Освећена православна црква у Сотину
Последње суботе у новембру у Сотину је организована велика свечаност у храму Преноса моштију светог оца Николаја.
Чин малог освећења храма Преноса моштију светог оца Николаја обавио је владика осечкопољски и барањски Херувим уз саслужење свештенства ове епархије.
– Освећење цркве Светог оца Николаја је велика радост како за место Сотин и наш благоверни народ овога места, тако и за целу нашу епархију. Љубав њихова коју су показали приликом саме обнове светога храма и веру коју су кроз живот показали да опстану и остану и да сведоче своју веру, је велики плод труда и љубави који се данас на неки начин пројавио и испунио се благодаћу Божијом и благодаћу Светога Духа. Свакако да су овакви догађаји веома битни за нашу заједницу, они нас крепе и снаже без обзира на то што је мали број људи у самом месту, али уз добру организацију и слогу заиста се могу велика дела учинити и то је данас најбољи показатељ – истакао је владика Херувим.
Сотинска парохија нема свог свештеника, односно овом парохијом већ неколико година администрира протојереј-ставрофор Саша Кузмановић, први парох вуковарски, који уз ову опслужује још три парохије, оне у Опатовцу, Мохову и Шаренграду.
– Храм Светог оца Николаја у Сотину је доста скроман и мањих димензија, али је био као и већина наших храмова на овом простору доста запуштен. Међутим, задњих десетак година, најпре настојањима свештеника Бојана Мајсторовића који је преминуо баш као свештеник у Сотину, кренуло се са обновом храма. Након његове смрти та обнова је стала и пре две године добио сам на администрирање ову парохију, за коју сам и лично везан јер сам као ђакон деведесетих година долазио овде са владиком Лукијаном. На тај начин сам овде већину послова радио сам и уз помоћ моје породице и појединих парохијана из Вуковара – нагласио је прота Кузмановић.
Храм из 19. века
У Сотину је данас свега 62 православна становника у неких двадесетак домаћинстава. Некада је у овом месту било далеко више Срба, али рат и деведесете године учиниле су своје и број Срба се знатно смањио.
– Овде сам при цркви у нашем месту, али и у Опатовцу, Мохову и Шаренграду и све што је потребно помажем, то ме испуњава и представља ми велику част. Нас је овде мало, али ту смо при цркви, трудим се да будем на литургији увек када се она одржава, а људи се у цркви највише окупљају када је Бадњак и храмовна слава – каже једна од ретких православних мештанки Сотина Љубица Бјелајац.
Сотин је старо насеље, а под овим именом јавља се у средњем веку. Православна парохија у овом месту помиње се од средине 18. века, док је храм Преноса моштију светог Николаја подигнут 1802. године, на месту раније саграђене цркве. Иконостас сотинске цркве направљен је 1840. године, а иконе су рад сликара Богдана Ђукића. Храм је оштећен током Другог светског рата када су немачке трупе опљачкале унутрашњост храма, а потом је оштећен и 1945. приликом борби за ослобађање овог подручја. Такође, храм је претрпео оштећења и у последњем рату 1991. године, а последњи пут је обновљен 2009. године.
ПИШЕ: Срђан Секулић
Преузето са: СРБИ.хр
