Линта: Хрватска краде знамените Србе и српско културно насљеђе; Србија да оснује Музеј Срба из региона

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта истиче да Хрватска плански краде знамените Србе, српско културно насљеђе и све српско јер немају своју историју и великане. Наводимо неколико бруталних лажи и измишљотина.

Хрватска је крајем јануара у Европском парламенту представила Руђера Бошковића као хрватског научника иако бројне чињенице јасно потврђују да је српског поријекла. Бошковићи су поријеклом из села Орахов До, које се сада налази у оквиру општине Равно, близу православног манастира Завала из 13. вијека.

На попису 2013. године свих 150 мјештана наведеног села изјаснило као Хрвати. Међутим, занимљиво је да сви они обиљежавају крсну славу, коју су наслиједили од својих предака – православних Срба. То недвосмислено потврђује да су покатоличени. Бошковић није ни рођен, нити је живио ни у каквој хрватској држави.

Такође, Хрватска својата славног српског јунака и Равних Котара и вођу далматинских Срба из 17. вијека Стојана Јанковића и његовог потомка књижевника Владана Деснице за које тврде да су тобоже били Хрвати. Прославио се у ратовима против Отоманског Цартсва.

Стојан Јанковић је био син Јанка Митровића из Жегара, крај Обровца. Отац се око 1641. године са четворицом браће и још 70 породица доселио са турског подручја у мало село Будин, између Жегара и Задра у тадашњој Млетачкој републици.

У Музеју на острву Висовац у Националном парку Крка у Хрватској знаменитог српског јунака Вука Мандушића, такође, представљају као Хрвата. Мандушић је један од најчувенијих јунака српске епске поезије, а Петар II Петровић Његош га је обесмртио у свом „Горском вијенцу”.

Постоји више перфидних и лицемјерних покушаја Хрватске да присвоји славног српског научника Николу Теслу и да га прогласи Хрватом и за највећег хрватског проналазача. Хрватска упорно негира историјску чињеницу да је Никола Тесла био Србин и да га читав свијет препознаје као Србина.

Србија треба да оснује посебну државну институцију Музеј Срба из региона која би се бавио чувањем и његовањем културног насљеђа Срба који су родом и поријеклом из региона или живе у државама у окружењу. У оквиру Музеја Срба из региона, постојало би више посебних центара. Један од њих би био Крајишки култтурни центар.

У Београду, 10. март 2023. године.

                                                                                                                     Информативна служба

                                                                                                                     Савеза Срба из региона