Споменик на Врацама – скидање хипотеке да су Срби злочинци
Споменик српским жртвама у Сарајеву на Врацама мора бити изграђен како би се међународна јавност упознала о страдању Срба током протеклог рата у БиХ и са српског народа скинула неоправдано наметнута хипотека да је злочиначки, јер су сарајевски Срби били невине жртве бошњачких екстремиста и дијела међународне заједнице, рекао је данас Срни предсједник Одбора за заштиту Срба у Федерацији Ђорђе Радановић.
Радановић је као при корак истакао подизање адекватанг споменика за невино убијене цивиле у Сарајеву које је контролисала бошњачка такозвана Армија БиХ, посебно ради породица невиних цивила, али и свјетске јавности.
„Споменик мора бити локацијски доступан свјетској јавности, не можемо настављати аутистични приступ да су правда и истина на нашој страни и да нас не занима хоће ли се за истину знати у свијету. Морамо свијету објаснити шта се дешавало у рату. Морамо скидати неоправдану наметнуту хипотеку да смо ми злочинци“, поручио је Радановић.
Он је истакао да је зато битно да споменик српским жртвама буде на Врацама, гдје пролазе бројни туристи.
Радановић је подсјетио да ће ускоро бити пуних 25 година од како је почео егзодус Срба из Сарајева, те да управо због тога свијету треба објаснити да су Бошњаци, на њима својствене перфидне начине, суптилно слали поруке да Срби треба да се иселе из овог града, у којем данас скоро да их и нема, али ни Хрвата.
„Као члан делегација Срба из ФБиХ разговарао сам са представницима амбасада у БиХ, са шефовима мисија ОЕБС и ЕУ, шефовима мисија држава које су сталне чланице Савјета безбједности УН и дошао сам до закључка да је бошњачка политичка елита много боље приступила послу да страним дипломатама објасни њихову истину у рату у БиХ, са нагласком на Сарајево“, навео је Радановић.
Он је упозорио да је готово цјелокупно особље амбасада и међународних организација у БиХ попуњено бошњачким службеницима, који и формално и неформално, дипломатама сервирају своју истину о рату у БиХ.
Према његовим ријечима, српски званичници нису се баш много потрудили да дипломатско-конзуларним представницима изнесу чињенице и истину о страдању Срба у БиХ, нарочито о страдању Срба у дијелу Сарајева које је контролисала такозвана бошњачка Армија БиХ.
„Стране дипломате које дођу да службују у БиХ свакодневно су окружени бошњачким службеницима који им објашњавају да су Срби дошли и опколили Сарајево, убијали дјецу и немоћне, разарали град, палили и рушили културно историјске споменике. Нико никада није представио чињенице шта се дешавало са Србима у дијелу града који је контролисала бошњачка тзв. Армија БиХ“, нагласио је предсједник Одбора за заштиту Срба у ФБиХ.
Радановић је подсјетио да већ дуже вријеме у медијима говори о страдању сарајевских Срба.
„Сарајево је град у којем су Срби имали значајну улогу у привредном друштвеном и културном стварању града. Сарајево је било град који су Срби осјећали као свој град. Након сарајевског атентата 1914. године почиње терор над сарајевским Србима. Убијања, интернације, хапшења свих виђенијих Срба у сарајевској долини. Аустроугарске власти су Србе сматрале реметилачким фактором, фактором који може довести у питање аустријску власт“, рекао је он.
Радановић је подсјетио да нови погром над сарајевским Србима почиње 1941. године, када Бошњаци и Хрвати у Сарајеву масовно приступају војсци и властима Независне Државе Хрватске.
„За Србе и Јевреје у Сарајеву наступа вријеме геноцида, а на Врацама изнад Сарајева, у простору бивше аустријске касарне, почињу егзекуције, свакодневна убијања Срба и Јевреја. Сарајевски Срби су из Другог свјетског рата изашли осакаћени, готово преполовљени“, истакао је Радановић.
Према његовим ријечима, и у посљедњем грађанском рату у БиХ, Срби који су остали да живе у дијелу Сарајева коју је контролисала такозвана Армија БиХ, су убијани, одвођени у затворе, на копање ровова, након копања ровова су одвођени до мјеста егзекуције, или у неки од сарајевских логора за Србе.
Према подацима из књиге „Књига мртвих Срба Сарајева 1992-1995“, коју је објавио Центар за истраживање злочина над српским народом и коју потписује професор Миливоје Иванишевић, 860 Срба из Сарајева се још води као нестало, за њих се судбина не зна, иако је ријеч о Србима који су нестали на територији под контролом такозване Армије БиХ.
„За њих споменика нема. Као што нема споменика ни за невине цивиле српске националности који су убијени снајперима и гранатама у дијелу Сарајева који је контролисала Војска Републике Српске, на примјер Грбавица или Неџарићи, Вогошћа, Илијаш, Илиџа, Хаџићи“, истакао је Радановић.
Он је подсјетио на злослутне ријечи ратног муслиманског лидера Алије Изетбеговића који је у вријеме егзодуса сарајевских Срба рекао да „могу остати они који нису окрвавили руке и нису учествовали у `побуни`“, што имплицира да су тада у Сарајеву могли да остану само српске жене и дјеце, без икаквих гаранција за њихову судбину.
Радановић је навео да је на простору садашњег кантона Сарајево, према извјештају Омбудсмена БиХ, по попису 1991. живјело је 133.965 Срба. На простору Сарајева је живјело и 55.499 Југословена.
Претпоставка је да су се Бошњаци и Срби у Сарајеву у сличним процентима изјашњавали као Југословени, па је ових 55.499 Југословена у суштини по 20.000 Срба и Бошњака, а остатак су мјешовити бракови и они су се декларисали као Југословени.
Укупно је Срба на територији садашњег кантона Сарајево живјело 153.965.
Према подацима Агенције за статистику БиХ, на попису из 2013. године у кантону Сарајево је пописано 13.300 Срба.
„Данас, 2021. године Срба у Сарајеву нема више од 8.500. У Сарајеву су биле 152 улице које су носиле име по Србима. Уклоњене су, нема их. Школе и установе које су носиле српска имена су, такође, уклоњене. Због свега овога сарајевски Срби морају подићи споменик на Врацама, какав заслужује стравична судбина сарајевских Срба“, рекао је Радановић.
Он је појаснио да је мана садашњег спомен-комплекса на Врацама то што нема пописаних Срба убијених и несталих са подручја Илиџе, Илијаша, Вогошће, Хаџића, Пала и Трнова и све оно што је формално представљало град Сарајево до 1992. године
Према његовом мишљењу, Срби морају подићи споменик невино убијеним Србима у Сарајеву током прошлог вијека и ради породица које још траже кости својих најближих, као и да споменик треба да садржи текст, на ћирилици и енглеском језику, ко је убијао Србе у Сарајеву, чија војска, ко су били припадници те војске.
„Овај споменик мора бити на правом мјесту и адекватан, упечатљив, мора имати препознатљивост. Враца су право мјесто, јер је над сарајевским Србима почињен и културоцид“, навео је предсједник Одбора за заштиту Срба у ФБиХ.
Радановић је указао на чињеницу да данас у сарајевским кантоналним институцијама, од укупно 800 запослених ради само 15 Срба, те да је у сарајевским општинама само један одсто запослених из реда српске националности.
Извор: Срна
