Самарџија: На сцени системско затирање Срба у Сарајеву
Иницијатива сарајевског градоначелника Бењамине Карић о подизању споменика краљу Стефану Твртку Првом Котроманићу испред Парламентарне скупштине БиХ није ништа друго него дио системског плана затирања Срба у Сарајеву, упозорава за Срну историчар Свјетлана Самарџија.
– Да смо у неком другом времену гдје се вреднују историјска тачност и извори првог реда, гдје нема политизације историјских чињеница, крађе и фалсификовања туђе прошлости, прекрајања историјских граница у сврху стварања у средњем вијеку непостојећег народа – све зарад хватања за сламку и доказивања дугог историјског трајања, приједлог Карићеве био би прихваћен са одушевљењем у БиХ – каже Самарџија.
Шта више, каже она, био би то акт прихватања чињеничног стања и одликовања српске историје али, овако, идемо из заблуде у заблуду.
Самарџија подсјећа да у Мостару постоји веома лијеп споменик краљици Катарини Косачи, гдје она међу хрватским народом важи за „њихову краљицу која је Босну оставила на управу фрањевцима“.
Према њеним ријечима, чак и данас кружи фалсификовани Катаринин тестамент који говори о том чину.
– Да ли то има историјске тачности? Апсолутно, не! Али, ми смо народи који воле да живе првржени митоманији, оковани легендама, при томе, у својој историјској смислености не идемо даље од деветнаестог вијека, па очима савременика посматрамо и средњи вијек – појашњава Самарџија, историчар из Источног Сарајева.
КО ЈЕ ЗАПРАВО КРАЉ ТВРТКО?
Одговарајући на питање ко је заправо краљ Твртко Први, она позива на историјске процесе нашег средњовјековља и дјело Константина Седмог Порфирогенита који на овим просторима познаје само Србе и Хрвате.
– Јован Кинам, византијски историчар друге половине 12. вијека који је у пратњи цара Манојла Комнина обишао наше крајеве напомиње да ријека Дрина одваја Босну од остале Србије. Велики цар гријеши и сигурно је прекрајао тадашњу историју да би ишла у корист српског народа – наводи Самарџија.
Тужно је, истиче она, што данас раслојеност БиХ иде толико далеко да се паралелно стварају три различите историографије, па је Тврко за Хрвате – бан Стјепан Твртко Први Котроманић, за Србе – бан и краљ Стефан Твртко, док се за бошњачку историографију не знам тачно шта желе да буде.
КО СУ „ДОБРИ БОШЊАНИ“?
– Оно што се данас посебно истиче јесте појам „добрих Бошњана“ који живе у земљи Босни и њихова паралела са данашњим Бошњацима и шта више, њихов идентитетски континуитет. Даље, појам Словена, Јужних Словена… Мислим да је вријеме да се ослободимо аустроуграских творевина, као и оних савремених – поручује Срнин саговорник.
Самарџија наглашава да чињеница да је Твртко носио Немањићко титуларно име Стефан након крунисања на Митровдан 1377. године много говори.
Она сматра да дјелују помало и смијешне тврдње да је то име узето јер је он владао дијелом територија које су некада припадале Немањићима, док је много вјероватније да је то урадио јер је когнатски припадао династији Немањић, јер му је бака Јелисавета била кћерка краља Стефана Драгутина, а свих његових осам насљедника додавали си себи име Стефан, баш као што је то био случај и у Рашкој.
Према њеним ријечима, у оснивачкој повељи Града Новог која се чува у Дубровачком архиву наводи се да је Нови основан у име Светога Стефана, чиме је Херцег Нови једини град у Црној Гори са оснивачком повељом.
– Култ Светога Стефана био је веома важан и распрострањен у земљи Немањића, а Стефан Твртко постаје баштиник духовне традиције светородне династије. Сам је писао како је себе сматрао Немањићем – наводи Самарџија.
Она веома важним сматра и то да је његовање светосавског култа утемељено у 13. вијеку, па је сасвим природно његово крунисање у Милешеви у којој су до спаљивања биле мошти Светог Саве, при чему не треба заборавити и то да је на гробу Светог Саве титулу херцег узео и Стефан Вукчић Косача чија је кћерка управо краљица Катарина.
– Нећу рећи посљедња краљица, како се мисли, јер је посљедња краљица била Јелисавета Бранковић супруга Стефана Томашевића, најстаријег сина Стефана Томаша – појашњава Самарџија.
Ако се већ гради споменична култура краља Стефана Твртка, истиче она, онда свакако треба да пише и његова пуна титула коју је он јасно истицао – Стефан, Божијом милошћу, краљ Срба, Босне, Приморја, и Западних страна.
САРАЈЕВО НИЈЕ НИ ПОСТОЈАЛО У СРЕДЊЕМ ВИЈЕКУ?!
Она прихвата ошту свијест, према којој је данас много шта допуштено, као и да је историја постала метод политичког дјеловања, али не види велику повезаност краља Твртка са Сарајевом које није ни постојало у средњем вијеку, осим утврђења Ходиђед који се налазио источно од данашњег Сарајева.
– Ако се већ жели дати значај средњем вијеку и представити то у Сарајеву требало би размислити о споменичкој скулптури Павла Раденовића и властелинској породици Павловић која је имала утврђења и управљала источним дијеловима БиХ. Говорим то, јер споменичких склуптура Стефана Твртка имамо у БиХ, поставља се питање зашто баш сада? Зашто Сарајево? Одговор и сами знамо, а повезан је са систематским затирањем Срба – истиче Самарџија.
Преузето са: РТРС
