Прије 75 година стигао „воз без возног реда“ у Кљајићево
Возом без возног реда, 1. новембра 1975. у Кљајићево (име по народном хероју Милошу Кљајићу погинулом у борби за отаџбину на Жумберку) дошли су први досељеници. Тим поводом је обиљежено 75. година од досељавања, а манифестацију су организовали Удружење грађана Центар Кљајићево уз подрушку дивних жена из Удружења жена Рубац. Најприје су положили вијенац на споменик народном хероју у Улици 8. Кордунашке ударне дивизије. У Кљајићево су дошли колонисти са Кордуна, Лике, Баније и Жумберка
Затим су се окупили на мјесној жељезничкој станици, гдје је симболично дочекан воз са првим колонистима обученим у тадашњу народну ношњу. Дочекала је их традиционална – кукурозовница.
Борислав Косановић, писац из Кљајићева је у свом обраћању навео да на истом овом мјесту давне ’46-е, умјесто његових стопа крочиле су стопе његовог прадједе Пере, дједа Бранка, тадашњег дјечака још и његових мајке, брата и сестре.
– Најмлађи брат је рођен у равници годину дана касније. Једним другим возом је стигла и моја баба Ђука са својом фамилијом. Тамо негдје, на граници Лике и Кордуна, остали су њихови засеоци Бјељевина и Медарица. Ја их знам кроз приче, сјећања, снове и машту. Седам и по деценија моја фамилија живи у Кљајићеву и Војводини. И ово је постало наше као и оно горе. И не само наше лично, наравно, већ и сваког од вас. А опет, срце је подијељено и једнако куца на обе стране, мада за рођене горе, можда ипак мало јаче на ту страну. Зато је и значајно што смо овдје. Што се сјећамо, памтимо и преносимо – рекао је Косановић и додао да писањем чува од заборава. Гради срушено, зида спаљено, оживљава умрло.
– Тако покушавам да се одужим онима који долазе послије мене. А једном, на перону неке небеске станице, можда неко од нас успије да купи и повратну карту.
Родољубиву пјесму о Милошу Кљајићу је прочитао Никола Кос родом из Жумберкa. Стихове је читао и Мошо Новковић.
Путем којим су корачали први досељеници, улицом поплочаном жутом циглом су се окупљени упутили према Дому културе гдје је организовано послужење за учеснике.
Манифестација се завршила изложбом ручних радова Иване Радичанин, ћерком Илије Радичанина, чувеног хроничара Кљајићева о коме смо писали у Српском колу, чији су преци допутовали „возом без возног реда“.
Током 1945. и 1946. године у Кљајићево се доселила 1071. породица са 5.770 чланова. Према попису из 2011. године у Кљајићеву има 5.166 житеља и слови за највеће село на територији града Сомбора.
Новинар Српског кола
Драгана Бокун
ФОТО: Кутурни кутак Кљајићево
