Служен парастос вођи далматинских Срба Стојану Јанковићу

У Београду 2. септембра у Храму Светог Ђорђа на Бановом Брду служен је парастос чувеном српском јунаку из 17. вијека и вођи далматинских Срба Стојану Јанковићу. Ове године навршило се 326 година од погибије најславнијег српског ускока чије је јунаштво трајно записано на страницама српске историје.

Парастос је служио протојереј Витомир Костић, а домаћин је био Жељко Алавања. За наредну годину одлучено је да домаћин буде Обрад Зелић.

Протојереј Витомир Костић поручује да су се данас помолили за покој душе Стојана Јанковића, и свих страдалих његових предака и потомака до данашњег дана.

– Живот нашег народа у Крајинама увијек је био тежак, а у исто вријеме и везан за свету цркву православну. Кроз нашу историју у борби за осптанак нашег народа су врло често и свештена лица биле вође народа. У оно вријеме док се Стојан борио на страни Млетачке републике против ислама, у исто вријеме наш народ у Херцеговини и Црној Гори се борио на истој страни са Стојаном.

Отац Витомир је изнио податак да је владика Дробњака Дионисије у то вријеме био вођа херцеговачких Дробњака устаника и стардао у једној борби.

– Могу да нас протјерају са огњишта, али не смијемо да заборавимо ко смо и одакле смо. Вјерујем да ћете то пренијети и на своју дјецу и унучад.

Отац се осврнуо и на изјаву хрватке књижевнице Славице Стојан да Србе требају убијати као бубе.

– Није она нажалост једина која тако мисли. Добро је што су се господа овдје присутни, Миодраг Линта и Саво Штрбац огласили у јавности поводом њене изјаве. Не треба ћутати, ако прећутимо мислиће да нам могу радити шта желе.

Треба увијек вољети своје и туђе поштовати и на сваком мјесту с поносом рећи ко смо шта смо и одакле смо, поручио је за крај свог излагања протојереј Витомир Костић.

Након парастоса окупили су се у ресторану Узелац на Хиподрому гдје су присутни говорили о Стојану Јанковићу, славној историји Срба, Срба из Далмације и неким актелним темама које муче прекодринске Србе.

Парастосу је као и претходних година присуствовао народни посланик и предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта, као и директор ДИЦ Веритас Саво Штрбац.

Стојан Митровић Јанковић (1635–1687), у српској народној пјесми чешће спомињан као Стојан Јанковић, био је управник морлака, сердар Котара, каваљер Св. Марка, коњички капетан, командант тврђаве Островице. Прославио се као вођа далматинских Срба у ратовима против Отоманског царства. За војне заслуге и показану храброст у овим ратовима и каснијим биткама, Млетачка република је Стојана Јанковића 1670. године, одликовала орденом витеза Светог Марка и именовала за каваљера (витеза) Светог Марка додјеливши му посједе винограда и ливада и дворац Јусуф-аге Тунића, касније у народу познатији као „Кула Јанковића“. Стојан Јанковић је опјеван у народним епским пјесмама. Погинуо је 23. августа 1687. године током напада на Дувно.

Новинар Српског кола
Драгана Бокун