Несрећа која је задесила Дукиће са Банстола одјекнула до Канаде и Аустралије
После несреће од пре два дана, пожара у коме им је нестао сав дводеценијски труд, у дворишту породице Ђорђа Дукића, у фрушкогорском насељу Банстол, невиђена живост и, веровали или не – радост.
Десетине кршних момака, али и средовечних комшија, су још јуче рашчистили сав шут и уклонили остатке згаришта, а од раног јутра већ брусе и подижу нове греде. Да кућа буде под кровом док опет не крену кише и снегови.
Откуд све то?
Дирљива прича о породици Дукић, која након 25 година од злочиначке “Олује”, по други пут остаје без крова над главом, а у кратком запису РТВ-а који смо објавили јуче, мајка Јованка и син Ђорђе, охрабрени подршком рођака, пријатеља и земљака поручују да “има Бога и добрих људи”, додатно је мотивисала мештане, али и многе друге да помогну.
Власници локалне грађаре су Ђорђу јутрос испоручили комплетну дрвену грађу за кров, на почек – да плати кад може и са попустом.
И док екипа Крајишника (Личана, Далматинаца, Банијаца, Славонаца…) бруси и подиже греде за нови кров, у двориште Дукића стижу директор Покрајинског фонда за избегла и расељена лица Душан Ћутило са Надицом Агбабом, руководиоцем Одељења за друштвене делатности општине Сремски Карловаци, која се годинама бави проблемима изгнаних и расељених, затим председник карловачке Општине Александар Стојкечић са сарадницима, али и бројне новинарске екипе.
Општина Сремски Карловци је већ јуче донела одлуку да се, колико данас, Дукићима уплати једнократна новчана помоћ од 138.000 динара, а наредних дана ће настојати да, из општинских фондова и уз анимирање локалних привредника помогне Ђорђу да поново подигне своју кућу и радионицу, изјављује новинарима председник општине Александар Стојкечић.
Директор Покрајинског фонда за помоћ избеглим и расељеним лицима Душан Ћутило изјављује да ће Фонд максимално помоћи са грађевинским материјалом, али и са 200.000 динара за набавку опреме, како би Ђорђе обновио своју радионицу у којој је тек кренуо да прави уникатни намештај.
Како је пожар прогутао скоро све што су Дукићи стекли у претходних 25 година, Ђорђе и његова мајка Јованка су ноћ провели у јединој соби, која им је, поред купатила, остала читава, покривени ћебадима коју су им донеле комшије.
“То је соба, у коју смо се 1997. године, након прогона, прво сместили, а сад поново почињемо одатле. Али нека, хвала Богу да смо живи и здрави. Сви су нам прискочили у помоћ, рођаци комшије, пријатељи. Телефони звоне непрестано, зову од Канаде до Аустралије, а колико ми то значи – не могу вам описати”, каже Јованка, док сажима своју избегличку причу од Грачаца до Банстола.
А њен син Ђорђе, Ђоле како га Банстолци зову, мајстор и спортиста – планинар и маратонац, који је након пожара “остао без чекића” или како његова мајка додаје “без гаћа”, јер му је скоро све изгорело у пожару, после два дана од претрпљеног шока, озареног лица прича: ” Кад ми је мајка јавила да горе кућа и радионица не знам шта ми је све прошло кроз главу. Цео живот у хаосу. Шта сам коме крив? Шта сам згрешио? Али, хвала Богу, ми само доживели само несрећу, а не трагедију. Знам да има много људи којима се слично нешто деси, а нико за то не сазна и нема ко да им помогне. Нама су сви прискочили у помоћ, па и моји спортски пријатељи. Кад ме неко позове и пита како да помогне, а зову нон-стоп, дође ми да заплачем, од среће”, каже Ђорђе.
Ко жели да помогне подаци су сљедећи:
Ђорђе Дукић
Краљев брег 194 Сремски Карловци
Рачун: 160-5800101442459-17
Сврха уплате: донација
Шифра :288
