Влада Српске усвојила 23.извјештај Савјету безбједности УН

На 69. сједници, Влада Републике Српске усвојила је Двадесет и трећи Извјештај Савјету безбједности Уједињених нација који je, у име Републике Српске као потписнице свих анекса који чине Дејтонски споразум, генералном секретару УН и земљама чланицама Савјета безбједности, упутио предсједник Владе Републике Српске.

Двадесет и трећи извјештај Републике Српске Савјету безбједности УН односи се на период новембар 2019. – април 2020. године и у њему, као и у својим досадашњим извјештајима, Влада Републике Српске изражава своја виђења о кључним питањима и проблемима са којима се суочава БиХ, а с циљем разјашњавања својих становишта члановима Савјета безбједности и међународне заједнице.

Прво поглавље Извјештаја наглашава значај поштовања Дејтонског споразума и истиче чврсту опредијељеност Републике Српске за Дејтонски споразум, укључујући Устав БиХ. Ипак, да би БиХ била успјешна и просперитетна и остали актери у БиХ морају на исти начин поштовати дејтонски компромис. Исто тако, од суштинског значаја је да се међународна заједница, укључујући високог представника, придржава одредби Дејтонског споразума и поштује га.

У другом поглављу Извјештаја објашњено је зашто реакција на пандемију у БиХ доказује да дејтонски уставноправни поредак функционише, чак и у вријеме дубоких подјела и озбиљне свјетске кризе. Децентрализована структура БиХ омогућила је брзе и дјелотворне мјере против пандемије и њених економских посљедица, упркос настојањима СДА и других бошњачких странака да искористе кризу за сопствене политичке циљеве, о чему више садржи Прилог 4. уз овај извјештај.

Треће поглавље Извјештаја бави се питањима владавине права; прво је објашњено зашто Уставни суд БиХ, којим доминира политичко савезништво тројице страних судија и двојице судија из реда Бошњака и који није независан у односу на Канцеларију високог представника, мора бити реформисан уколико се жели поштовати владавина права. Ова реформа, о којој се детаљније говори у Прилогу 1. уз овај извјештај, мора обухватити и замјену страних судија држављанима БиХ, што је Европска унија навела као кључан приоритет. Уставни суд БиХ мора да поштује границе своје надлежности.

У истом поглављу наглашава се да високи представник и други страни званичници морају престати да подривају интегритет Уставног суда БиХ путем ex parte комуникације и другим спољним утицајима на стране судије. Исто тако, објашњено је зашто владавина права у БиХ мора почети поштовањем Дејтонског споразума, чији је цјелокупан текст обавезујући. Коначно, ово поглавље текста наводи зашто је недавна одлука Уставног суда БиХ несагласна са Уставом БиХ, а о чему детаљније говори и Прилог 2. Извјештаја.

Четврто поглавље говори о погубној улози ОХР-а у БиХ, чији су поступци далеко од улоге предвиђене Дејтоном. Током кризе до сада невиђених размјера коју је изазвала епидемија Ковида 19, ОХР није учинио ништа да помогне БиХ, а чак је покушао да подрије ефикасност ентитетских влада, на којима лежи примарна одговорност за реаговање на пандемију.

Осим тога, објашњено је да би питање државне имовине, које је и даље извор жучне подјеле у БиХ, било давно ријешено да се високи представник није уплео. На крају, наводи се и неколико примјера новијег датума гдје високи представник није поступао као неутралан помагач, него је изазвао и погоршао проблеме. У вези с овим поглављем, Прилог 3. Извјештају чини и посебан документ везан за пријетњу високог представника наметањем закона.

Вест преузета са: rtrs.tv

 

Нема коментара

Напишите коментар