Одржана радна сједница скупштине удружења бораца, потомака и поштовалаца НОР-а, 6. личке пролетерске дивизије Никола Тесла и 35. личке ударне дивизије
Перјанице и примјер у раду
У Сали Дома РВИ Београда, 30. јануара 2019. године, као дио Програма: „Његовањe традиције ослободилачких ратова Србије, првенствено НОР-а 1941/45 и у истом улога и значај 6. и 35. Личке дивизије”, чију је реализацију подржао Секретаријат за социјалну заштиту градске управе града Београда, за период реализације април 2018/март 2019. године, Удружење је одржало Редовну радну сједницу Скупштине удружења и свечану сједницу Удружења, поводом обиљежавања 75. јубиларне годишњице формирања 35. Личке ударне дивизије, која је формирана 30.01.1944.године.
Преко 100 присутних чланова удружења и „гостију”, након завршетка Радне Сједнице Скупштине и Свечане сједнице удружења, наставило је са дружењем и евоцирањем успомена из родног краја и завичаја, уз скромно послужење.
Удружење је припремило и Информатор са свим реализованим активностима у 2018, као и Планом и Програмом рада за 2019. годину.
Радна сједица Скупштине Удружења
Радно предсједништво су чинили Милан Шашић, Душан Узелац, Снежана Михајловић и предсједавајућа Марија Обрадовић, предсједница удружења.
На сједници се говорило о извјештају о раду за 2018. годину, извјештају о финансијском пословању за 2018. годину, План и Програм рада и активности Удружења за 2019. годину, избор члана Надзорног одбора и избор два члана Управног одбора Удружења.
Удружење је реализовало 117 активности, 99 редовних и 27 додатних, уз учешће преко 2.000 корисника.
План и Програм за 2019. годину је изложио Вељко Жигић који је рекао да поред досадашњих активности, које удружење редовно реализује у претходном периоду (већину 15 и више година), у 2019. години предвиђене су и нове активности и то посјета Пригревици, мјесту које је колонизовано махом становништвом из Баније и Лике, посјете Опленцу,Тополи и то на Сретење Господње 15. фебруара, као и посјете Крагујевцу, 21. новембра гдје ће Делегација Удружења учествовати у обиљежавању Дана сјећања на жртве Другог свјетског рата.
– Укупно је планирано да се у 2019. години реализује 20 путовања и посјета мјестима и градовима на подручју Р.Србије, као и 7 путовања и посјета ван Р.Србије (Р Хрватска, Р Црна Гора, Федерација БиХ и Р Српска) – рекао је Вељко Жигић.
Удружење је поднијело и захтјев да једна улица у Београду добије назив прослављеног Ђоке Јованића, народног хероја и легендарног команданта 6. Личке дивизије, који је уједно и поријеклом из Лике.
Присутнима се обратио и Бора Ерцеговац, предсједник Градског одбора СУБНОР-а Београда.
– У 14 секција и удружења ратних јединица, удружење 6. Личке, заједно са секцијом Прве Пролетерске, 8. Кордунашке, и секцијом Гардиста и потомака су заиста перјанице у раду и примјер у раду, када је ријеч о секцијама и удружењима. Ово удружење карактерише што заиста имају многобројне активности, затим раде много на издавачкој дјелатности. Лично се одушевљавам са брошурама које удружење ради, које могу да послуже као уџбеници – рекао је Бора.
Предсједник статутарне комисије Исо Рапајић се пожалио да Удржење нема одредбу о признањима и наградама и нада се да ће се и то убудуће исправити.
Душан Вукојевић Марс потпредсједник Удружења ратних војних и мирнодопских инвалида Србије апеловао је на присутне да се укључе у рад часописа Војни инвалид.
– Ми смо издавачи часописа Војни инвалид, ваше и наше теме се често преклапају, волио бих да ми доставите материјал и фотографије са ваших скупова да бих за сваки број оставио одређени број страна. Појам фашизма се поново појављује у Европи, па је тако захватио и Балкан, али ми се не смијемо одрећи својих предака и традиције – рекао је Душан Вукојевић Марс.
Понос 6. Личке је свакако 95-о годишњи, Милан Шашић, Борац НОР-а, носилац Партизанске споменице 1941. године и Борац 6. Личке дивизије који је у свом обраћању изразио и више него незадовољство односом државе, али и грађана према борцима НОР-а, али и према НОР-у 1941/45. у цјелини.
– Ми борци имамо неких идеја и замисли, ово друштво, слободно могу рећи, не поштује нас онолико колико смо ми то заслужили – разочарано је рекао Милан Шашић.
Душанка Лукић Хавел, члан предсједништва Републичког одбора СУБНОР-а, похвалила је рад Удружења.
– Мислим да су Марија Обрадовић и Вељко Жигић одличан тим који се међусобно допуњује, програм који је представљен данас, сигурна сам да ће бити остварен. У нашем листу Борац можемо да објављујемо дио ваших активности. Да дамо објашњење нашим општинским и градским одборима СУБНОР-а да успоставе непосреднију сарадњу са вама – рекла је Душанка Лукић Хавел.
