Срби постају статистичка грешка у Дубровнику

Истраживање је показало да се број Срба у Дубровнику, у односу на стање из 1991., смањио 2001. године за преко 71%. Из градског насеља Дубровника нестало је 3.110 грађана српске народносне припадности.

На основу истраживања у склопу пројекта „Распоред насељености и кретање српског становништва у Хрватској (1880 – 2011)” доносимо сажети приказ развоја становништва у Хрватској по градским насељима, као пресјек кроз 12 проведених цензуса.  Из већег броја градских насеља одабрали смо, у првом реду, оне највеће по броју становника и неколико карактеристичних по већем удјелу српског становништва у њима 1991. године. Од 12 цензуса, одабрали смо оне који на неки начин обиљежавају  „епоху“ – почетак, улазак у ново стољеће, почетак и крај најдужег државно-правног раздобља социјалистичке Југославије, те цензус из 2001. године проведен у самосталној Републици Хрватској.

јелокупна статистичка грађа која се овдје описује, систематизирана и прилагођена читатељима за кориштење у електронском облику, може се видјети у Графичком приказу народносног састава становништва Хрватске од 1880. до 2011. године.

Срби у Дубровнику

Развој становништва градског насеља Дубровника током периода од 1880. до 2001. године одвијао се веома успорено, иако се оно више него удвостручило (базни индекс износи 238,45). Наиме, годишњи прираст становништва је тек просјечан око 2,5%. Међутим, тај развој текао је доста неуједначено. За вријеме Аустро- Угарске власти базни индекс износио је 125,24. За вријеме Краљевине СХС/Југославије 181,33, а за вријеме социјалистичке Југославије базни индекс је највећи и износи 251,49.

Ова неуједначеност раста укупног становништва прати и поједине категорије становништва, с тим да је раст српског становништва био нешто бржи од раста хрватског становништва у периоду социјалистичке Југославије (базни индекс српског становништва износио је 292,98, а хрватског 222,92).

Међутим, остале народносне скупине становништва јако су варирале у појединим пописним периодима. Тако у периоду Аустро-Угарске власти биљеже пораст више од 40 пута (базни индекс износи 4.311,70), и с удјелом од 25,35% у укупном становништву значајно мијењају етничку структуру становништва градског насеља. Према попису из 1910. године та је структура била сљедећа: удио Хрвата износи 69,50%, осталих етничких скупина је било 25,35%, а Срба је било 5,14% у укупном становништву градског насеља Дубровника. Тада је, дакле, Дубровник био истинско мултиетничко градско насеље, што је остао све до 1991. године, али с двоструко мање осталих народносних скупина становништва (13,81%) и са скоро двоструко више Срба (8,73%), док се број Хрвата повећао око три и пол пута (77,46%).

Удио Срба у укупном становништву градског насеља у цијелом проматраном раздобљу кретао се у просјеку нешто више од 6,5%, а свој максимум достигао 1961. и 1971. године када је износио 10% односно 10,5%. Међутим, велики пад удјела српског становништва регистрирао је попис непосредно послије Другог свјетског рата 1948. године. Наиме, према попису из 1931. године Срба је било 2.003 или 10,67%, а према пројицираним подацима 1941. године било их је 2.202 или 9,10% у укупном становништву градског насеља. Попис из 1948. године биљежи пад броја Срба у градском насељу Дубровнику за 26% или 521 грађанина српске народносне припадности у односу на стање из 1931. године, а према пројицираном стању 1941. године пад броја Срба је још већи и износи 720 грађанина српске народносне припадности или 32,70%.

Укупно становништво се 2001. године, у односу на предратно стање (1991), смањило за преко 38%, односно са 49.728 (1991) на 30.436 (2001). Велики тренд пада имало је и већинско хрватско становништво и то са 38.521 (1991) на 26.377 (2001).

Остале двије категорије становништва, које овдје проматрамо, дијеле исту судбину. Тако се према стању из 1991. године број Срба смањио 2001. године за преко 71%, тј. са 4.342 на 1.232 становника и свој удио у укупном становништву смањио са 8,73% (1991) на 4,05% (2001). Дакле, из градског насеља Дубровника нестало је 3.110 грађана српске народносне припадности.

Сличну судбину су доживјеле и остале народносне скупине становништва, чији се удио у укупном становништву свео са 13,81% 1991. године на 9,29% 2001. године. Дакле, нестало је 4.038 припадника разних народносних скупина становништва из градског насеља Дубровника који нису хрватске и српске народносне припадности. Заједно са Србима они чине масу од 7.148 сада бивших грађана градског насеља Дубровника.

Резултат кретања становништва по народносној припадности је био такав да 2001. године у градском насељу Дубровнику имамо сљедећу народносну структуру становништва: 86,66% Хрвата, 4,05% Срба и 9,29% осталих народносних скупина.

У закључку треба рећи, да је пописна 2001. година поприлично промијенила демографску слику градског насеља Дубровника, и да је Дубровник почео губити своје традиционално обиљежје мултиетичности и претварати се све више у народносно хомогени град.

Преузето са:

Коментари
  • Avatar

    Hvala ”Srbima iz regiona” sto genocid nad Srbima u Dubrovniku opisuju kao statisticku gresku.
    Kao da su vam hrvati rekli kakav naslov da napisete.

    AMIN.
    KRAJ.

    среда, 27. маја 2020.
    • Avatar

      Jedini genocid su počinili Srbi u Srebrenci.

      четвртак, 28. маја 2020.

Напишите коментар