АКТУЕЛНО:
700 ГОДИНА ПОСТОЈАЊА МАНАСТИРА КРУПА

Прослављено 700 година постојања манастира Крупа

ВИШЕ ХИЉАДА ВЈЕРНИКА, СВЕШТЕНСТВО СПЦ, ПРЕДСТАВНИЦИ ВЛАСТИ СРБИЈЕ И ХРВАТСКЕ ОКУПИЛО СЕ 28. АВГУСТА 2017. ГОДИНЕ У ПОДНОЖЈУ ВЕЛЕБИТА КАКО БИ ПРОСЛАВЛИ 700 ГОДИНА ПОСТОЈАЊА МАНАСТИРА КРУПА КОЈИ СЕ НАЛАЗИ У СЈЕВЕРНОЈ ДАЛМАЦИЈИ, КОД ОБРОВЦА

Свету Архијерејску Литургију предводио је митрополит загребачко – љубљански Порфирије, а поред Епископа далматинског Фотија, сада новоизабрани зворнићко-тузлански, саслуживали су и Епископ горњокарловачки Герасим, Епископ славонски Јован и Епископ франкфуртски и све Њемачке, а сада новоизабрани бихаћко – петровачки Епископ Сергије. Препуна манастирска црква није могла да прими све вјернике, па су многи од њих литургију испратили испред или у манастирској порти. Свечано обиљежавање почело је дан раније када је одржано богослужење вечерње, а након литургије одржан је богат културно-умјетнички програм.

 

МЈЕСТО МИРА И ПОМИРЕЊА


Присутним вјерницима обратио се Епископ далматински Фотије који је поручио да српски народ мора поштовати своје светиње и манастире. „Браћо и сестре, велика је духовна радост бити данас овдје. Морамо бити заједно и показати да смо народ православни, хришћански и Божији“, рекао је Епископ Фотије и наставио:
„Данас, на овај велики празник нећу говорити о злим временима и страдањима, а било их је. Да их бар данас заборавимо. Ово је вријеме благослова и праштања, томе нас учи ова светиња. Велики је само онај човјек који је спреман да опрости и само онај народ који је спреман да прашта. Овај је манастир већ 700 година утјеха и прибјежиште и великим и малим, ученим и неуким, владикама и владарима, многим путницима и намјерницима који све до данас долазе овој светињи тражећи дубљу тајну живота и трачак бесмртности. То је оно што Крупа носи у себи, у својој архитектури, фрескопису, ризницама и богослужењу“, рекао је владика Фотије и изразио жељу да Крупа и убудуће буде мјесто мира и помирења, гдје се оружје раскива у плугове, а народ Божији задобија утјеху и духовни мир. Православни Срби сјеверне Далмације подигли су манастир Крупу да са њима дијели судбину већ седам вјекова. Први ктитор манастира био је свети краљ Милутин, а у ктиторству су га наслиједили свети Стефан Дечански, затим цар Душан, света мајка Ангелина деспотица и свети Бранковићи. Сви они, заједно са народом Крупе, Голубића, Жегара и Обровца себе су, као живо камење, уградили у зидове овог манастира да би са њим вјечно живјели.

Након Свете Архијерејске Литургије, присутне је поздравио и Епископ Сергије истакавши колико је тешко пронаћи праве ријечи које би описале ово велико чудо Божије. „Данашњи дан је уствари други Васкрс, јер данас је Богородица узнесена на небо, не само душом, него и тијелом. Преко ње је и наша природа узнесена и тиме нам Господ показује да и ми идемо њеним путем који је пут истине, љубави и правде Божије. Нека је неизмерна слава и хвала њој и нека Господ молитвама Пресвете Богородице утврди ову обитељ и ову Епархију у вјечној љубави Божијој“, поручио је владика Сергије.

 

ЧУВАРИ ТРАДИЦИЈЕ


Још од раног јутра народ се почео сабирати око своје светиње. Велики бој њих дошао је и из иностранства. Мирка Будимира пут је довео из Енглеске гдје је и рођен.

“Моји су из Лике и иако сам рођен у Енглеској често долазим овамо код рођака. Данас сам са њима овдје у кољевци православља и не могу вам описати какви су моји утисци. Најпростије, да ми је срце пуно. Кад се вратим кући толико тога ћу моћи да им испричам о свему овоме. Овако нешто у Крајини нисам до сада видио”, прича за “Српско коло” Мирко, бирајући ријечи којим би описао и изразио своја осјећања.

У манастирској порти сусрећемо више људи у народним ношњама. У разговору прекидамо Санелу Мирковић и Мирка Милаша. Радо пристају на заједнички снимак. У међувремену из разговора сазнајемо да је Мирко рођен у Врлици да припада “Чуварима Христова гроба”.

