Пуно Срба у Вуковару није пописано
Резултати пописа становништва из 2011. године често су, бар када је у питању Вуковар, били на мети десничарских странака и људи који су тог тренутка били на власти те проказивани као намештени, али нерегуларности је било и десет година касније.
Често смо из уста многих противника увођења ћирилице у јавну и службену употребу у Вуковару имали прилику да чујемо како је попис становништва из 2011. године био сумњив па чак и намештен, чиме је и његова регуларност довођена у питање, а резултати оспоравани. Такве оцене изрицане су због само једног јединог разлога који се зове проценат грађана српске националности у Вуковару којих је према њему било 34,87 одсто.
Такав процент, односно, удео Срба у становништву Вуковара од једне трећине, омогућавао је овој националној мањини равноправну употребу српског језика и писма ћирилице на целој територији града.
Десетогодишња сага о мањинским правима
Градска власт, потакнута антићириличним протестима које је организовала и у дело проводила, тим поводом основана, неформална група грађана названа Стожер за обрану града Вуковара, опструисала је провођење Уставног закона о правима националних мањина и све до новог пописа одржаног 2021. године грађани Вуковара српске националности нису могли да користе то своје, законом гарантовано, право, а не могу, ево, силом прилика ни након њега.
Подсетимо да је 2. септембра 2013. године, тада актуелна, власт покушала да на државне институције постави двојезичне, односно, двописмене табле, али су протести против тога били веома насилни па су табле, и тада и сваки пут када су поново поставлјене, биле одмах уништене и полупане чекићима. Градска власт захтевала је да се Вуковар изузме из спровођења овог закона у праксу правдајући то повређеним осећањима већинског народа због „српске агресије” на Хрватску и страдање које је она изазвала у овом граду. Ћирилица по њима није само писмо него и симбол који их на то подсећа и због тога вређа њихове осећаје.
Противници ћирилице спасоносно решење за своје „проблеме” видели су у члану 8. Уставног закона о правима националних мањина који гласи: „Одредбе овога Уставног закона и одредбе посебних закона којима се уређују права и слободе припадника националних мањина морају се тумачити и примењивати са сврхом поштовања припадника националних мањина и хрватског народа, развијања разумевања, солидарности, сношљивости и дијалога међу њима”.
Покушана чак и организација референдума
Фамозни Стожер за обрану града Вуковара организовао је чак и кампању за провођење референдума против ћирилице а за своју иницијативу сакупио је и довољан број потписа. Питање које су намеравали да поставе на референдуму је гласило: „Јесте ли за то да се чланак 12. ставак 1. Уставног закона о правима националних мањина мијења тако да гласи: ’Равноправна службена упораба језика и писма којим се служе припадници националне мањине остварује се на подручју јединице локалне самоуправе, државне управе и правосуђа онда када припадници поједине националне мањине чине најмање половину становника такве јединице?”
Наравно, Уставни суд је одлучио да о предложеном референдумском питању није дозвољено расписивање референдума јер задире у људска права.
Уставни суд је наложио да је вуковарско Градско веће дужно у року од једне године од дана објаве одлуке у Народним новинама у Статуту Града да пропише и уреди „индивидуална права припадника националних мањина на службену употребу свога језика и писма”.
Истовремено затражио је, цитирамо: „уважавање потреба већинског хрватског народа, које извиру из још живих посљедица великосрпске агресије почетком 90-их година 20. стољећа, те потребу праведног и правилног третмана српске националне мањине на подручју Града Вуковара”.
Ћирилица никада није уведена
Влади Хрватске речено је да је дужна да у истом року упути у парламентарну процедуру измене и допуне Закона о службеној употреби језика и писма националних мањина, како би одредила мере у случају опструисања њихових права. Уставни суд рекао је да док те измене не буду учињене „надлежна државна тијела неће проводити тај закон на подручју Града Вуковара употребом присилних мјера”.
Резултат свега је да је град Вуковар проглашен „мјестом од посебног домовинског пијетета“ и питање ћирилице је тиме до следећег пописа ставлјено ад-акта.
