Сахрањен Бране Шушњар, човјек ведрог духа, неизмјерне снаге и великог срца
Данас је у његовом родном Плашком сахрањен Бранислав Бране Шушњар (61).
Нажалост због епидемије изазване корона вирусом и отежаном преласку граница његови пријатељи нису могли да присуствују сахрани него су се окупили у Цркви Светог Марка у Београду гдје су запалили свијеће.
На вјечни починак Брану су испратили Рајко Кесић, Милорад Ћалић, Милан Рокнић, Нешо Вукас са сином и Рајко Вуканац. Наравно, поред њих многобројни Бранини пријатељи су запалили свијеће у својим оближњим храмовима.
Након цркве окупили су се у Клубу Тесла, одржали говор и запјевали једну строфу говорећи како би то сигурно била Бранина жеља, уз пјесму је живио, уз пјесму и отишао на вјечни починак.
Иза њега су остала два брата, родбина и многобројни пријатељи. Посљедње дане је провео у болници у Загребу гдје је отишао на контролу као вишегодишњи бубрежни болесник. Нажалост, иако је прегрмио трансплантацију бубрега, корона га је побиједила.
Проводећи посљедње дане у болници, није клонуо духом, редовно се чуо са својим пријатељима, шалио се, они су му пјевали.
Бране болује од своје 17 године, када су му дијализе постале саставни дио живота. Због дијализе је и дошао у Београд 1991. године. Касније у Олуји му се придружила и мајка. Живјели су у избјегличким баракама на Раковици.
Крајишници су се 1996. године окупили око КУД-а Крајина. Чувајући крајишку баштину, презентовали су игру, пјесму, народне обичаје и ношњу. И поред свих здравствених проблема Бране је био свуда гдје је добра пјесма и дружење.
Недуго послије оснивања КУД-а Крајина изродила се чувена пјевачка група Коријени у саставу Милан Рокнић Роко, Рајко Вуканац, Бране Шушњар, Нешо Вукас и Стево Бекић.
Његов кум и пријатељ Рајко Кесић каже да је и поред многобројних животних проблема Бране гледао на живот кроз пјесму.
– Годинама је ресторан Крагујевац био наше култно мјесто, гдје смо свраћали „на по једну“, а остајали до раних јутарњих часова. Ту смо зарадили и први новац, човјек који је чуо како пјевамо није имао да нам плати, али је продавао цд-е, дао нам је дискове од Силване и Томе Здравковића умјесто бакшиша.
Наступали су на многобројним фестивалима, у многим кафанама спонтано запјевали, небројено пута се догодило да је Бране право са дијализе ишао на пут како би наступао у неком граду по Србији.
Поред Коријена пјевао је и у многим другим групама када би им затребао глас.
На Београдском фестивалу међународног краткометражног документарног филма освојили су прво мјесtо, а у Москви 3. мјесто 2001. године. На филму пјевају Коријени, плешу чланови КУД-а Крајина, кадрови су снимани у у избјегличким баракама у Раковици, у неколико кадрова је и мајка покојног Бране.
Приказали су и ретроспективу рада КУД-а Крајина, гдје су се могле видјети многобројне дипломе, захвалнице. Крајишници се по многим питањима не слажу, али данас их је ујединила туга због Браниног прераног одласка. Његова топла душа нашла је пут до сваког ко га је познавао.
Новинар Српског кола
Драгана Бокун