“Чувари Христовог гроба је обичај који се у цркви у Врлици одржава од Великог петка до недјеље. У недјељу на Васкрсење славимо тај дан заједно. Ручамо и идемо својим кућама. До тада, та три дана смо у цркви и чувамо Христов гроб“, прича за „ Спско коло“ овај стамени момак.

„Тиме чувамо нашу традицију, нашу вјеру и због тога смо уосталом данас и овдје.Баш дан пред ову светковину, као чувари „Христова гроба“, обишли смо манастир Драговић у Цетинској крајини, а такође нисмо пропустили да приликом обиљежавања 400 година Богословије у манастиру Крка присуствујемо и том догађају. Ова три манастира су стубови православља и то нам је увијек на уму. И не само нама који носимо ову униформу, већ свима онима којима је овај дио Далмације у срцу“, наставља Милаш и додаје да одежду коју он и његових 15 момака имају могу носити само они привилеговани, а један од услова је да си рођен у Врлици или њеној околини.

Санела је већ 18 година чланица КУД ”Крајина” из Београда и рече нам да је са овим друштвом пронијела пјесму, игру и обичаје ових крајева не само у региону, већ много шире приликом разних гостовања.

“Мени је драго што сам чланица КУД „Крајина“ и да одржавамо наше обичаје. Важно је напоменути да смо основани сада већ далеке 1996. године, непуну годину од егзодуса. Радили смо у доста тешким условима, данас су нешто бољи, али правог разумјевања за оно што чинимо нажалост још увијек немамо. Предлажем да то оставимо за неку другу прилику, а да данас уживамо у овој љепоти и надам се добром програму који слиједи, у коме смо, да се похвалимо мало, главни учесници“, мудро ће ова стасита Крајишкиња. И није завршила реченицу, а већ је зову на почетак програма.

 

ШЕТЊА КРОЗ КУЛТУРНУ БАШТИНУ


Недуго затим, кроз шпалир „Чувара Христова гроба“, ка подијуму поред ријеке Крке, упутили су се Владике, свештена лица и други узваници како би испратили пригодан, али добро припремљен културно-умјетнички програм

„Далмација је земља Христова, овдје су Јеванћеље Христово проповједали Свети апостоли Павле Тит и Јермије. Овдје, на овом мјесту, жуљевите руке наших светих предака сазидале су и Крупу. Остављајући и нама вјечни спомен својој вјери за коју су и живјели. Благослов краља Милутина данас је са нама. Зато смо благодарни светородној лози Немањића, јер ово мјесто и ова светиња свједоче њихову и нашу вјеру хришћанску. У Далмацији никада није било лако остати православни Србин. Христос нас позива да будемо мудри као змије и безазлени као голубови. Зато су овдашњи људи били и остали мудри и храбри, али вјерни свом народу и својој цркви, спремни да чувају оно што је њихово да надвладајау сваког вука из горе“, одсјечним гласом и још бољом интонацијом, Васка Радуловић, водитељка програма из Полаче код Книна, је најавила његов почетак, провлачећи кроз то и наступ КУД „Крајина“ са обичајима из сусједне Лике – Вучарењем и глувим личким колом.

Од тог тренутка до краја програма смјењивали су се нумере једне за другом праћене бурним аплаузима, осмјехом, али и понеком сузом. Ово посљедње посебно је било изражено приликом извођења пјесме „Смрт мајка девет Југовића“ коју је маестрално интерпретирала Светлана Спајић. Глумац Милан Бардаш рецитао је пјесму „Човјек, камен, ријека“, сваком ријечју погађајући просторе око манастира Крупа. КУД „ Крајина“ нас је на кратко одвео до сусједне Босанске крајине, играма са Грмеча. Са пуно емоција Јово Миљевић, нам је говорио пјесму о свом дједу, а сплетом игара из Србије КУД “Велико колоиз Новог Сада подигло је многобројну публику на ноге.

Розгањем нас је на обичаје овог краја још једном посјетила мушка пјевачка група КУД „Крајина“, а најстарије учеснице програма, двије Мире Зеленовић и Љубица Баришић чланице пјевачке групе КУД “Извор Цетине“ Цетина – Цивљане, својим гласовима одвеле су нас на тренутак у Цетинску крајину. Из оближњих Мушковаца са својим диплама стигао је Обрад Милић, а из Грачаца гуслар Саша Лукић подсјетивши својим извођењем на стара времена када су се ови народни инструменти налазили готово у свакој кући и уз које су, уз јуначке пјесме, стасавале многе генерације. Културно умјетнички програм завршен је Голубићким колом, али не оближњег истоименог села, већ оног поред Книна.

