Артуковић – архитекта покоља над Србима, Јеврејима и Ромима

Министар унутрашњих послова усташке Независне Државе Хрватске /НДХ/ Андрија Артуковић прописао је 13. маја 1941. године “Проведбену наредбу о устројству и пословању равнатељства за јавни ред”, чиме је ван закона стављено два милиона Срба, десетине хиљада Јевреја и Рома и отворен пут за геноцид над њима.

НА ПОЧЕТКУ РАТА У НДХ ЖИВЈЕЛО 1.848.000 СРБА

Та наредба је била правни основ хрватских усташких власти за истребљење Срба, Јевреја и Рома. Убрзо је отворен концентрациони логор Јасеновац, људи су убијани, бацани у јаме или покрштавани.

Услиједили су геноцид и ужасни злочини над српском, јеврејском и ромском популацијом.

Артуковић је спроводио доктрину усташког поглавника Анте Павелића, према којој је трећину Срба требало убити, трећину прекрстити у католичанство, а трећину протјерати.

Срби су проглашени за државне непријатеље, који су, према усташкој митологији, одговорни за “десетине хиљада убистава” у Краљевини Југославији.

Усташе су оптужиле Србе да су “уљези” који “нису живјели у хрватским крајевима” до турских освајања.

Срби су у часу формирања усташке НДХ чинили мало више од четвртине становништва – према званичним подацима из 1941. године, било их је 1.848.000, од укупно 6.966.729 становника, односно 26,5 одсто.

У односу на површину и становништво Бановине Хрватске, НДХ се одрекла подручја на којем је живјело око 400.000 Хрвата /Далмација/, а добила подручје на којем је живјело више од милион Срба, већи дио данашње БиХ, те више стотина хиљада муслимана, који су сматрани Хрватима.

ТРАКЕ ОКО РУКУ, ЗАБРАЊЕНА ЋИРИЛИЦА, ПОКРШТАВАЊЕ…

Павелић је у априлу 1941. године потписао “Законску одредбу о забрани ћирилице”.

Услиједила је “Законска одредба о прелазу са једне вјере на другу”, што је био пут ка покрштавању православног живља, те о укидању свих “српско-конфесионалних народних школа и забавишта”.

Забрањена је српска православна вјера јер “није у складу с новим државним уређењем”. Кретања Срба била су ограничена. На рукаву су морали да носе плаву траку са словом П.

МОСТАР – ПРИМЈЕР ГЕНОЦИДА НАД СРБИМА

Већ у прва два мјесеца НДХ, Срби су били изложени малтретирањима и протјеривањима, али је усташка власт почела с масовним масакрима тек након службеног Хитлеровог допуштења 6. јуна 1941. године.

Ужасне размјере покоља на подручју гдје је НДХ имала потпуну власт најбоље се виде у Мостару, гдје је од априла до октобра 1941. године број Срба са 5.000 пао на 852.

Дио њих је био убијен, дио протјеран, а дио је побјегао.

Према релевантним процјенама, укупни демографски губици Југославије износе најмање милион људи у Другом свјетском рату.

Током преговора о ратној одштети између СР Њемачке и СФРЈ предочена је листа убијених и подручја гдје су они живјели.

У НДХ СТРАДАЛА 821.000 ЉУДИ

Према тој листи, на подручју НДХ /данашње БиХ и Хрватска/ убијено је 483.000 људи, међу којима највише Срба. Када се томе додају невине жртве које нису убијене, али су умрле због ратних услова долази се до 821.000 страдалих.

Артуковић 25. фебруара 1942. године изјављује да је “НДХ ријешила јеврејско питање”.

Од око 40.000 Јевреја на подручју усташке НДХ рат је, према поцјенама јеврејских историчара, преживјело 9.000.

ЗЛОЧИНАЦ У АМЕРИЦИ

Артуковић је са усташким главешинама побјегао на Запад након пада НДХ, а онда је дуго живио у САД.

Америчко министарство правосуђа израдило је 2006. године обимну студију на 617 страница под насловом “Трагање за одговорношћу у посљедицама Холокауста”.

Артуковић се налази у поглављу “Виши функционери”, а његов случај је назван “Бесконачно одгађан закон”.

Он се нашао у друштву високорангираног нацисте Ота фон Болшвинга, који је своју слободу у САД платио сарадњом са ЦИА.

Аутори студије прогласили су Артуковића “највише рангираним сарадником нациста који се нашао у САД”, али и особом чије је изручење најдуже трајало.

У том документу се подсјећа на стварање НДХ и злочиначку улогу Артуковића, одговорног за прогон Срба, Јевреја, Рома, православних хришћана и комуниста.

Артуковићу је виза два пута продужавана, да би 1949. године добио право трајног боравка у САД. Али, у документу је било наведено право име, па је рутинска контрола открила да се у САД налази особа коју због злочина против човјечности тражи тадашња Југославија, те да је Артуковић у Америку ушао под лажним именом.

ОСУЂЕН НА СМРТ, АЛИ УМРО У ЗАТВОРУ

Дуга правна битка трајала је све до 1986. године, када је Артуковић изручен Југославији.

На суђењу у Загребу проглашен је одговорним за тешке злочине и 14. маја 1986. осуђен на смрт.

Годину дана касније власти су процијениле да је превише болестан /сенилна деменција/ за извршење смртне казне. Умро је 1988. природном смрћу у затворској болници у Загребу у 88. години.

Преузето са: РТРС

Нема коментара

Напишите коментар