Видовданско сабрање на Далматинском Косову
Вера Светог кнеза Лазара сабрала је и ове године бројне Србе из Далмације на Далматинском Косову, да се изнова присете Косова, Косовске битке и крви светих мученика косовских, чија их је жртва храбрила кроз страдалну историју, дајући вечни путоказ – да своје поштују, да се свога никада и не због чега не одричу.
Знао је то велики и никад заборављени Стефан Кнежевић, владика далматински, истински визионар и народни учитељ, који је православне Далматинце непроцењиво задужио собом и својим делом. Због тога је у претпрошлом веку градио и саградио далматинску Лазарицу, да православне Далматинце окупља, да се у њој сабиру, исто онако као што су то чинили њихови преци.
Мноштво окупљених верника поводом празника Видовдана, у светом сабрању у манастиру Лазарица, на светој архијерејској литургији предводили су епископ славонски Јован и епископ далматински Никодим уз саслужење свештенства и монаштва Епархије далматинске.
Након литургије епископ пакрачко-славонски се обратио сабраним верницима рекавши да је Славонија, из које долази, позната по томе што се у њој налазио систем концентрационих логора за које сви знају, али тамо су такође и нека места за које многи нису чули.
– Та места се зову овако: Бенковац, Обровац, Кричке, Стара Буковица, Буковчани, Драговић, то су све села расута по западној Славонији. Та места говоре нам да сте управо ви одавде, негде у осамнаестом, деветнаестом веку, из оне глади о којој сведочи приповетка Симе Матавуља „Пилипенда“, тада населили благодатну, плодну, доброћудну Славонију, као некада наш народ из Босне и са Косова и Метохије. Нас такође повезује наш први крајишки светитељ, коме је свака друга, трећа црква посвећена где год је Крајишника, а то је наш Свети Илија. За његов празник наша Крајина гори осветљена свећама, тада се сви највише окупљамо око својих храмова у зборовима, играју се кола око цркава и све бљешти од весеља и радости. Једнако се Свети Илија слави у Далмацији као и у западној Славонији – рекао је епископ Јован.
Свог порекла никада не треба да се стидимо
Након свете архијерејске литургије, у порти манастира Лазарица, уприличен је богат културно-уметнички програм. Поред деце из Клуба „Далматинско Косово“, програм су увеличали гости из Вуковара, Ансамбл Народних Игара СКД “Просвјета“.
На почетку програма пригодном беседом присутнима се обратио и епископ далматински Никодим, поздравивши их најрадоснијим хришћанским поздравом Христос Васкрсе.
– Ми, хришћани, треба увек да се поздрављамо овим поздравом, и да сваким даном свога живота размишљамо о Васкрењу и очекујемо царство небеско. Желео бих да се захвалим свима вама што смо се сабрали данас овде и што испуњавамо тај завет који су нам оставили наши славни преци, преко владике Стефана Кнежевића, али и преко свих оних који су се окупљали око наших светих храмова у Далмацији. Ми, као њихови достојни наследници, својим сабрањима при светим црквама треба да покажемо да знамо да нас ту сабира управо Дух Свети који умножава наше молитве. На нама је да се у њима сећамо свих који су пострадали, јер се један народ не дичи само својим светитељима, него свим мученицима из свога рода, а ми, хришћани, смо позвани да кроз мучеништво и страдање покажемо да истински верујемо у ту веру коју су нам предали наши преци – истакао је, између осталог, владика далматински.
Духовно нахрањени надахнутим беседама двојице епископа, подсетивши се својих предака и времена када су они својим заветом кнезу мученику походили ово свето место, православни Далматинци бар на кратко заборавили су на све недаће које им је донело ово време, свакодневне бриге и страхове, неизвесност због вируса који је опет претио и отказивањем сабора у Лазарици.
Ни госте из Вуковара та неизвесност није омела да крену пут Далмације, да песмама и играма из свога краја додатно озаре срца Далматинаца, да заједно прославе овај велики празник.
– Први пут смо били на овом месту пре десет година, и ево после једну деценију поново смо са далматинским народом за Видовдан у Лазарици. У нашим крајевима има много Далматинаца, преци неких од наших играча вуку корене одавде, и много је симболике која нас повезује са овим крајевима. Ово је једина црква у Хрватској која носи име Лазарица, и свима нам значи што смо баш овде на Видовдан. Иако се ситуација због коронавируса опет свуда мења из дана у дан, неки од наших чланова нису били у могућности да дођу из Србије, ни једног тренутка нисмо доводили у питање нашу одлуку да се одазовемо позиву који нам је упућен – каже Дејан Куруцић испред „АНИ“ из Вуковара.
Истина је да је, ове године, сабраног народа било мање него претходних година, али дух оних који су дошли остао је исти. Пре, не тако давних, стотину година, на Далматинском Косову, на завет кнезу мученику Лазару долазило је више од десет хиљада ходочасника, а о чему данас сведоче историјски записи из тог периода.
Околност су се промениле, али завет остављен у аманет остао је непромењен, да вера за будућа времена буде још чвршћа.
Преузето са: banija.rs