Спомен – гробница у Смиљану без епитафа

„Ако будем имао среће да остварим барем неке од својих идеја то ће бити доброчинство за цијело човјечанство. Ако се те моје наде испуне, најслађа мисао биће ми та да је то дјело једног Србина“. Никола Тесла

Удружење Госпићана „Никола Тесла“, које баштини име и дјело Николе Тесле изненађено је затирањем историјских трагова о животу и страдањима српског народа у Смиљану, Теслином завичају. Општина  Смиљан је 1931. године бројила 985 домаћинстава са 4 872 становника, од којих 4 161 Хрват и 621 Србин. Срби су имали своју цркву Св. апостола Петра и Павла из 1765. године, основну школу од 1830. године… Смиљан је етнички очишћен од Срба 1941. године, порушена је православна црква…

Проглашењем НДХ, почело је према унапријед припремљеном плану усташког стожера у Госпићу истребљење српског народа у општинама Госпић и Смиљан.. Усташки стожер у Госпићу добио је задатак, да у року од 6 дана уништи и истријеби све Србе у Лици, што им је добрим дијелом и успјело. Усташе се из Госпића пребацују у Смиљан 2. августа 1941. године и уз помоћ домаћих смиљанских усташа – Хрвата отпочињу етничко чишћење и масовни покољ српског становништва у Смиљану. Убијање несрећног народа вршено је на најмонструознији начин. Људи су живи или полуживи спаљивани у кућама, клани и убијани на кућном прагу, вјешани… Према казивањима ријетких преживјелих Смиљанчана, биле су то језиве сцене свуда унаоколо, пред којима блиједе слике  Дантеовог пакла. То је била НДХ.

“Много дјеце умрло је на усташким бајонетама и ножевима, бацани у зрак, а затим натицани на ножеве“.

Ова звјерска акција у Смиљану трајала је 4 – 5 дана и у њој су усташки злочинци убили 530 Срба, одраслих мушкараца, жена и дјеце. Убиства су извршавана на најзвјерскији начин. Сакупљени и похватани народ жив је спаљиван у кућама, појединачно мучени, клани и убијани без икакве кривице, одвожени у концентрациони логор Госпић – Јадовно. Само неколицина мјештана (Срба) успјела је побјећи у Велебит и спасити живу главу. За историју је значајно да је „Попис напуштених посједа на подручју опћине Смиљан сачинило Опћинско поглаварство у Смиљану, 6. коловоза 1941. године уз потпис начелника и биљежника, овјерено печатом“, што је видљиво из копије оригиналног Пописа српских напуштених посједа на подручју опћине Смиљан…

Страница 4  Пописа српских напуштених посједа на подручју опћине Смиљан  (заведен под редним бројем  5902 од 13./08. 1941. године).

Покољ  српског становништва у Смиљану почео је 2. августа 1941. године и трајао је 4 – 5 дана. Опћинско поглаварство „знало је унапред“ која ће српска домаћинства  у Смиљану бити „напуштена  6. августа 1941. године“? Када се упореди списак српског становништва, које је живјело  у Смиљану 1941.године и упореди са списком убијених, објешених, спаљених у кућама и закланих Срба у Смиљану од  2. – 10. августа 1941. године, види се да је усташка власт у Госпићу и Смиљану унапријед припремила списак за  ликвидацију и одстрел српског народа. Списак погинулих Срба у Смиљану 1941. године идентичан је попису убијених по сачињеном  списку  Опћинског поглаварства Смиљана, начелника и биљежника. (на Списку 126 домаћинстава са 637 чланова). „Свијету је познато да у вријеме Николине смрти (7. јануара 1943. године) није било више српског народа у Смиљану. Истребише га хрватске усташе, и тако угасише српски род на смиљанском тлу“.

На само неколико метара од родне куће Николе Тесле, непосредно уз храм Св. апостола Петра и Павла у православном гробљу, родбина из земље и иностранства подигла је 1950. године заједничку спомен – костурницу у коју су сахрањени остаци усташког злочина 530 Срба из Смиљана, „жртава фашистичког терора из 126 породица убијених у времену од 1941 – 1945. године“. На спомен – костурници је био споменик и надгробна плоча до 1991.године са епитафом писаним ћирилицом:

„Слава палим смиљанским жртвама од фашистичког терора у Другом свјетском рату 1941. године.

Овдје почивају чланови обитељи: Басарића, Богића, Делића, Гајића, Јерковића, Катића, Кекића, Лемајића, Милеуснића, Милашиновића, Пејновића, Плећаша, Продановића, Рајчевића, Вранеша, Стијачића. Пало је 530 чланова из 126 обитељи.

Споменик подиже родбина из земље и иностранства“.

Спомен – костурница,  антифашистички споменик  из НОБ-а  је порушена, а на мјесту старе спомен – костурнице подигнута је нова која је ушла у састав Меморијалног центра.

Меморијални центар „Никола Тесла“ у Смиљану отворен је 10.07.2006. године поводом 150. годишњице рођења Николе Тесла. У склопу Центра је родна кућа Николе Тесле, зграда Музеја, православна црква Св. апостола Петра и Павла, припадајући господарски објекти, православно гробље, камене клупе и споменик.

Није никакво чудо што данас нема натписа на спомен – костурници у Смиљану, када је у Хрватској  у току грађанског рата 1991 – 1995. године и касније порушено преко 3000 антифашистичких споменика. Сви антифашистички  споменици  у Госпићу  и околним српским селима су порушени. Тиме се жели сакрити  истина од свјетске и домаће јавности  о почињеном  злочину и злочинцима којег су  починиле хрватске усташе  и НДХ  над  српским  становништвом  у општини Госпић  и  у  некадашњој општини Смиљан.

Парохијска црква Светих  апостола Петра и Павла у Смиљану, саграђена 1765.године, порушена 1941. године. Посљедњи  парох у цркви Св. апостола Петра и Павла у Смиљану 1941. године био је протојереј Матија Стијачић.

Послијератна власт  у Хрватској није дозвољавала да се храм обнови.

Нова спомен – костурница у Смиљану поред Српске православне цркве Св. апостола Петра и Павла у Смиљану (слика горе, туристи не знају да је то спомен – костурница, нити им ко о томе говори, гдје сједе, и одмарају се), је без текста о почињеном злочину над српским народом у Смиљану и злочинцима који су починили злочин. На сваки начин надлежне власти настоје злочин „сакрити од јавности“, а хвале се да Меморијални центар „Николе Тесле“, који носи име Србина из Смиљана,  годишње посјети 30 – 40 000 туриста. Република Хрватска и општина Госпић материјално користе име овог великана науке, а не дају му „повратак“ на трг у Госпићу.

Дијелови минираног и порушеног Теслиног споменика, који нема више мјеста у Госпићу. Споменик Николе Тесле миниран је 16. фебруара 1992. године на истоименом тргу, не зато „што је Тесла измислио струју“, већ зато што је Никола Тесла Србин.

Српска православна црква, епархија Горњокарловачка, Врановача, Кореница „продала је црквену имовину у Смиљану“ на рок од 40 година. (з.к. ул. 2688 к.о. Смиљан).

Било би врло интересантно чути кустоса како на часу историје туристима из земље и иностранства у Меморијалном центру у Теслином Смиљану говори о Николи Тесли, Србину, свјетском научнику, страдању српског народа у рату 1941 – 1945.године  и доприносу српског народа на пољу науке, културе, спорта и економије… Српски народ је имао богагату историјску традицију и дао значајан допринос свјетској културној и научној баштини.

Миле Рајчевић


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк