Вукашин Вујо Тишма изненада преминуо у стану на дан свог рођења!
Сахрањен у мјесном гробљу у Сремчици 16. марта 2020 године.
Рођен је 13.03.1956. године у Ивошевцима, селу поред Книна, као други од четири сина, од оца Јована и мајке Савке. Школовао се у Книну, гдjе је завршио занат којим се касније није бавио (бравар). Након завршене школе, радио је у Твику (Творница вијака, Книн) као службеник, до рата ’91. У време рата радио је у Црвеном крсту као општински секретар, помоћник секретара и контролор, све до ’95 године, до Oлује. У брак ступа ’83, 12. фебруара, са Радмилом Тишмом (дjевојачко Јанкелић), са којом добија двijе ћерке, Тању и Драгану. Из Книна u Олуји одлази ’95 у Србију, гдjе је прво боравио са породицом мјесец дана у Бачкој Тополи, а потом у Куршумлији три године, након чега долази у Сремчицу гдје проводи 19 година, одакле се 2018. године сели у избјегличко насеље Овчу.
У Србији се бавио разним пословима, како би прехранио своју породицу. Ради све до 2003. године, када је оболео од карцинома и тада одлази у инвалидску пензију.
У наредним годинама услиједила је његова борба за опоравак. Након болести, ускраћен за рад на многим пословима, окреће се старој жељи и идеји коју је имао још од самог избјеглиштва, а то је оснивање удружења Kрајишника. Завичајно удружење „Егзодус деведесетих“ је основано 20.04.2013. године, окупљајући око себе велики број избјеглих и прогнаних лица, помажући многима у тешким избјегличким данима.
Чланови његове уже породице су: супруга Радмила Тишма, ћерке Тања Шашић и Драгана Тишма, зет Раде Шашић, унучад Данијела и Драган Шашић.
Опроштајно писмо унуке Данијеле!
Ђедо мој,
Одлука је пала да ја нешто напишем. И шта сад да пишем, и шта сад да кажем. Нисам била спремна на ово. Није нико. Увек си говорио да је тринаест твој број, а колико посебан мораш да будеш да ти 13.03. буде дан доласка и одласка са овог света. Али ти ниси отишао све док те ми чувамо у нашим срцима и сећањима. Речима не могу да опишем колико сам захвална што смо твој последњи дан провели заједно. Да сам само знала, толико бих те тога питала, толико тога рекла и толико ствари променила… Остала са тобом дуже и можда би све било другачије. Цео живот си бринуо о свима око себе осим о самом себи. Племенитост, доброта, осећајност и поштење су само неке од твојих многобројних врлина које си свесно или несвесно преносио, прво на маму и тетку, а потом и на Драгана и мене. Постоје ствари које се не уче у школи, ти си нас учио како бити човек, а то нема цену. Поврх свега, задовољство је чути да ово није мишљење само твоје породице, већ и свих људи који су те познавали. Свет би био боље и лепше место када би било више људи као што си ти. Хвала ти за све што си учинио за нас, и поносни смо што си управо ти био наш отац и деда. Почивај у миру, мој добри ђедо. И нека те анђели чувају.
Унука Данијела
