Празник којим се слави јединство, слога и застава као симбол државности

У Српском културном центру у Вуковару обележен државни празник Републике Србије Дан српског јединства, слободе и националне заставе.

Српски културни центар из Вуковара обележио је 15. септембра Дан српског јединства, слободе и националне заставе који се празнује у Републици Србији и Републици Српској. Гостима се у сали СКЦ-а најпре обратио Генерални конзул Републике Србије у Вуковару Александар Накић који је објаснио у чему је значај овог празника који се прославља 15. септембра на дан када је 1918. године пробијен Солунски фронт који је означио коначно ослобођење Србије од аустроугарске окупације.

– Овај се празник слави од прошле године, када је Влада Републике Србије донела закон да се Дан заставе, српског јединства и слободе слави на датум пробоја Солунског фронта. Важно је напоменути да је Србија у Великом рату дала милион жртава, што је изузетно велика жртва. Наша земља изгубила је трећину свог становништва, у том рату изгинуло је пола мушке популације Србије. Празник пледира на српско јединство и слогу чега, ја лично, мислим да има довољно, али наравно да увек може и више и боље на начин како је то говорио и наш свети владика Николај, „треба се умножити, обожити и сложити” и када се код нас Срба то деси онда смо у стању да сваки наш проблем решимо на најбољи начин – рекао је Генерални конзул Александар Накић у изјави за медије након свечаности.

О значају самог празника и историјском контексту настанка српске заставе као симбола српске државности говорио је историчар и председник Одбора за културу и спорт ЗВО-а Вељко Максић.

– Први помен српске заставе догодио се у 11. веку када је Михајло Воисављевић од римског папе затражио краљевско признање, а тада је морао добити и заставу. Када је реч о другим важним моментима везаним за заставу ту дефинитивно спада Први српски устанак који је изнедрио неколико застава, јер је готово сваки српски војвода имао своју заставу. То, наравно, не значи да Срби и раније нису имали заставу, имали су је и за династије Немањића али, нажалост, оне до данас нису сачуване. У Хиландару се чувају неке које могу да се повежу са царом Душаном и неким другим владарима. Оно што знамо да је каталонски картограф средином 14. века забележио заставу цара Душана која је била жуте боје са црвеним двоглавим орлом који се као мотив појављује све до данас у обележјима српске државе, односно у њеном грбу – истакао је Максић.

Као можда најзначајнији тренутак у стварању српске заставе Максић је истакао 1835. годину када је Србија добила први модерни Устав у ком се налазио и део који се односио на српски грб и заставу.

– Било је јасно дефинисано да је црвена боја била прва, друго поље било је беле боје док је треће било челично загасите боје. Међутим, она, као ни сам Устав, није заживела, али већ 1838. године кнез Милош Обреновић тражио је и добио од султана заставу у бојама које су и данас присутне, односно црвено-плаво-белу тробојку, и од тада српска застава све до 1918. године има управо те нијансе. Ступањем у заједнички државу Срба, Хрвата и Словенаца службена застава мења и поредак боја у плаву, белу и црвену и постаје југословенска. Данашњи изглед, застава Србије добила је 2006. године када је усвојен нови Устав и 2009. године када је то законски коначно регулисано – испричао је Максић.

Своје ратне заставе Срби никада нису изгубили

Занимљива је чињеница коју је Вељко Максић изнео у свом предавању да током Првог светског рата ни један пук Српске војске, а било их је 51, није изгубио своју ратну заставу.

– У Војном музеју налази се 46 застава, једна је у Паризу, док судбина четири преостале није позната због свега што се догађало касније, односно у Другом светском рату. Једно од питања које се намеће је застава „Другог коњичког пука цар Душан”, која се налази у Војном музеју у Београду, али иста је изложена и у музеју у Бечу. Додуше, ова друга је у веома очуваном стању и чини се као да никада и није била на фронту па је вероватно реч или о реплици или о фалсификату – закључио је Максић.

Разлог због кога је Српски културни центар организовао обележавање овог празника је његова историјска конотација.

– Након што смо два пута са Генералним конзулатом Републике Србије у Вуковару организовали свечаност поводом Дана државности Републике Србије, а с обзиром да је ово новоустановљени празник одлучили смо да и њега прославимо. Овај празник има и значајну симболику коју носи у свом називу, а то су српско јединство, слобода и национална застава као сегменти националног идентитета и идеали који на одређени начин повезују све Србе па су тако важни и за нас који смо остали ван наше отаџбине и матице. Ако већ говоримо о српском јединству као вечитом идеалу и, можда, вечитом проблему, низ је примера кроз целу историју, а најбоље је то окарактерисано у стиху химне Боже правде у којем се каже: „Слога биће пораз врагу”. О слободи као још једном значајном идеалу нашег народа пример налазимо и у личним именима. мушком Слободан или женском Слобода, а ако говоримо о националној застави као делу нашег идентитета, како државног тако и националног, тежину има поготово међу нама Србима у Хрватској. Прошетајте било којим местом у Хрватској, са било којом другом заставом, неће вас нико ни приметити, али прошетате ли се са заставом Србије имаћете проблем с полицијом, односно са законом и свим осталим – истакао је директор СКЦ-а Срђан Секулић.

Секулић је још додао да СКЦ Вуковар нема свој дан нити славу па се временом овај датум можда претвори и у обележавање Дана Српског културног центра.

Свечаности у СКЦ-у присуствовали су гости из друштвено-политичког живота српског народа са истока Републике Хрватске као и свештенство Српске православне цркве на челу са осечкобарањским епископом Херувимом.

Преузето са: srbi.hr