Разговор са начелником Босанког Петровца Дејаном Прошићем

Прошић: Предложићу да септембар буде мјесец толеранције


Дејан Прошић је на недавно завршеним локалним изборима у Босанском Петровцу као независни кандидат добио повјерење грађана. Након двадесетак дана проведених у фотељи начелника општине у разговору за наш лист Прошић сумира утиске затеченог стања.

– Оно што смо одмах уочили су проблеми са буџетом општине, јер су одређена средстава потрошена и сада ћемо бити у проблему како да суфинансирамо пројекте који су одобрени од донатора и виших нивоа власти. Лако се може закључити да досадашње управљање пројектима није било добро и наши први кораци су били да се успоставе динамички планови и да се то стање поправља. Примјетно је и да је општинска администрација на неки начин нефункционална, зато морамо подићи ниво ефикасности.

Познато је да је Босански Петровац национално мјешовита средина. Какви су односи међу људима?

-Босански Петровац је заиста оптерећен многим проблемима. Истина је да становништво подијељено на припаднике српске и бошњачке националности, али већи је проблем тај што већину становништва чини старија популација кјоја живи у руралним срединама и мали је број радно способних. Када томе додамо чињеницу да нас оптерећава мигрантска криза то ствара додатну напетост. Зато се надам да ћемо успоставити консензус и мудром и паметном политиком међунационалну толеранцију подићи на највиши могући ниво. Јако је важно да не буде никаквог прегласавања једног на уштрб другог народа. У општинском вијећу имамо 9 вијећника који су бошњачке националности, 8 вијећника који су српске националности. У протекле 2,5 године била су два случаја прегласавања од стране бошњачких вијећника.

Да ли је уопште могуће превазићи међунационални јаз?

– Морамо направити нову димензију међунационалних односа. Људи на овим просторима су јако оптерећени датумима. Тако 14.септембар бошњачка страна доживљава као дан ослобођења, а српска страна као дан свога страдања. Колико смо подијељени говори чињеница да једни полажу цвијеће на Трг шехида, а у Српској православној цркви се врши парастос за жртве јер је у тој операцији страдало је 293 цивила. Зато ћу предложити да усвојимо деклерацију о миру и толеранцији и да мјесец септембар прогласимо мјесецом мира и толеранције. Потребно је да осмислимо активности сасвим другачије од досадашњих, да имамо сусрете између ветерана 5.крајишког корпуса и 2.крајишког корпуса, да се проба превазићи тај јаз из прошлости и да се крене једном цивилизацијском напрету.

Има ли икакве наде било каквог повратка становника и грађана Петровца осим сезонских посјета?

– Познато је какви су општи трендови. Одлази се из руралних средика ка урбаним, да је то присутно итамо гдје није било тих миграција услед рата. Код нас је ситуација још тежа. Надам се да можемо кроз концепт сеоског туризма анимирати поједине људе да поправе своје породичне куће, да их адаптирају за изнајмљивање и пружању услуга у сеоском туризму. Мислим да би на тај начин неки људи успјели да остваре чак и егзистенцију. Оно што нам недостаје је неизграђена инфраструктура која је предуслов за све остало.

Каква је сарадња са Србијом и Републиком Српском?

– Имамо добре односе и у Републици Српској и у Србији. Од Србије смо прошле године добили 100.000 евра којим је исфинансирана реконструкција два локална водовода, то је велика помоћ. Најављена су будућа финансијска инвестициона помоћ. Наравно веома је охрабрујућа и морална подршка. Значајни су и овакви скупови гдје се спајају људи који живе на другим просторима а срцем су у Петровцу, Дрвару или Грахову. То треба претворити у квалитетне видове сарадње гдје би се помогло и логалној заједници и уз партнерске односе наптравити одређене помаке. Добар примјер је и оснивање фондације на територији епархије Билећко-Петровачка која има за циљ да окупи што више људи добре воље из Србије, Српске, Федерације и из осталих земаља у региону и Европи и свету који су вољни да се учлане и дају допринос малим прилозима.

ТЕКСТ И ФОТО: М. ШАПИЋ

Подели са пријатељима:
Оцени овај чланак
Нема коментара

Напишите коментар