Прослављен Васкрс у Далмацији

Овогодишње празновање Васкрса због пандемије вируса Корона протекло је у атмосфери другачијој од оне на коју смо навикли.

Српска православна црква и верници широм Далмације ове године Васкрс су прославили у складу са новонасталом ситуацијом, придржавајући се и поштујући све одлуке државних институција Републике Хрватске, надлежних за сузбијање епидемије проузроковане ширењем корона вируса.

Епископ далматински Г. Никодим служио је Свету Архијерејску литургију у манастиру Крка, по први пут без присуства окупљених верника.

У свим храмовима и манастирима Епархије далматинске свештеници су служили Свете литургије док су верници овај највећи хришћански празник прославили у породичним домовима. Васкрсење Христово представља тријумф живота над смрћу.

Далматински пусти храмови, али срца испуњена вером и радошћу, тако би се, најкраће речено, ове године могло описати ишчекивање највећег хришћанског празника Васкрса, којим се слави Васкрсење Исуса Христа из мртвих и који представља суштину хришћанске вере.

Богослужења у храмовима нису прекинута, али је присуство верног народа изостало условљено датим околностима. Ипак, оно што нам Христос поручује својим Васкрсењем најважнија је порука охрабрења посебно у ова тешка времена.

– Васкрсење Господа Исуса Христа, како се тај празник означава у календару Српске православне цркве, најстарији је хришћански празник и празнује се још од првих времена хришћанства. Главни је покретни празник и на основу његовог датума одређује се када ће пасти други покретни верски празници. Исус Христос – месија који се оваплотио од Духа Светога и Дјеве Марије и постао човек – дошао је у овоземаљски живот да би својом жртвом на крсту спасио сав људски род од греха, да би, потом, васкрсењем из мртвих победио смрт која је настала као последица греха. Васкрсење Христово је победа живота над смрћу, Христос је смрћу смрт уништио и даровао нам живот вечни. Даровао нам је Ваксрсење да свако ко верује у Њега и у Његово Васкрсење, а кроз то и у свеопште Васкрсење, не погине, него да има живот вечни. То је празник радости и љубави међу људима, празник светлости када треба да се радујемо и да прихватамо Бога и примимо га у себе као што је Пресвета Богородица у име свих нас прихватила Бога несместивога када јој је то благовестио Архангел Гаврило речима: ”Радуј се благодатна, Господ је с тобом”. Са речима радости улази Бог у овај свет ради нас и ради нашега спасења и постаје Богочовек Христос, а са речима ”Радујте се!” Васкрсли Богочовек Христос поздравља своје ученике када их је видео први пут након Васкрсења. Тако и ми треба да се непрестано радујемо и да будемо достојни ученици Његови и да нас по томе познају у овоме свету ”који у злу лежи” и коме ми не припадамо, јер по речима Господњим, ми нисмо од овога света – поручио је парох кнински протојереј Саво Мајсторовић.

Христово Васкрсење, као највећи догађај у историји света и човека, јесте наговештај свеопштег васкрсења како човека тако и свеукупне творевине.

Припреми за долазак празника претходио је вишенедељни пост, али и дан који се у хришћанском свету сматра најтужнијим и најтрагичнијим даном у години – Велики петак. Током Великог петка у свим домовима су симболично фарбана црвена васкршња јаја, у храмовима служена вечерња богослужења са изношењем плаштанице – платна које симболизује страдалог Христа. Шарено јаје представља саму симболику Васкрса. Јаје је симбол рађања живота, пиле прокљује љуску и излази, као што је Христос устао из мрачног гроба и узнио се на небо. Уместо у препуним храмовима, верници су припреме за Васкрс обављали у својим домовима.

– Ове године Васкрс смо прославили у кругу најуже породице. Обичаји везани за сам Празник нису изостали, фарбали смо васкршња јаја, спремали погачице и трпезу која доликује овом најрадоснијем дану у години. На Литургију нисмо могли отићи али је свако имао могућност да се помоли у свом дому, одгледа пренос Литургије путем медија. Наравно да се то не може поредити са оном радошћу коју делимо на заједничким окупљањима у храмовима, једни са другима, уживо слушајући звона која симболично најављују радост Васкрснућа. Ипак, прилике су такве да морамо поштовати правила због ове пошасти која нас је све задесила. Можда ово јесте право време да, у складу са Празником, покажемо смирење и стрпљење, бригу и љубав према најближима, окренемо се оним суштински важним стварима у животу на које смо заборавили, и породицу ставимо на прво место јер је често, заокупирани и оптерећени другим бригама, запостављамо – каже Милена М. која је Васкрс прославила у најужем кругу породице.

Васкрс без гостију и најмлађих

Но, има и оних којима је ситуација узрокована вирусом, ускратила присуство најближих управо на Васкрс. Највећи део старије популације овај Васкрс је дочекао без посете деце која им најчешће и долазе баш у време празника. Једна од њих, Душанка К, за Васкрс се, каже, помолила за здравље деце и унучади, али јој је тешко пало што је у осамдесетој година живота први пут Васкрс сама дочекала.

– Навикла сам да бар Божић, Славу и Васкрс кућа не буде пуста. Од када сам остала сама, сваке године се деца договоре ко ће доћи за који празник. Ове године нико није могао доћи. У Србији су, а и тамо је исто као и овде. Само нека су они мени живи и здрави сви, то ми је најважније и томе сам се Богу помолила, али сам ово тешко поднела. И јаја сам офарбала и ручак спремила, као да ће неко доћи, и све гледам низ авлију очекујући да се неко појави. Свашта сам у животу преживела, и кризе и ратове, али никада овако нешто. Васкрс се мора славити и када је најтеже, јер то је показатељ наше вере и љубави према Васкрслом Христу, али смо ми ипак људи и слаби смо на оно што нас тишти. Тако и ја, са једне стране радост а са друге, опет, тешко ми пада што је немам с ким поделити – старачким уздахом признаје Душанка.

Заустављене бројне традиције

Изостао је и традиционални обичај Чувара Христова гроба у Врлици. Традиција дуга више од четири стотине година, која је негована чак и током Другог светског рата, а прекинута само 1995. године, те обновљена у београдском насељу Батајница десет година после егзодуса Срба.

Изостало је заједничко надметање у куцању шарених јаја, традиционално котрљање јаја у Мокром Пољу, заједничке прославе за богатом трпезом, али наду у Ваксрсење и живот вечни, радост сваког хришћанина на Васкрс, ни вирус ни друге пошасти нису и никада не могу прекинути.

Надају се Далматинци, баш попут и свих осталих, да ће све ово ускоро проћи и да се никада више поновити неће. Да ће, већ следећег Васкрса, поново и у већем броју испунити своје храмове, заједно дочекујући Празник над празницима, уз одјеке звона једни другима слати најлепше жеље уз најрадоснији поздрав, и уз богате трпезе дочекивати и испраћати своје најмилије. Та вера одржала их је вековима уназад, у сваком искушењу и невољи, не дозволивши им икада да посустану, јер ко верује у Васкрсење мора веровати у светлије и боље дане.

Поводом светлог Васкрсења Христовог, молитвеном подршком свом православном роду широм васељене, из Далмације ипак није изостао најважнији и најрадоснији поздрав ни о овом Васкрсу :

ХРИСТОС ВАСКРСЕ, ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

Вест преузета са: srbi.hr