Игуман Гаврило искористио је прилику да, у паузи између нумера, свима онима који су помогли обнову манастира преда захвалнице пред неколико хиљада људи који су пратили програм.

 

ГДЈЕ СМО И КАКО ДАЉЕ


По завршетку програма, у једној од просторија у манастирској порти, великодостојници Српске православне цркве и узваници , прије свих, они који се баве опстанком цркве, али и српског народа на овим просторима, у једној опуштенијој атмосфери размјенили су искуства о томе како и на који начин унаприједити њихов живот.

Милорад Пуповац предсједник Српског народног вијећа из Загреба се захвалио Његовом Преосвештенству Владици далматинском Фотију, игуману Гаврилу, градоначелнику града Обровца др Анти Жупану и представницима Министарства културе Хрватске због тога што ова светиња живи животом који је јединствен, али и због порука послатих данас са овог мјеста.

„Трајање манастира Крупа, прављеног, рушеног, па опет грађеног је симбол опстанка српског народа на овом простору. Ово величанствено здање је један риједак споменик културе, нешто што представља културно наслијеђе свих нас и мислим да овдје не треба да посебно истичем улогу Српске православне цркве у очувању културног, вјерског и националног идентитета Срба у Хрватској. Због тога ће и матица помоћи на овом плану, како би културно благо било заштићено и било залог за будућност“, рекла је Мира Николић, амбасадорка Србије у Хрватској, наводећи да је управо по питању преговора о повратку културног наслијеђа највише урађено у билатералним односима са Хрватском.

„У последње вријеме много се говори о положају мањина у двије земље. Положај Срба у Хрватској је оптерећен наслијеђем из Другог свјетког рата и поготово из девеседетих година прошлог вијека. Међудржавна комисија за заштиту мањина није се састала још од 2015. године. Мислим да је договор предсједнице Хрватске и предсједника Србије у Суботици 26. јуна прошле године, када је потписана Декларација о унапређењу односа и рјешавању отворених питања, добар пут, јер обје државе треба да изграде друштво гдје ће се човјек мјерити по њиховим вриједностима, а не по неким стварима из прошлости.“, истакла је амбасадорка Србије у Загребу.

Др Марко Николић, помоћник директора Управе за сарадњу са црквама и вјерским заједницама Владе Србије, обратио се присутнима са молитвеном жељом срца да их Пресвета Богородица увијек окрепљуја, охрабрује и надахњује. „Посебно ову духовну обитељ и поготову православне вјернике у Далмацији који се у 21. вијеку данас суочавају са егзистенцијалним проблемима. Не само у очувању вјерског и националног идентитета, већ физичког останка и опстанка у овим крајевима. Управа ће се потрудити да из срца и са радошћу помогне живот ове крстоносне и Богом спасаване Епархије“, рекао је др Николић и у име Управе игуману Гаврилу предао пригодан поклон.

 

ДА ВУКОВИ ВИШЕ НЕ ЗАВИЈАЈУ


И ове године, као и свих претходних, позиву да присуствује слави се одазвао и градоначелник Обровца хрватске националности Анте Жупан, општине у којој је смјештен манастир Крупа.

„Велико задовољство ми је сједити у овоме друштву гдје се састају људи који вјерују у Бога и у таквим односима се не можете лоше осјећати. И данас смо чули да је овај манастир почео дјеловати прије седам стољећа. И исто тако чули колико наде, суза и патњи је походило овај манастир и које су се ту све ријеке људи слиле које прате људски живот. Шести мандат сам градоначелник Обровца и сјећам се доласка игумана Гаврила у Крупу. То су била времена гдје су простор и људи били у крхотинама. То се увијек догађа послије великих друштвених потреса. Отац Гаврило ми је једном приликом испричао да је након два, три дана по доласку сањао да завија чопор вукова и да је окружио манстир. Тада се пробудио и заиста су вуци завијали око манастира. Дакле, вукови увијек могу доћи, али немају такву слободу понашања у свим временима једнако. Према томе, ја се надам да вукови више неће доћи и да неће завијати и кварити сан игуману Гаврилу“, на врло сликовит начин описао је градоначелник Обровца стање прије 17 година и данас.

