У насељу Бусије одржан је 9. фестивал фолклора „Стазама наших предака“

 

СРПСКО КОЛО СЕ САМО У
ПОРТАМА МОГЛО ИГРАТИ


Девети фестивал фолклора „Стазама наших предака“,  у организацији КУД „Ћирило и Методије“, одржан је  у Бусијама, у суботу, 1. јуна, а осим домаћина учествовала су и културно-умјетничка друштва „Шпанац“ из Београда, „Милан Егић“ из Брезичана код Приједора, „Извор“ из Старих Бановаца, „Властимир Павловић Царевац“ из Великог Градишта и „Петар Петровић Његош“ из Ловћенца, као и дјеца из вртића „Птићи препелићи“ из Угриноваца.  Пред више стотина учесника, гостију и посјетилаца у порти Храма „Светих Ћирила и Методија“, ову традиционалну манифестацију, за чије одржавање је највише заслужна Снежана Вељо, предсједница КУД „Ћирило и Методије“, свечано је прогласио отвореном архијерејски намјесник протојереј ставрофор Миле Јокић.

Вишедневне кише које су испратиле мај и дочекале јун, пријетиле су да покваре ову заиста јединствену фолклорну манифестацију. Међутим, само неколико сати прије почетка званичног програма, сунце је обасјало Бусије, баш као и љепота ношњи и лица оних који су учествовали у веома богатом програму. Једино што је због остатка барица на улицама Бусија изостао традиционални дефиле учесника, али то није умањило драж овој манифестацији.

 

У ЧАСТ 800 ГОДИНА САМОСТАЛНОСТИ
СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ 


Снежана Вељо, са неколико кратких реченица, поздравила је госте, учеснике и велики број окупљених гедалаца, пожељела им да уживају у програму, а затим позвала посланика Скупштине АП Војводине Драгомира Лалића да се обрати присутнима.

Говорећи о значају фестивала, како је рекао се прељепим именом, Драгомир Лалић је, прије свега, нагласио да ове манифестацијесигурно не би ни било да није Снежане Вељо, без чијег залагања, не само да се не би одржао овај фестивал, већ ни рад КУД „Ћирило и Методије“ сигурно не би био на овако завидном нивоу. С неколико ријечи, присутне је подсјетио на рад просвјетитеља Ћирила и Методија, чије име носи и црква, у чијој порти се одржава овај феставал, али и ради локално културно-умјетничко друштво.

„ Ове године, 24. маја, обиљежен је дан словенске писмености, а поред Русије, Украјине, Чешке и  Словачке, и Србија је узела активно учешће у томе. Ћирило и Методије су уложили све своје знање описмењавајући словенски народ, панонски народ, па зато и не чуди што ова црква и ово друштво носе њихово име. Не можемо да се не присјетимо да смо кроз вијекове ишли стазама наших предака, али смо наилазили и на странпутице. У једном периоду наших живота одрекли смо се традиције, стидјели смо се њихових дјела и због тога смо били кажњени. Како рече велики владика Николај Велиморовић, грешили смо и испаштали смо, увредили смо Господа. Погазили смо све што је нашим прецима било свето, зато смо то платили крвљу и сузама. Имали смо школу без вјере, војску без поштења, и не чуди зашто нам је све ишло наопако. Надамо се да је то вријеме иза нас, а показује се из године у годину да се српски народ вратио својим коријенима, а управо овај фестивал нас враћа њима“, рекао је Драгомир Лалић, додајући да жели на крају да истакне и као посланик и као предсједник „Отаџбинског покрета“ Нови Сад, слоган: док живе Крајишници, живјеће и Крајина“.

Архијерејски намјесник протојереј ставрофор Миле Јокић подсјетио је да је ово година јубилеја, прославе 800 година од добијања самосталности Српске православне цркве, истичући да је једна од њених главних карактеристика трпљење.

„СПЦ очувала је све дивне особине нашег народа, дала нам је горостасног Немању и Светог Саву, а затим извајала лик цара Лазара и  мајку Југовића која је говорила сину: боље ти је изгубити главу него своју огрешити душу. Сачувала је дивне обичаје, дивну традицију и једино где се српско коло могло играти је било управо у порти. Захваљујући светој браћи Ћирилу и Методију, светима, јер да нису свети било би питање шта би било данас и од нас. Света СПЦ сачувала је све љепоте. Сву љепоту богослужења, и сву љепоту нашег народа. Сачувала коло српско и културни  посланици су то сагледали и уврстили у „UNESCO“ као културну баштину, што итекако говори о његовој вриједности. Зато вама, драга дјецо, поручујем да се не стидите своје цркве, немојте се Црквом служити него Цркви служите. Ако се као народ преобразимо и заиста постанемо народ Светог Саве,  светих Немањића, Николаја Велимировића,  светога, с правом кажем, патријарха Павла, очуваћемо завјет Исуса Христа, дјело нашег Светог Саве, цркву своју, народност своју, и часно своје име српско.  У то име, проглашавам отвореним 9. фестивал игре и пјесме,  свим учесницима у програму желим успјех, а свима вама у публици, нека је благолсовено и пријатно уживање“, закључио је, своју бесједу, отац Миле Јокић поред кога су испред СПЦ били присутни јереј Мића Ристић, садашњи, као и протојереј ставрофор Милорад Никишић дугогодишњи свештеник цркве Ћирило и Методије, сада у пензији.

 

НАДПЈЕВАВАЊЕ И НАДИГРАВАЊЕ ПРАЋЕНО ОВАЦИЈАМА


Након уводних говора, почео је програм, којег су са нестрпљењем сви присутни очекивали. Отворили су га они најмлађи, дјеца вртића „ Птићи препелићи“ Угриновци и најмлађи чланови КУД „Ћирило и Методије“. Дочекани бурним аплаузима неки од њих су први пут ступили на „велику сцену“ и одлично се снашли.

Затим су на бини почеле да се ређају пјесме и игре из Лесковца у извођењу КУД „Милан Егић“, домаћини су извели оне са Романије и Кордуна, а свакако печат овом сету дао је „Шпанац“ са сјајним извођењем Гламочког глувог кола. Ово коло српског православног народа гламочког краја, а и шире је, два пута проглашавано за најбоље коло европског континента. Њега је од 1982. године „UNESCO“ уврстио у свјетску културну баштину.

Гости из Великог Градишта извели су Биначке игре, КУД „ Петар Петровић Његош“ Црну Гору, игре из Пчињског огруга презентовало је КУД „Извор“.

До краја програма смјењивали су се поново готово сва поменута друштва, са својим пјесмама и играма. Свакако треба у овом сегменту издвојити наступе домаћина са кореографијом Линђо, уз гласне команде и повике коловође, као и сјајан музичко-сценски наступ АКУД „Шпанац“, са фантастичним извођењем „Еро с оног свијета“.

 

У порти цркве морали су и рефлектори да се пале како би сва друштва приказала и можда више од оног што је бројна публика од њих и очекивала.

И ту није био крај. Дружење уз музику и игру, настављено је у парохијском дому гдје је Снежана Вељо, предсједница КУД „Ћирило и Методије“, додјелила захвалнице овог друштва свим учесницима и онима који су помогли да се ова смотра фолклора одржи. Међу осталима, захвалницу је уручена и Милану Гомирцу, испред Савез Срба из региона.

Јубиларни 10. по реду фестивал фолклора „ Стазама наших предака“, заказан је за наредну годину.

Текст и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ

Подели са пријатељима:
Оцени овај чланак
Нема коментара

Напишите коментар