Удружење матице, дијаспоре, Срба у региону и пријатеља Србије “Корени“ прославили славу Видовдан у Сремским Карловцима

Након што су у току јуна мјесеца одржане оснивачке скупштине у Врбасу, Чачку, Сремским Карловцима, Бањалуци, Палама, Лопарама, Цириху, руководство удружења матице, дијаспоре, Срба у региону и пријатеља Србије “Корени“ свој досадашњи рад крунисало је оснивањем Републичког савеза и обиљежавањем славе у Сремским Карловцима 27.06.2020. године. Свечаности су присуствовали чланови и пријатељи удружења из Србије и Републике Српске, а присутне су поздравили директор Фонда за пружање помоћи избјеглим прогнаним и расељеним лицима Душко Ћутило, предсједник Извршног одбора Удружења “Корени“ Милан Гутић, предсједник одбора “Корена “ из Новог Сада Зоран Колунџија, предсједник Одбора удружења Сремски Карловци Миладин Калинић, представник “Корена“ из Републике Српске Лазо Јешић, новинар Марко Лопушина и пјесник Ратомир Рале Дамјановић. Славу је служио епископ сремски Василије уз освештавање славског колача и свих славских обичаја.

Скупштина је почела минутом ћутања и на тај начин одата је почаст предсједнику Покрајинског одбора Браниславу Блажићу који је ненадано преминуо. У част Блажићу који је са великом вољом и жељом био један од оснивача удружења припремљена је Специјална повеља која ће бити уручена његовој породици за изузетано залагање и допринос раду удружења.

Након минута ћутања, Зоран Колунџија је отворио оснивачку скупштину Републичког Удружења “Корени“ и предложио дневни ред који је једногласно прихваћен. О свом уласку у Удружење “Корени“ Колунџија је истакао да је у првом разговору са Миланом Гутићем осјетио једну чистоту идеје окупљања Удружења “Корени“ и зато је одлучио да те идеје подржи. Сматра да је почетак добар и да треба чувати и његовати оно што је добро постављено и осмишљено. Саопштио је податак да је до сада уредно регистровано више од 30 општинских удружења, Покрајинско удружење и са овим Републичким имају једну добру цјелину и напредак ка томе да кроз пар година може да се очекује једна велика скупштина на Видовдан.

– Ово је историјски тренутак за српски народ. Ово је једна вјековна идеја којој смо само кап у мору жеља. Видовдански сусрети чине напор да се конституише наше национално биће, истакао је Милан Гутић.

Такође, Гутић је саопштио да је први дио овог догађаја имао за циљ да се чланови удружења боље упознају, да је много њих имало жељу и спремност да дођу, али је актуелна ситуација допринијела минимуму присутности. Међу присутнима је био Рале Дамјановић којег је Милан Гутић позвао да се обрати и да објасни зашто је изабрано да се Видовдански дани одрже баш у Сремским Карловцима:

– Наши сабори вјековима су огледало друштвеног, политичког и историјског живота и на њима се углавном рjешавају судбинска питања. Оно што је нама као народу потребно јесте да се између сабора тих судбинских питања, ради и дjелује на духовном, свjетовном и културном плану, за шта је потребно велико вријеме, мудри и просвећени људи и историјска срећа. Чини ми се да је ово удружење оно које ће повезивати обале и желим вам успјешан и срећан рад. У Сремским Карловцима је 1848. године била Мајска скупштина за коју се каже да је крсно име српског народа и на тој скупштини говорио је Никанор Грујић који је касније тај допуњен говор поновио на Свесловенској скупштини у Прагу. У свом говору, рекао је да је међу нама присутан дух Душана Силног, Кнеза Лазара, Деспота Бранковића и пита се шта то присуство предака налаже нама савременима да мислимо на своја народна права, на Божанско право које има српски народ, на заповједи будућности и духа времена и генерација које слиједе. Никанор је те давне 1848. Године питао присутне: хоћемо ли се ми оглушити о те заповијести, а народ је одговарао: нећемо, хоћемо ли бити велики и достојни себе, народ је одговорио: хоћемо. Шта говори дух Кнеза Лазара овдје присутног питао је Никанор Грујић, а народ је одговарао да смо сви у једној души, једнога срца и једнога даха. То је мисао водиља, идеја која нас инспирише и која ће сигурно инспирисати и ово удружење да ради за добробит српског народа и српске културе.

Марко Лопушина је истакао да Срби живе на Балкану на четири отаџбинске државе и да су сви привржени матици Србији гдје год да живе:

– Мислим да је Удружење “Корени“ на правом путу да се српски народ, ког има више од 11 милиона на свим континентима, осјећа као један човјек са једним срцем. То што “Корени“ имају и показују и то што окупљају људе је велико срце, истина и добра жеља да будемо уједињени и да будемо сложни. Ми као народ не цијенимо довољно себе и морамо прво да пођемо од тога да цијенимо себе, упозорио је Лопушина.

Директор Фонда за избјегла, прогнана и расељена лица Душко Ћутило поздравио је присутне и истакао да ова институција сарађује са великим бројем завичајних удружења и подржава рад истих међу којима је Удружење матице, дијаспоре, Срба у региону и пријатеља Србије “Корени“.

Представник из Републике Српске Лазо Нешић је истакао да народ из Републике Српске никад не осјећа подијељеност са Републиком Србијом и изразио је наду да ће у наредном периоду чланови “Корена“ бити бројнији и да ће трећа слава бити обиљежена у Републици Српској.

Предсједник одбора удружења у Сремским Карловцима такође је поздравио пристуне и истакао да оно због чега је пристао да буде достојан домаћин овог догађаја и да презентује Удружење “Корени“ на најбољи начин су професионалност, посвећеност, повјерење и пријатељство који су обиљежили досадашњи рад и његову сарадњу са члановима удружења.

Након обраћања домаћина и гостију, основан је Републички савез удружења “Корени“ који треба да обједини све одборе у Републици Србији. За предсједника савеза изабран је Стојан Стевановић из Цириха, а за сједиште изабрано је мјесто оснивања Републичког савеза, односно Сремски Карловци. Планирано је да се сличан савез оснује и у Републици Српској.

Услиједило је обиљежавање славе према свим православним обичајима и пресјецање славског колача уз присуство и благослов владике Василија:

– Честитам вам празник са жељом да прерасте у сабрање српског народа, истакао је владика Василије.

Кум славе био је Миодраг Миша Близанац, који је предао кумство и кумовску ленту Љубиши Митићу из Удружења “Корени“ из Ниша чији су представници изразили жељу да они буду домаћини славе и Видовданских сусрета сљедеће године.

Дружење домаћина и гостију настављено је у манастару Раваница у Врднику, док је у Врднику одржан и концерт Мише Близанца.

Новинар Српског кола