Старо гробље у Острову зарасло и скоро заборављено

У атару села Острово, негде на пола пута према Нуштру, налази се старо гробље које је данас зарасло у коров и до њега је тешко доћи.

Из практичних разлога мештани Острова су због удаљености првобитног гробља, након Другог светског рата одлучили да на другом месту формирају гробље. С временом неки гробови и споменици са старог гробља измештени су на ново гробље, али је добар део остао тамо где су се првобитно нашли.

– Старо гробље у Острову настало је вероватно у првој половини 18. века по неким подацима до којих смо дошли. Тамо се сахрањивало све до 1955. године, а већ после Другог светског рата почело се сахрањивати на новом гробљу на улазу у Острово из правца Нуштра. Земљиште за то ново гробље даровали су Васо Дабић и Срето Панић, а Васи Дабићу погинула су два сина у рату и да не би ишли тако далеко на гробље они су своју земљу даривали да се на њему подигне ново. На том новом гробљу сахрањени су они који су 1945. године одведени и стрељани код Загреба и тамо су ексхумирани, а потом пренети у Острово – истиче островски хроничар Десимир Панић.

Међу споменицима до којих смо успели да дођемо налази се и капела породице Панић, али и низ других споменика како читавих тако и девастираних док до доброг дела споменика нисмо успели ни да дођемо.

– Мој прадеда Игњат Панић је умро 1925. године и годину дана касније подигнута је капела која се још увек налази на том гробљу, истина у лошем стању, али ипак није порушена. Надам се да ће се неко сетити да обнови то гробље, да се среди и да се тамо може нормално прићи. Пре десетак година покушали смо преко општине Маркушица нешто да урадимо, али на томе се стало и гробље је поново зарасло у коров и шибље. То би се требало барем једном годишње очистити, а пре тога потпуно отклонити раслиње које је ту никло – наглашава Панић.

Овде сахрањени и стрељани Сремци

За време последњег рата ово гробље било је у рукама хрватске војске, а трагови њиховог присуства видљиви су и данас попут усташког слова У и нацистичког кукастог крста. Међутим, споменици као и поменута капела нису драстичније девастирани и готово су нетакнути.

– На овом гробљу налази се и гробница у којој је сахрањено 27 људи који су за време Другог светског рата на улазу у село стрељани од стране усташа. Ради се о мештанима сремских села, махом из Лежимира. Они су на том гробљу покопани, а постоји и плоча која сведочи о њиховом страдању. Још увек има потомака који се интересују за ту гробницу, међутим, тренутно је физички приступ гробници немогућ – напоменуо је наш саговорник.

Старо гробље у Острову простирало се на четири хектра, а својевремено су у његовој близини ловци посадили дрвеће тако да је цео простор био и одржаван. Стара гробља постоје у још неким местима, негде се одржавају, а негде су готово и невидљива.

– Покојни владика Лукијан је својевремено имао иницијативу и колико ми је познато послао је допис свештеницима да се стара гробља, тамо где их има, означе и уреде јер познато ми је да и у неким другим местима постоје стара гробља, слична овом нашем – закључио је Панић.

За лоше стање овог, али и сличних места на којима нам почивају преци, нема оправдања. Они су сведочанство нашег присуства на овим просторима, али и места која би нам требала бити света јер на њима почивају они који су нам у наслеђе оставили много тога због чега смо дужни да бринемо барем о месту њиховог вечног почивалишта.

Преузето са: СРБИ.хр