Др Небојша Кузмановић, замјеник Покрајинског секретара за културу, јавно информисање и вјерске заједнице у Влади АП Војводина, рекао је да Војводина уме да посвједочи како би требало и како ваља живјети у заједници 27 националности. „Претходна три дана боравио сам у Равним котарима, Далмацији да упознам обични свијет, да обиђем људе који имају преко 60 година. Имају пензије, социјалну помоћ, али је важно да осјете и помоћ из државе Србије. Чини ми се да постоји потреба за блискошћу људи како Срба са Хрватима, тако Срба између себе. Било ми је у намању руку чудно да у једном српском селу нико ни са ким не говори“, доста искрено је пренео своје искуство Кузмановић, додајући да је неопходно да се обнови повјерење међу људима јер шта нам вриједе сва блага овог свијета, ако души својој наудимо. Кузмановић је своје излагање завшрио с тезом да је неспорно да су манастири српских православних цркава и самостани католичких цркава старији од свих држава, што само по себи много говори.

Пред разилазак гостију присутнима се још једном обратио владика Фотије. У емотивном иступу навео је да га овдје више физички неће бити, пошто прелази за епископа Тузланско-зворничког, али да ће дио његове душе остати у врлетима овог дијела Далмације. Присјетио се доласка игумана Гаврила 2000. године и како је рекао, његовог умивања у оближњој Крупи и данашњег стања када одлази одавде. Много одрицања је било како би се манастир довео у ред у каквом је сад, али да је то вриједило труда. Навео је да га на новом послу не чека ништа мање посла, тим прије што тамо осим православаца и католика има и вјерника који исповједају ислам. С обиром да је из Воводине, која има толико различитих нација, сматра да ће он своју мисију на новом задатку спровести успјешно.

„Уздам се у Бога, да ће Бог дати снаге да оно што смо свједочили овдје да свједочимо и тамо… Тамо су и друге религије требаће ми више мудрости него овдје. Зато рачунамо на вас, људе који сте овдје били да схватимо да је проблем једног од нас проблем свих нас и да можемо помоћи другоме небитно којој вјери припадали“, завршио је владика Фотије, још једном захваливши се свима који су помогли да се овај манастир обнови и на овакав начин прослави седам вијекова постојања.

 

УЗВАНИЦИ

Обиљежавање овог великог јубилеја, осим више хиљада вјерника, окупило је и многе званичнике јавног живота. Свечаности су присуствовали Мира Николић, амбасадорка Србије у Хрватској, Горан Петровић, конзул Србије у Ријеци, Миодраг Линта, замјеник предсједника Одбора за дијаспору и Србе у региону у Скупштини Србије, др Марко Николић помоћник директора Управе за сарадњу са црквама и вјерским заједницама Владе Србије, др Небојша Кузмановић, замјеник Покрајинског секретара за културу, јавно информисање и вјерске заједнице у Влади АП Војводина, Бранка Јуричев – Мартинчев, изасланица предсједника Хрватског Сабора, Ивица Пољичак, секретар Министарства културе Републике Хрватске, др Милорад Пуповац, саборски заступник и предсједник СДСС – а, Борис Милошевић, саборски заступник испред СДСС-а, др Анте Жупан, Градоначелник Обровца, предсједник општине Инђија Владимир Гак са сарадницима, као и начелници српских општина у сјеверној Далмацији (Предраг Бурза из Ервеника, Горан Рељић из Кистања) и многи други.

 

СТВОРИТИ ЕКОНОМСКУ ПЕРСПЕКТИВУ ЗА ОПСТАНАК НАРОДА

Миодраг Линта, замјеник предсједника Одбора за дијаспору и Србе у региону у Скупштини Србије и предсједник Савеза Срба из региона, два дана је боравио у манастиру Крупа. Била је ово прилика да се сусретне и разговара са великодостојницима Српске православне цркве, представницима Срба у Хрватској, али и са бројним земљацима који живе на овим просторима или су дошли из Србије, Српске или трећих земаља и увјери се у проблеме са којима се суочавају, као и да размијени идеје на који начин би се исти рјешавали. Више новинарских екипа затражило је његово мишљење о томе, као и јубилеју због кога се оволико нашег народа окупило у манастиру Крупа. Линта је посебно нагласио да:

„Манастир Крупа свједочи о готово хиљадугодишњем постојању српског народа на простору сјеверне Далмације, као и снази, отпорности и жељи нашег народа да у тешким временима опстане на овим подручјима. Данашњи велики јубилеј наш инсирише да чувамо наш идентитет и нашу традицију, вјеру и културу. Поред духовног и културног аспекта веома је важно да Србија, заједно са Хрватском, активно помогне економски развој крјаишког подручја кроз низ различитих пројеката у области пољопривреде, туризма и других грана привреде које су примјерене одређеном подручју. Без економског развоја и економске перспективе биће далеко теже да преостали дио нашег народа опстане на свом вјековном подручју“

 

Текст и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ

(Да отворите слику у пуној величини кликните на њу)

Нема коментара

Напишите коментар