Одржавањем Пударине чувају своје обичаје
У организацији СКУД-а Јован Јовановић Змај из Бијелог Брда и тамошњег Просвјетиног пододбора одржана је 13. бјелобрдска пударина.
Као што је већ добро познато, пударина је обичај чувања винограда који је био активан све до половине прошлог века, а данас се на њега чува успомена кроз одржавање истоимене манифестације.
– Идеја да се направи оваква манифестација родила се 2010. године када је општина Ердут организовала сајам старих заната и обичаја, а сајам је одржан управо у Бијелом Брду. Тада смо дошли на идеју да кроз сајам прикажемо обичаје пударења, а потом се од следеће године наставило са одржавањем ове манифестације – истакао је испред организатора манифестације Тихомир Секеруш.
Обичај говори о томе да се виноград чува од крађе како људи тако и животиња, пре свега птица. Винограде су углавном чувале девојке у периоду од зрења грожђа па све до његове бербе.
– Ми практикујемо да се манифестација одржава прве суботе у септембру, а за ову годину припремили смо наступе фолклорних група из Бршадина, Јагодњака и Бијелог Брда. Уназад неколико година смањили смо број учесника, а због саме организације програма одлучили смо да не идемо у виноград иако имамо људи у селу који имају своје винограде – напомиње Секеруш.
Пударење негују Пударце
На овогодишњој пударини наступиле су три фолклорне групе чији су најмлађи чланови представили свој рад, а својим наступима дали допринос су очувању традиције. Сам програм одржан је у бјелобрдској етно кући где се негује традиција и где своје активности организује и Удружење жена Пударце. Управо ово удружење носи назив који је проистекао из обичаја пударења, а међу њиховим чланицама још увек постоје жива сећања на дане када је у Бијелом Брду било пуно винограда па самим тим и пудара.
– Пударина је за оно време била веома лепа јер ништа друго није ни било организовано. Девојке и момци су целе године чекали ту пударину и када грожђе мало зашара онда се девојке договоре која ће са којом да пудари. Ту су се многе девојке научиле да кувају, да пеку колаче, праве везове разне. Данас више нема пударења и углавном су заступљени викендаши који имају уређене викендице са водом и струјом, а некада девојке нису то имале. У виноград су обично одлазиле пре подне, а из њега се враћале пре мрака, обично уз песму и пратњу музике – каже Јелица Маскарић која се сећа пударине и пударења на коју је као девојчицу одводила њена мајка.
Пударина је трајала негде до средине педесетих година прошлог века када полако ишчезавају и пудари и пударина, а што је последица драстичног смањења пољопривредних површина под виноградима.
– Некада је свака кућа имала виноград, неко више, неко мање. Лепо је то што се данас враћају виногради поново и што се на овакав начин чувају наши стари обичаји – закључује Јелица Маскарић.
Ранијих година организатори манифестације обичај пударења приказивали су онако како је он изгледао у времену када је пударина била обавезан посао бјелобрдских виноградара. Сваке године организатори и њихови гости одлазили би у један виноград, а у село би се враћали уз поворку са коњским запрегама и под пратњом музике. У свему томе неизоставна је била дегустација вина, традиционалних јела и свеже убраног грожђа, а све попраћено традиционалном народном ношњом, песмом и игром.
Извор: срби.HR
