i Šantića čitala su deca iz osnovne škole „Aleksa Šantić“ iz Nove Gajdobre.

Priređena su i domaća jela koja su spremile žene iz udruženja „Jeleče“ čiji je predsednik Dušanka Buban.

Nije moglo ni bez raštana koji je po hercegovačkom receptu spremila Branka Đurić.

Između ostalog na trpezi su se našli sir iz mješine, cicvara, prijesnac, zeljanica, pogača…

specijalno za SRPSKO KOLO 
tekst i slike: Nikola Janičić

Nema komentara

Napišite komentar