Линта: Eгзодус сарајевских Срба jeдна од највећих трагедија српског народа у 20. вијеку

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта истиче да егзодус сарајевских Срба прије 28 година представља jeдну од највећих трагедија српског народа у 20. вијеку. Око 120.000 сарајевских Срба је током фебруара и марта 1996. године кренуло у неизвјесност остављајући своје станове, куће и имања која су одбранили у одбрамбено-отаџбинском рату.

Србима је учињена огромна неправда јер је Дејтонским споразумом предвиђено да Српско Сарајево буде предато Муслиманима. Српско Сарајево је јединствен примјер на простору БиХ јер се Срба тражило да у миру пристану на власт својих непријатеља. Сарајевски Срби су, почетком 1996. године, одлучили да напусте своја вјековна огњишта јер им међународна заједница није гарантовала слободу, безбедност и заштиту њихове имовине.

Алија Изетбеговић и бошњачке власти су свакодневно упућивали пријетње Србима да ће сви они који су носили униформу Војске Републике Српске морати да одговарају пред судовима. То је практично значило да сваки Србин који је носио пушку и војнички одбранио своје огњиште и град, могао да очекује хапшење, репресалије и много горе ствари.

Срби су напустили општине или дијелове општина гдје су били већина и које су годинама и деценијама стварали: Хаџићи, Илиџа, Илијаш, Вогошћа, Ново Сарајево, Стари Град, Нови Град и Центар. Народ Српског Сарајева током преговора у Дејтону 1995. године нико није питао да ли треба да припадну Републици Српској или Федерацији БиХ.

Линта истиче да су Срби у Сарајеву готово уништени као народ. Од 1992 до 1996. године из Сарајева је протјерано око 180.000 Срба. У Сарајеву, по попису становништва из 2013. године, живјело је свега 13.000 Срба али је тај број сада далеко мањи. То јасно показује да је Сарајево одавно послало једнонационалан град и да су приче бошњачких политичара о његовој мултиетничности врхунска лаж за међународну јавност.

Један од бројних доказа затирања српских трагова у Сарајеву јесте избацивање српских књижевника, научника, умјетника, народних хероја и српских топонима из назива улица и тргова. Поред тога, плански се отима српска имовина као што су станови ЈНА, пословни објекти, земља и друго. Такође, градска и кантонална власт одбија за обиљежи бројна српска стратишта у Сарајеву.

У Београду, 16. март 2024. године.

Информативна служба
Савеза Срба из региона