Завичајно удружење “Јањана“ организовало косидбу и дружење у Футогу

Завичајно удружење “Јањана“ из Футога је на Видовдан 28.6.2020. године организовало дружење у којем су спојили рад и задовољство заједно са својим побратимима Удружењем грађана “Змијање“ из Каћа. Ведар дух увијек краси овај народ, а у прилог томе говори њихова воља да у актуелној ситуацији изазваној корона вирусом ипак задрже добро расположење. С обзиром да су сва већа дешавања отказана, Јањани су организовали ово симболично дружење уз косидбу како би очували традицију и обичаје и сјетили се свог завичаја.

Иако се ова два удружења братиме дуги низ година, званично братимљење је одржано 17.5.2019. године у Каћу. Крајеви из којих потичу Јањани и Змијањци су слични. Тежак живот их је међусобно приближавао, а највише их је сјединила саборност за слободу, духовност и православну вјеру. Како би наставили пут својих предака, ова удружења међусобно се поштују, помажу и заједничким снагама раде на остваривању основног циља, а то је очување традиције и обичаја крајева из којих потичу.

– Ова манифестација је прилика да се друже побратимска удружења, Завичајно удружење “Јањани“ и Удружење грађана “Змијање“ и треба да нам дођу кумови из Завичајног удружења Срба Доњовакуфљана. Ово је прилика да се скупимо, да се дружимо и надам се што чешћим сусретима. Циљ нам је да очувамо традицију, јер је то нешто што нас одржава. Дружимо се на више начина, максимално се поштујемо и посјећујемо како на дешавањима у Републици Србији, тако и у Републици Српској и покушавамо да приближимо народ, као и народу наше обичаје, истакао је предсједник Завичајног удружења “Јањана“ из Футога Зоран Црепуља

Зашто су се баш Јањани и Змијањци побратимили сазнали смо од предсједника Удружења грађана “Змијање“ из Каћа Ђорђа Пантелића:

– Јањ и Змијање су географске области у Сјеверозападној Босни које су наслоњене једна на другу и преклопљене су. У 13. и 14. вијеку дио Јања припадао је Змијању. Имамо предања о томе да кад год су се градили или обанављали наши манастири и цркве које су на Змијању, увијек су стизале помоћи из Јања. То је исти народ, са истим обичајима и традицијом. Препознали смо се и осјетили смо потребу и жељу да се побратимимо са Јањанима. Данашња манифестација је нешто што подржавамо и одазивамо јој се и више година прије него што смо се побратимли. Циљ је да на примјеру кошења наши потомци, који су рођени на територији АП Војводине, виде како се некад косило и живјело, колико је требало уложити труда да се једна парцела покоси, да се скупи сијено и да би видјели како су њихови преци били вриједни и марљиви људи, истакао је предсједник Удружења грађана “Змијање“ из Каћа Ђорђе Пантелић.

О значају оваквих манифестација, али и о начину израде косе за ефикасност у кошењу, говорио нам је Ново Тешић родом из Јањске области, село Липоваче:

– Коса ми је од ковача Зумић Ахмета из Мркоњић Града, а косиште је правио Миленко Миловац, који ради рукотворине од дрвета. Ово је најлаганија и најоштија коса међу осталим косама овдје. Камени брус који имам стар је 300 година, са њим је косио мој прађед, ђед, отац и сада ја. Добијао сам за њега много пара, али нисам хтио да га продам. Ово је успомена и не бих се од њега никада одвојио. Коме га позајмим, тај оставари добар резултат. Без њега нема добре косе и не може да се наошри коса, а само са оштром косом се направи најбољи резултат. Ово је такмичарски дио косидбе, да одржимо традицију како се некад косило у нашим крајевима. Сада су претежно те послове преузеле машине, али добро је знати и пренијети млађима. Волио бих да овом приликом поздравим организаторе ове манифестације и све косце.

У овој косидби је учествовало око 20 косаца који су редовни учесници на косидбама у Републици Србији и Републици Српској. Организатор косидбе је Зоран Ракита који је и један од најуспјешнијих косаца и фаворита на косидбама. Такође, Недељко Керлец, из Јања, из Тројица, а сада живи у Руменци има побједе на свим такмичењима. На Рајцу је освојио Златну косу, затим на Купресу, Стрељаници, Босанском Петровцу и Балкани и нада се да ће тога бити још. Међу најмлађим косцима био је Марко Мирић из Бачког Маглића који воли да дође на оваква окупљања, а двије године је побјеђивао на косидби на Романији.