Оџачки логораши и даље чекају на процесуирање више десетина злочинаца
Преживјели српски логораши из Оџака обиљежиће 8. маја 28 година када су их припадници 102. бригаде Хрватског вијећа одбране и Хрватске војске заточили у логоре у том граду, али су незадовољни јер се и даље чека на процесуирање више десетина злочинаца због мучења и силовања.
За злочине над српским становништвом на простору Оџака осуђено је само осам лица на укупно 70 година затвора.
Преживјели логораши, од којих је један и предсједник Удружења Милан Милетић рекао је Срни да су ово срамно мале пресуде за злочине које су починили над немоћним људима.
Он је истакао и чињеницу да је ријеч о извршиоцима, али да налогодавци и управници логора још нису доведени пред лице правде.
Милетић је нагласио да послије смрти тужиоца Тужилаштва БиХ Милорада Барашна није подигнута ниједна оптужница за почињене злочине у логорима нити за силовања, која су вршена не само у тим објектима, него и у приватним кућама и становима гдје је било заточено по неколико жена и дјевојака.
„Још нема оптужнице против Горана Брекало, припадника 101. бригаде ХВО из Брода, као ни против припадника јединице „Ватрени коњи“ Паве Сичића из Посавске Махале“, речено је у Удружењу логораша „Оџак `92“.
Према наводима Удружења, постоје свједочења, документована, која указују да су њих двојица силовали Српкиње на простору Оџака.
Брекало и Сичић, како додају у Удружењу, нису једини који нису процесуирани јер су злочине чиниле организоване групе.
У Удружењу кажу да за сексуално злостављање на подручју Оџака очекују да буде процесуирано око 40 људи.
Групу „Ватрени коњи“, за коју у Удружењу истичу да је предњачила у сексуалном злостављању Српкиња, чинило је више од 20 лица, а процесирана су само три.
Центар служби безбједности Добој је 14. септембра 1992. године поднио Војном тужилаштву у Бијељини кривичну пријаву против 21 лица због сумње да су починила ратни злочин против цивилног становништва на подручју Оџака.
Сјећање на дан када су одведени у мучилишта, који многи нису преживјели, ове године ће бити обиљежено другачије него претходних година због епидемије вируса корона.
Парастос убијеним и преминулим логорашима биће служен код спомен-обиљежја у Вукосављу гдје ће вијенце положити само делегације Савеза логораша Републике Српске, Удружења логораша „Оџак`92“ и општине Вукосавље.
Полагање вијенаца планирано је и у Новом Граду, селу код Оџака, одакле је највећи број њих и одведен 8. маја 1992. године, Вијенци ће бити положени код спомен-обиљежја у порти Цркве Светих апостола Петра и Павла.
Мјештани Новог Града и околних села су прије 28 година на превару одведени у логоре у основну школу и фабрику „Стролит“. Неки су одатле успјели да изађу на слободу након пробоја Коридора, али су многи заточеничке дане наставили у другим логорима.
Прошли су још девет логора на територији БиХ и пет на територији Хрватске.
Над логорашима су за 62 дана, колико су били заточени у оџачким логорима, примијењене 132 методе мучења. Нису их преживјела 42 логораша.
Од 8. маја 1992. године до 26. маја 1993. године, када је размијењен посљедњи српски заточеник са подручја Оџака, силовано је 60 Српкиња, од којих је најстарија имала 60 година, а најмлађа 10.
Некадашњи становници општине Оџак су послије потписивања Дејтонског споразума напустили своја огњишта и преселили се у сусједне општине Вукосавље, Модричу, Шамац, Брод. Многи су, јер нису могли да се сусрећу са својим мучитељима, напустили ове просторе. Данас живе у Аустралији, Финској, Норвешкој.
Вест преузета са: Срна
