Плава гробница – симбол голготе

На данашњи дан 1916. почело је сахрањивање српских војника у Плаву гробницу.

Послије натчовјечанских напора у албанским гудурама и додатне голготе од 160 километара пјешачења мочварним приморјем од Скадра до Валоне, због тога што се нису појавили обећани савезнички бродови, војници су масовно умирали од тифуса, глади и исцрпљености.

Како није било довољно мјеста на Крфу и острвцу Видо, на које су пребачени тифусари, а и због опасности ширења епидемије, одлучено је да се сахрањују у море.

Према званичним, али непотпуним подацима јер сви умрли нису евидентирани, до 23. марта 1916. у Крфском каналу сахрањено је 4.847 српских војника.

Када су се српски војници повукли из Албаније – отишли су на острво Видо. Због разних болести и глади много њих је умрло.

Постојао је обичај да сви српски бродови који пролазе Крфским каналом застану како би одали почаст страдалим ратницима.

Повлачење српске војске и цивила преко гудура Албаније на Крф почело је у зиму 1915. године.

Од хладноће, тифуса и других болести, као и борби са Албанцима, живот је изгубило око 240.000 људи.

До Другог свјетског рата није било толиких страдања у новијој историји.

Српска војска је, док се пробијала преко Проклетија, била под константним нападима. Војници су кренули 3. децембра пут Албаније и Црне Горе. Највише проблема стварали су Албанци који нису признавали власт Есад-паше Tоптанија, који је био савезник Србије.

Од 15. до 20. децембра српска војска је стигла у околину Скадра. Крајем јануара Французи су одлучили да пошаљу бродове који ће превести српске војнике на грчко острво Крф.

Искрцано је око 135.000 људи. Острво Видо код Крфа било је претворено у болницу, односно „острво смрти“, а море око њега у Плаву гробницу.

Из пијетета према жртвама, грчки рибари на том мјесту нису пецали 50 година.

Tоком албанске голготе српски народ доживио је један од највећих егзодуса у својој историји.

Преузето са: Срна