АКТУЕЛНО:

Требиње: Генерације Вишњића стасавале уз звуке гусала

Прослава важних празника, крсне славе, Васкрса, у Херцеговини је незамислива без гусала и традиционалне пјесме. Љубав према овом инструменту преноси се са кољена на кољено, као породична традиција. Тако је и у дому Вишњића у Требињу, гдје су генерације стасавале уз гусле и епске пјесме. Митар Вишњић најмлађи је гуслар у својој породици.

У Херцеговини гусле нису само музички инструмент, оне су историја, понос, вриједан породични иметак.

Зато се чувају на зиду уз икону и кандило и преносе са кољена на кољено, баш као и предања о животу и борбама Срба за слободу од Косова до данас, опјевана десетерцем, снажним гласом уз гудало.

– Гуслам од малена. То је наша породична традиција. Прве гусле сам добио од дједа као поклон, то су биле мале дјечије гусле. Послије сам био заинтересован за тај инструмент, јер ми је дједова жеља била да ја, као најмлађи унук, наставим да свирам. Учио сам од стрица свирати из Вукове пјесмарице – каже Митар и додаје да су за успјех потребни воља и труд.

Уз гусле се лијепо пјева и о љубави, оним тешким и неузвраћеним, али и онима са срећним крајем.

Ипак, каже Митар кад спрема нумеру за неко такмичење или јавни наступ, бира родољубиве стихове. До сада је наступао широм Српске и региона, гдје се гусле његују и вреднују као традиција.

У дому Вишњића гусла се сваког дана, а на велике празнике, обавезно. Након старсне седмице, поста и молитвених дана, Вишњићи Васкрс дочекују на литругији, а потом прославу настављају у породичном дому.

Ове године, због ванредног стања и ограничења, помолили су се код куће, гдје су се најужи чланови породице окупили око свечарске трпезе.

Митру је седамнаест година, и планира да шта год буде радио у животу, од гусала не одустаје. Настојаће, каже, да традицију пренесе даље, како би гусле од јавора увијек у дому Вишњића имале посебно мјесто. И да би се уз њих пјевало, славило, живјело.

Преузето са: РТРС

 

Нема коментара

Напишите коментар