Видовданске свечаности у Беранама

Друштво Црногорско-руског пријатељаства Петар Први из Подгорице успоставило је медаљу ” Вук Караџић” за допринос у очувању ћириличног писма и српског језика и додијелило ју је ове године: историчару Горану Киковићу,књижевнику Браниславу Оташевићу,пјеснику Давиду Лалићу, епском пјеснику Бранку Бату Крковићу,епском пјеснику Жарку Бојићу,професору Зорану Лакушићу, књижевникуи гуслару Миловану Мишу Кубуровићу,пјеснику Мирославу Милошевићу и Василију Јанковићу.

Ово виско признање додијељено на пригодној Видовданској свечаности сјутра на Видовдан у Беранама.

У програму су наступали: пјесници Милован Кубуровић,Давид Лалић,Жарко Бојић,Василије Јанковић,Бато Крковић,Милан Мане Цимбаљевић,Вулко Шћекић и Миро Милошевић.

Од Друштва Црногорско-руског пријатељаства Петар Први из Подгорице грамате су добили: Миличко Трифуновић, Синиша Петрић и часопис Глас Холмије.Захвалнице Друштва црногорско руског пријатељства добили су: Мило Јоле Цикић Шљакић,Љубиша Трифуновић и Вујадин Пантовић.

Уз струне гусала наступали су: Милоје Бугарин и Синиша Петрић. скуп је поздравио Драгоје Бакић. Видовданску декларацију поводом очувања и одбране свете Српске православне цркве и о историјском битисању епархије Будимљанско -никшићке говорио је предсједник Српске народне одбране историчар Горан Киковић.Пригодну бесједу одржао је књижевник и новинар Бранислав Оташевић,који је говорио о значају Српске паравославне цркве у Васојевићима и Црној Гори .

Телеграме подршке су упутили Удружење Васојевића из Београда на челу са генералом др Луком Кастратовићем и Удружење Васојевића из Крагујевца на челу са Верољубом Кастратовићем.

Видовданску бесједу одржао је Миличко Трифуновић,предсједник Уружења ратних добровољаца 1912-1918,њихових потомака и поштовалаца Беране,који је рекао следеће:

Драга браћо и сестре ,часни оче

Добро дошли на славу Видовдан, добро дошли на празник српске саборности и надахнућа.

С једне стране Видовдан са друге сви други српски празници.

И увијек тас историје претегне на његову страну.Јер Видовдан је тврде историчари одавно постао синоним великих националних надахнућа,празник српске судбине,дан наших побједа и пораза,један од најдраматичнијих датума у нашој историји.И у прошлости и у савременој историји ниједног датума као 28.јуна Србија није морала да доноси тешке одлуке и да бира пут.

Онај први претеча свих наших Видовдана био је 1389.год. Лазарев избор царства небеског жртвовања за више вриједности и слободу по сваку цијену уврстили су Видовдан митским даном. Тај кнежев избор и одрицање од овоземаљске славе и успјеха временом су постали потка националног етоса Срба.

Драматични догађаји из новије историје који су се десили 28. јуна само су ојачали његову симболику као кључног датума српске историје. Од митског опредељења донијетог на пољу између Лаба и Ситнице преко принциповог пуцња у граду на Миљацки, до успона и пада Слободана Милошевића и отварања приступних преговора са Европском унијом. Сви ови догађаји учинили су да се Видовдан дочекује са поносом али и са зебњом од нових изазова.

Нажалост има и оних који мисле да је Видовдан неприкладан празник и да је бесмислено славити дан пораза и пропасти и да Видовдан није више вриједан. Таквом утиску не треба подлећи. Његујући српску традицију, историју и културу (Уружење ратних добровољаца 1912-1918,њихових потомака и поштовалаца Беране, Српско историјско- културно друштво ”Никола Васојевић”- Беране, и Удружење српских књижевника у отаџбини и расејању за Црну Гору-Андријевица.)Орагинизовали су и ове године традиционалну манифестацију видовданске свечаности. Ми смо данас заједно у мислима и са Србима у Београду и са Србима на Косову и Метохији, јер и нас боле ране Лазареве и плач Косовке дјевојке. Цитираћу ријечи великог српског пјесника Матије Бећковића: „ Косово је најскупља српска реч.“ Овдје су данас окупљени потомци оних људи и јунака који су развили ратно добровољаштво као изараз вјековне опредијељености српског народа за коначно ослобођење од вишевјековног завојевача, доказујући да, крв ратних добровољаца тече венама њихових бројних потомака и поштовалаца.

Зато ми чини посебну част, што могу да вас поздравим у име Уружење ратних добровољаца 1912-1918,њихових потомака и поштовалаца Беране и да вам пожелим, да се пријатно осјећате као своји са својима. Живјели и нека нам на срећу и на напредак долази сваки наредни Видовдан.-закључио је Миличко Трифуновић.

Г.КИКОВИЋ

Нема коментара

Напишите коментар