Потписивање петиције за усвајање Резолуције о геноциду над српским народом у НДХ

За два сата сакупљено 980 потписа

Покрет Срба Крајишника, 7. априла на Платоу Цркве Светог Марка, организовао је акцију потписивања петиције за усвајање Резолуције о геноциду над српским народом у НДХ.

Предсједник Удружења „Јадовно 1941“ из Бањалуке Душан Басташић поручио је да потомци и поштоваоци убијених на подручју НДХ нису заборавили њихово епско страдање, а да потомци злочинаца чине све да затру истину о 2.600 стратишта и 46 логора, међу којим су и логори за дјецу, Јастребарско, Сисак и Горња Ријека.

У предграђу Бањалуке у мјестима Дракулић, Шарговац и Мотике 27. фебруара 1942. године убијено је за само једну ноћ 2315 Срба, без испаљеног метка.

– Међу њима је било 551 дијете до 15 година старости. Међу том дјецом било је и 52 ученика из основне школе у Шарговцу који су поклани, а највећи број њих умлаћен са неком даском.

Када су са Козаре Србе слали у Градину и Јасеновац, оне који су били здравији и у бољој физичкој кондицији слали су у логор Земун, од почетка маја 1942.

Тада је од прве фазе логора када је страдао велики број Јевреја, убијено близу 20.000 људи.

– Ту је 6.500 Срба убијено и код Гардошког јеврејског гробља закапано у 22 јаме, та су тијела ексхумирана након рата и сахрањени су у једну гробницу. Колико ми је познато то је највећа појединачна масовна гробница Срба, за коју мало ко зна.

Басташић разочаранао каже да институција у чијој је компетенцији изучавање геноцида на свом званичном сајту нема податке о монструозним злочинима на Пагу.

– За само једно вече 14/15. августа 1941. за додатних сто куна по сату клања, убијено је, што су италијански војници евидентирали, ексхумирали и урадили фотографије, не мање од 800 жртава. Међу њима је било 91 дијете до 15 година.

Подсјећа да највише тијело Републике Србије није смогло снаге да се јасно одреди према том злочину као најстрашнијем, као геноциду.

– Са врха наше политичке власти је речено када би била донесена одлука да је над Србима почињен геноцид од стране Независне Државе Хрватске то би значило у сљедећих сто година лоше односе са Хрватима. Па се ја питам, ако погледамо уназад, посебно у посљедњих 150 година, какве ми то имамо односе. Не налазим ниједан аргумент који ће говорити у прилог добрих односа ни у будућности, поготово кад видите шта се дешава, каква је реторика у хрватском јавном простору, шта им се толерише. Како можемо ми да радимо један овакав компромис и да се не одредимо јасно према том злочину.

Басташић је упитао да ли ће Срби опет да раде уступке попут оног из 1915. у Лондону, као 1918. године када су Хрвате као поражене превели на страну побједника или 1943. године кад су амнестијом Јосипа Броза Тита усташе и домобрани прешли на страну антифашиста, и 1945. и 1971. када су покушали оно што нису успјели 1945, па промјенана Устава 1974…

– Ако након овог нисмо у стању да се одредимо са тог највишег нивоа, од српског народа изабраног тијела, хоћемо ли онда за Олују за неку годину говорити да то није била злочиначка акција? – рекао је Басташић.

Он је навео да је Република Српска 2015. године у свом Парламенту донијела Декларацију о геноциду над српским, јеврејским и ромским народом у НДХ. Ти наводи су изазвали аплауз код присутних.

– То што се Србија није до сада овако одредила је понижавајуће, увредљиво и боли. Зато се надам да ће ова иницијатива успјети.

Предсједник Покрета Срба Крајишника Миле Боснић је навео да је стављање потписа на ову петицију питање части и да ће свако имати право да одабере у којој ће књизи бити, части или бешчашћа.

– Овај Парламент мора да усвоји Резолуцију о геноциду који је НДХ учинила над српском народом. Обратићемо се и Сабору Српске православне цркве и тражићемо изјашњавање јер хоћемо јасан став Српске православне цркве. Исто тако хоћемо јасан став Државе. Ако буде потребно ићи ћемо и на референдум. Нас не интересују ни четници, ни партизани, ни власт ни опозиција, овдје је питање јеси ли Србин, јеси ли патриота, јеси ли моралан човјек – рекао је Боснић и поручио да ће ићи од куће до куће, и тражити да се сви јасно изјасне у вези са Резолуцијом.

Невен Милановић

Др Данило Васојевић

Драгана Љуна

Миле Рокчевић

Потписивање петиције пратио је пригодан програм у оквиру ког су своје стихове о страдању Срба у НДХ читали и говорили пјесници Невен Милановић из Подгорице, Данило Васојевић из Београда и Драгана Љуна и Миле Ромчевић поријеклом из Крајине.