Српски посланици из парламената Румуније, Мађарске и Македоније у Скупштини Србије

На сjедници одржаној 3. новембра 2016. године, чланови Одбора за дијаспору и Србе у региону у Скупштини Србије разговарали су са српским посланицима из парламената Румуније, Мађарске и Македоније. Позвана два српска посланика у парламенту Словеније због састанка код словеначког премијера нису могли да дођу на сједницу Одбора. Сjедници је предсjедавао мр Иван Костић, предсjедник Одбора а сjедници су присуствовали замјеник предсједника Одбора Миодраг Линта, као и чланови и замjеници чланова Одбора Владимир Ђурић, мр Јадранка Јовановић, Александар Чотрић, др Љубинко Ракоњац, Блажа Кнежевић, Драган Вељковић и прим. др Владо Бабић.

Предсjедник Одбора мр Иван Костић је поздравио госте и указао на добру сарадњу Министарства спољних послова и Kабинетa предсjедника Владе када је у питању положај Срба у региону и Срба из дијаспоре. Костић је навео да је од великог значаја да се кроз разговор са посланицима српског поријекла из региона упознамо са проблемима са којима се сусрећу Срби из дијаспоре. Подсеjтио је да је за Србе у Словенији од великог значаја оснивање Националног савjета Срба у Словенији и да очекује да се у скорије вријеме Србима у Словенији призна статус националне мањине, јер их у Словенији живи око 65.000.

Проф. др Славомир Гвозденовић народни посланик српског порекла у Парламенту Румуније упознао је члановe Одбора са положајем Срба у Румунији где живи око 18.500 Срба. Изнио је податак да у Румунији има шест српских основних школа и једна српска гимназија „Доситеј Обрадовић“, али да постоји проблем приликом обезбеђивања уџбеника на српском језику у довољном тиражу за све студенте и ђаке. У наставку излагања изнио је да је од круцијалног значаја за Српску православну цркву повратак имовине (Макрин Дом), као и примењивање двојезичних натписа на свим институцијама у Румунији. Такође, додао је да је потребно поједноставити добијање држављанства измjенама и допунама Закона о држављанству. Гвозденовић је информисао чланове Одбора да је у румунском Парламенту изгласан Закон којим је дефинисан 21. новембар као Дан српског језика у Румунији.

Славољуб Аднађ потпредсjедник Савеза Срба у Румунији навео је да је Савез велики допринос дао отварањем три гранична прелаза 2014. године, а који су битно унапредили економску сарадњу двије земље. Такође, упознао је чланове Одбора да држава Румунија издваја значајна годишња средства за српску националну заједницу. У наставку излагања навео је да је од матице неопходно обезбедити специфична средства за редовну и ванредну наставу на српском језику и рjешити питање лектора србистике.

Љубомир Алексов, члан парламента Мађарске изнио је податак да у Мађарској живи око 10.000 Срба и да имају најсређенији статус у региону. Такође, додао је да је неопходно поједноставити добијање српског држављанства Србима који живе у Мађарској, као и да држава Србија помогне рестаурацију преко 40 православних цркава и одржавање српских гробаља.

Иван Стојиљковић, члан Парламента Македоније, посебно је нагласио да у Македонији не постоји информисање на српском језику и апеловао на матицу да се предузму неопходни кораци у том смислу. Добра вијест је да се шири дипломатско-конзуларна мрежа Србије у земљама региона и да се ускоро очекује отварање Конзулата Србије у Куманову. У Македонији по попису становништва живи 36.000 Срба а у стварности тај број се креће око 60.000.

Замјеник предсједника Одбора Миодраг Линта истакао је да питање близу два милона Срба у 8 држава региона треба да постане питање од државног и националног значаја. Он је истакао да је потребно што прије именовати директора и замјеника директора Управе за дијаспору и Србе у региону да се могло у пуном капацитету кренути у процес рјешавања проблема Срба у Румунији, Мађарској и Македонији и другим државама у региону. Потребно је да се максимално поједностави процедура добијања српског држављанства за Србе у дијапсори и региону, да се обезбеде средства за уџбенике на српском језику, као и два српска лектора у Румунији; да се покрене питање повратка имовине СПЦ у Румунији; да се помогне рјешавање проблма информисања Срба у Македонији и да се помогне обнова православних цркава и српских гробаља у Мађарској.

У наставку сjеднице чланови Одбора водили су конструктивну дебату а предсjедник Одбора мр Иван Костић навео је да ће се сви приједлози и сугестије који су изнијети од посланика из наведене три државе региона, упутити надлежним институцијама на даље разматрање и поступање.

Информативне службе Народне скупштине и Савеза Срба из региона

(Да отворите слику у пуној величини кликните на њу)