Свједок видио да Херенда убија војнике ЈНА

Свједок Амир Меџић испричао је данас, на суђењу команданту Специјалне јединице МУП-а такозване РБиХ Драгану Викићу и још тројици оптужених за убиство заробљених припадника ЈНА 1992. године у Сарајеву, да је гледао када је, испред “Викићеве базе”, Неџад Херенда побио осморицу војника.

Овај свједок је током давања исказа рекао да је тог дана био у Дому полиције, у стражари, када су тројица, њему непознатих лица, довела осморицу војника у чоханим униформама.

– Како су они ушли у ходник настала је галама. Видио сам да војници нису наоружани и били су раскопчани. Ваљда их је неко претресао. Тада је из кабинета изашао командант Драган Викић и питао ко су ти људи. Тада је неко од оне тројице рекао да су то заробљеници. Онда је командант наредио да их воде у ЦЈБ или у Централни затвор – објаснио је свједок.

Након што су војнике извели из зграде, како је испричао, изашао је да види куда ће их одвести, а у том моменту су се појавили Асим Даутбашић, а мало послије њега и Неџад Херенда.

– Њих двојица су стајали бочно од мене. Нешто је Асим шапнуо Херенди и овај је отишао низ улицу. Ја сам и даље гледао за оним војницима. Мислим, воде их у ЦЈБ или у Централни затвор кроз парк. Кад су били код пролаза, низ улицу их пресрете Херенда. Нешто је рекао оној тројици што су их водили и они остадоше са стране. Видио сам онда да Херенда показује војницима да се попну на зидић и онда се само чуло неколико кратких рафала. Они војници су попадали са зида. Двојица су пала на улицу с ове стране, један је остао преко зида, а остали су попадали с оне стране – испричао је Меџић.

Свједок је рекао да је сачинио забиљешку, али да није навео да је Неџад Херенда побио војнике.

Он је додао да се о томе причало јавно, да су сви коментарисали, али да нико није помишљао да пријави Херенду, те да ни он никада до данас није дао исказ о том догађају.

– Нисам тужибаба, него службеник, зато нисам ни испричао, ни пријавио – рекао је Меџић.

Данас су свједочили и Заим Шарић и Ермин Талић.

Шарић, који је био припадник Викићеве јединце до 1996. године, а након тога остаје при МУП-у Кантона Сарајево, данас је говорио о околностима проналажења гробница и ексхумација.

Он је рекао да му је, као полицијском службенику, обавеза била да сачини службену забиљешку и заведе све што види на ексхумацији, али и касније на обдукцији.

Тужилац Весна Илић му је предочила службену забиљешку сачињену 16. маја 1996. године у којој пише да се у врећи под редним бројем 17 налази скелет НН лица, ексхумирано на Бентбаши, а да се у врећи под редним бројем 18 налази само мушка наткољенична кост.

– Радници из мртвачнице донесу вреће на сто. Доносе врећу по врећу и ја сам записивао све што сам видио и све што је вјештак говорио – потврдио је свједок.

У вези са истим околностима испитан је и свједок Ермин Талић, који је у то вријеме био крим-инспектор, па му је тужилац предочио и фотографије сачињене на ексхумацијама и обдукцијама.

За убиство заробљених припадника ЈНА, осим Викића, оптужени су бивши помоћник министра унутрашњих послова тадашње БиХ Јусуф Пушина, те Нермин Узуновић и Младен Човчић, који се прије промјене имена звао Сенаид Чавчић.

Оптуженима је стављено на терет да су били информисани о заробљавању осам припадника ЈНА српске националности из транспортера у квару на подручју сарајевског насеља Добриња.

Према оптужници, они су били информисани о стављању заробљених војника ЈНА под контролу и надзор полицијских и безбједносних структура, који су потом изведени у Велики парк близу Дома полиције у центру Сарајева, гдје су убијени.

Тијела припадника ЈНА склоњена су и одвезена с циљем уклањања и прикривања доказа, али су пронађени дјелимични посмртни остаци двојице убијених, док се за остацима осталих још трага.

Суђење ће бити настављено 9. јануара.

Преузето са: РТРС

Нема коментара

Напишите коментар