Календари за незаборав

Четврту годину заредом глински пододбор „Просвјете“ издаје календар с локалним мотивима. Назван је Банијски јер се темељи на фотографијама села у околици Глине, па ће кроз спектакуларне црно-бијеле фотографије банијских села, настале почетком 60-их година, заинтересирани моћи прошетати кроз њихову прошлост.

Календар је тискан у 500 примјерака, уредио га је повјесничар Игор Мркаљ из Архива Срба у Хрватској, дизајнирао Дејан Драгосавац Рута, а финанцијски подржао Савјет за националне мањине Републике Хрватске.

Насловницу краси фотографија села Обљај из 1961. године, након којег слиједе панораме Влаховића и Бојне. Приказани су такођер млин у селу Шашева, школска дјеца у селима Бузета и Мали Градац те панораме села Брестик и Класнић.

– Ове драгоцјене фотографије не одају само носталгију него свједоче друштвеном, културном и привредном животу банијских села тог времена. Посебан значај календара за 2024. годину лежи у чињеници да се већином ради о необјављеним фотографијама с мотивима банијских села, укључујући посљедњу која приказује тједни сајам у Глини – каже уредник Игор Мркаљ.

Фотографије су откривене у Хрватском државном архиву и њихов аутор је фотограф Агенције за фотодокументацију Драго Рендулић (1927. – 1979.). Календар је дистрибуиран у Глини и околини, те у Загребу и Београду, а скоро свих 500 примјерака подијељено је у рекордно кратком року.

У тренд „локалних“ календара укључио се и календар за 2024. који издаје друштво Српска народна читаоница и књижница у Врепцу, а приредили су га Никола Цетина и Жељко Наранчић. На свакој од 12 страница „Вребачког календара“ је мотив села, било да су у питању школа оштећена 1995., црква Покрова пресвете Богородице срушена 1948. и друго. Ту је слика споменика за 145 палих бораца и 134 жртве терора на Градини.

Слика за април приказује и овце као симбол једног од дуговјеких извора егзистенције села. Насловни мотиви су на задњим страницама календара додатно проширени фотографијама, документима и текстовима. Особитост календара су народни изрази за мјесеце у години, од коложега до коледара.

Ненад Јовановић; Портал Новости