Вуковарско Градско веће је према одлуци и упутствима Уставног суда, сваког октобра расправљало о томе треба ли у Вуковару, у складу са Уставом РХ и Уставним законом о правима националних мањина, увести ћирилицу у јавну употребу, а то се, као што већ знају и врапци на грани, никада није догодило, а по свему судећи, због резултата пописа становништва проведеног 2021. године, и неће. Према њему је број Срба у Вуковару са 34,87% пао испод потребне трећине односно на 29,73%.
Наравно, резултате овог пописа вуковарски градоначелник Иван Пенава, политичке странке деснице, али и остале хрватске странке у граду, су оберучке прихватили и прогласили их валидним и истинитим.
Јавља нам се све више грађана који нису пописани
Иако су се са резултатима последњег пописа становништва већ сви помирили, подстакнути и испровоцирани најновијим дешавањима око брисања ћирилице из Статута Вуковара доста грађана Срба јавило нам се како би нам рекли да они ипак нису обухваћени пописом, односно да пописивачи те 2021. године нису ни долазили код њих. Међу њима су Мирјана и Милан Арбутина из Борова населја.
– Због природе нашег посла често нисмо код куће а да нас је пописивачица тражила сазнала сам јер сам број њеног телефона видела на обавештењу које сам пронашла на вратима стана мога брата. Брат се већ био пописао и отишао је на рад у Немачку, а када сам је назвала рекла ми је да ће доћи сутрадан у 14 часова. Чекали смо, али иако се најавила она није дошла па сам је поново позвала телефоном и тада ми је рекла да ће доћи сутрадан у 15 часова. Међутим, није дошла ни тада иако смо је чекали – прича Мирјана.
– Резултат свега је да уопште нисмо пописани тако да за Хрватску и за Вуковар ми као да и не постојимо, нисмо чак ни број. Нисмо пријављивали ту неправилност јер нисмо пратили медије, једноставно за то немамо времена и нисмо знали ни коме то треба пријавити ни у ком року – наводи она.
Слично се десило и четворочланој породици Горане и Динка Баждар такође из Борова насеља чији стан су пописивачи такође заобишли из непознатих разлога.
– Нас нико није ни тражио, на вратима нисмо затекли никакво обавештење о томе да ли ће неко долазити и када. Ми радимо па нисмо били код куће, али нико није ни покушао да нас обавести да ли ће долазити, нити нам је оставио број телефона да се договоримо, нити ишта друго. Тако смо и ја, и мој супруг и две малолетне ћерке остали непописани – каже Горана Баждар која такође није нигде ишла да провери разлоге због којих пописивачи нису дошли код њих.
Поред оних који нису пописани било је и грађана који су се за своје право да се изјасне на попису о својој националности, вери и писму морали да одлазе у градску управу јер су их пописивачи избегавали. Једна од њих је Јелена Милић из Борова насеља.
– Када сам видела да узалуд чекам пописивача отишла сам да се жалим јер нисам желела да неко уместо мене одлучи ко сам и шта сам, али то је било велико убеђивање и трајало је. На крају су ме ипак пописали.
Пописивачи нису били ни код Јована Н. и његове мајке који живе на Трпињској цести.
– Пописивачи су били али нас није било код куће па су нам оставили поруку са обавештењем да ће доћи и када ће доћи. Ми смо их договореног датума и времена чекали али нико није дошао, онда је то пролонгирано за неки други дан међутим ни тада нико није дошао и тако је то прошло. Резултат свега је да нисмо ни пописани – каже Јован.
Грађани су се јављали и у коментарима на Фејсбуку па је тако испод објаве под насловом „Службеним чекићем на ћирилицу у Вуковару“ коју је на својој страници поделио Радио Дунав корисница ове друштвене мреже Г. Р. кратко написала „Мене нико није пописао.“
Ако смо за само неколико дана успели да пронађемо десетак непописаних Срба верујемо да оваквих случајева има још и више. Разлози због којих пописивачи нису долазили код грађана у време које су сами навели у обавештењима су нам непознати, али то свакако није нешто што је било у реду.
Верујемо да ће нам се након овог текста јавити још људи па се, иако знамо да на овај начин не можемо ништа да променимо, надамо да ће бар престати приче о томе како је овај последњи попис био регуларан, а онај претходни није.
Преузето са: СРБИ.хр