Предсједник Надзорног одбора Милорад Судар из личних разлога не може више да буде члан Надзорног одбора, умјесто Милорада Судара Скупштина је изабрала Душана Рапајића за новог члана Надзорног одбора.
Милан Тишма члан Управног одбора није више у могућности да буде активни члан, а у прошлој години су преминули Радаковић Илија, Милан Сурла, Марија Штулић и Јован Обрадовић који је уједно био и члан Управног одбора. Умјесто Јована Обрадовића и Милана Тишме, за чланове УО Удружења изабрани су Душан Сурла и Милена Вурдеља.
Жељко Бурсаћ из Завичајног друштва Ћиро Личка Калдрма – Дрвар, али и члан УО удружења, додијелио је плакете за 10. Лички вишебој у Србу. Прошлогодишњи вишебој су помогли и Шумуља Весна, Рапајић Исо и Рапајић Душан, активни чланови удружења.
– За 10 одржаних Личких вишебоја, између осталих заслужни су Вељко Жигић и Милорад Ћалић који су и више него успјешно помагали Рајку Кесићу у организацији – рекао је Бурсаћ и додијелио им плакете.
– Захваљујем се и Стојану Кепчији који је помогао Завичајном удружење Ћиро Личка Калдрма – Дрвар да одемо у Плавно, на обиљежавање 400 година цркве Светог Георгија.
75 година поводом формирања 35. Личке ударне дивизије
Из те дивизије био је присутан борац Душан Узелац.
Тридесетпета личка ударна дивизија НОВЈ формирана је 30. јануара 1944. године наредбом Главног штаба НОВ и ПО Хрватске. При формирању, у њен састав су ушле Прва и Друга бригада Оперативног штаба за Лику. У њеном саставу налазили су се још и Лички партизански одред, батаљон Плави Јадран и Артиљеријски дивизион.
При формирању је имала 2.662 борца. Била је у саставу Једанаестог хрватског корпуса НОВЈ.
У фебруару и марту 1944. дивизија је изводила мање нападе у рејону Оточца. Оштре борбе против усташа и Нијемаца водила је код Рамљана, Широке Куле и Гостоваче. Дијелови дивизије су 22. априла одбили напад дијелова 846. пука њемачке 392. легионарске дивизије и 19. усташке бојне код Бабиног Потока, од 26. априла до 2. маја водили жестоке борбе на простору Црна Власт, Врховине и Залужница, 5. маја разбили 35. усташку бојну и ослободили Рамљане.Концентричним нападом из Госпића, Перушића, Врховина, Бихаћа, Лапца и осталих места према Крбавском пољу, непријатељ је привремено овладао слободном територијом Лике и опустошио ју. Јединице 35. и 8. Дивизије, 20. мајапоновно заузеле Крбавско поље и Кореницу. У тим је борбама око 200 рањеника и преко 12.000 цивила спашено пребацивањем на Велебит.
У међувремену, 15. јуна 1944. године извршена је реорганизација дивизије. Њена 2. бригада је расформирана, а у саставу дивизије ушле су 3. бригада 13. дивизије и 3. бригада 19. дивизије, као њене Друга односно Трећа бригада. Батаљон Плави Јадранизашао је из 35. дивизије. Дивизија је тада имала 3.438 бораца.
Око 6.000 непријатељских војника (Нијемци, усташе и четници) отпочели су 8. августа напад на 35. дивизију и дијелове 8. дивизије на Крбавском пољу. Водећи тешке борбе, непријатељске снаге прошле су кроз цијелу слободну територију Лике.19
19. децембра заједно са дијеловима 13. дивизије НОВЈ су код Грачаца уништиле њемачки здружени одред јачине од око 1.400 војника, ослободиле то мјесто и нанијеле непријатељу губитке од 260 погинулих, 45 рањених и 826 заробљених. За тај је успjех 35. дивизија била похваљена 14. децембра 1944. од Врховног команданта НОВ и ПОЈ, Јосипа Броза Тита. Наредбом Главног штаба НОВ и ПО Хрватске од 20. децембра1944. дивизија је проглашена ударном.
Заједно са јединицама 8. дивизије 16. марта послије тродневних борби ослободиле су Селиште, Чатрњу и Смољанац , одбациле њемачке снаге у правцу Личког Петровог Села и нанијеле им губитке од 87 погинулих, 125 рањених и 43 заробљена. Од 20. до 28. марта 35. дивизија учествовала је у борбама за ослобођење Бихаћа.
Непосредно послије тога, расформирана је 2. априла 1945. године. Њена Прва бригада преименована је у Прву самосталну личку бригаду, а борцима 2. и 3. ударне бригаде попуњене су јединице 13. приморско-горанске дивизије и 11. корпуса ЈА
Новинар Српског кола
Драгана Бокун
