У Новом Саду одржана оснивачка скупштина Удружења матице, дијаспоре, Срба у региону и пријатеља Србије – Корени

Удружење матице, дијспоре, Срба у региону и пријатеља Србије “Корени“ одржало је Оснивачку скупштину дана 13.07.2019. године у Мастер центру Новосадског сајма. Мисија удружења је успостављање и унапређење међусобне сарадње у области привреде, културе, образовања, науке и спорта у циљу јачања националног интереса и позиционирања Србије на националном и интернационалном нивоу. Визија удружења је стварање повјерења и бољих међусобних односа, превазилазећи постојеће разлике и неспоразуме међу народима Балкана и шире. Циљеви удружења су подизање повјерења и одговорности дијаспоре и Срба у региону према матичној држави, подизање повјерења и одговорности матице према дијаспори Србима у региону, развијaње повјерења међународне заједнице према Србији и њеним грађанима у свету, као и Србије према институцијама међународне заједнице, изградња и заштита националног идентитета на националном и светском нивоу, неговање историје, културе, традиције, вере, ћириличног писма и других националних обележја и стварање услова за развој привредно-економских, културно-научних и спортских односа у Матици, са директним укључењем Дијаспоре, Срба у региону и пријатеља Србије.

Оснивачка скупштина је почела интонирањем химне Републике Србије “Боже правде“ након чега се присутнима, у име Српске Православне цркве и његовог свештенства епископа бачког доктора Иринеја, обратио протереј Далибор и пренео благослов и поздраве од епископа.

Затим се присутнима обратио предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону Народне скупштине Републике Србије Миодраг Линта:

– Част ми је и задовољство да вас поздравим у име Одбора за дијаспору и Србе у региону Народне скупштине Републике Србије чији сам председник и у своје лично име. Желим прије свега да поздравим иницијативу делегата ове скуштине да оснују једно овакво удружење чији циљ треба да буде јачање свеобухватних веза између мајке Србије са једне стране и дијаспоре Срба у региону са друге стране. Ја сам више пута говорио и говорим у јавности да питање наше дијаспоре и Срба у региону треба да буде једно од најважнијих државних и националних питања, да наша дијаспора представља огроман економски, интелектуални, научни, образовни, културни и сваки други потенцијал и тај потенцијал нажалост у великој мери није искоришћен у функцији развоја државе Србије. Са друге стране, Србија мора далеко више и снажније са низом мјера и активности да помогне опстанку нашег народа у дијаспори и региону, да помогне да наш народ, прије свега младе генерације да сачувају свој национални и културни идентитет. То значи да треба учинити све од стране званичног Београда да се на један системски начин организује учење српског језика и ћирилице у дијаспори и региону, да се уради један јединствени српски буквар, да се организује низ посјета наших младих сународника у Србију. Велика је штета да још увек економски, научни и културни потенцијал наше дијаспоре није искоришћен и што те везе нису далеко снажније. Са друге стране, ја верујем да ово Удружење може да да један значајан допринос управо јачању тих економских, културних, научних, образовних и свих других веза између дијаспоре и Србије. Добро је што се прави ова разлика јер под појмом Срби у региону мисли се на дио нашег народа који је аутохтон, дакле који живи вијековима на простору Западног Балкана, у пет држава бивше Југославије: Словенија, Хрватска, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Македонија плус Мађарска, Румунија и Албанија и дијаспора гдје је наш народ отишао из економских, политичких и других разлога. Положај Срба у региону је трагичан изузев Мађарске и Румуније гдје можемо да кажемо да званини Букурешт и званична Будимпешта воде једну одговорну политику чији циљ јесте да помогну опстанак нашег одређених мањих проблема. У свим другим државама постоји једна реч којом можемо да обиљежимо положај нашег народа, а та ријеч јесте дискриминација. Посебно трагичан положај јесте у Хрватској, Федерацији БиХ и Црној Гори. Ништа лакши није ни у Албанији, Македонији, Словенији гдје још увијек наш народ нема статус националне мањине. Дакле проблема има много и зато сматрам да ово удружење може да да свој значајан допринос јачању свеобухватних веза Србије са једне стране, дијаспоре и Срба из региона са друге стране. Ја вам желим успешан рад и желим да остварите што већи број ваших циљева, као мјера активности које  сте предвидјели вашим статутом и другим актима.

Након Миодрага Линте, присутнима се обратио државни секретар институције са којом сви у дијаспори и региону имају први контакт са својом отаџбином, преко у амбасади и конзулата, а то је Министарство спољних послова.  Немања Стевановић, државни секретар наведеног министарства истакао је следеће:

– Дијаспора је огроман демографски, економски и образовни потенцијал ове нације. Што се тиче економског дела ове приче то могу партификовати на име девизних дознака у иностранству које људи из дијаспоре шаљу члановима својих фамилија овде у Србију.

Стевановић је нагласио да су сеобе судбина ове нације од доласка нашег народа на Балкан у 6. и 7. веку:

-Почевши од 1690. године, после пораза од аустријских трупа у рату са турском, када су српски устаници пружили помоћ аустријским трупама, имамо сеобу под Арсенијем Чарнојевићем, до последња века када су сеобе биле индуковане економским и политичким разлозима јер нам се све најтеже што се некој држави и нацији може десити дешавало у 20 веку, више страних окупација и револуција.

Стевановић је још нагласио да су из наведених разлога наши људи ван граница Србије многобројни и да, када је у питању положај Срба у региону, имамо само два врло позитивна примера у Мађарској и Румунији, док у другим случајевима постоји градација јако лошег.

На крају излагања, Стевановић је оснивачима пожелео све најбоље у будућем раду:

– Пред вама је велики задатак да што више уз помоћ матичне државе увежемо Србе из дијаспоре и на нама је да дамо најбоље што можемо да те људе са свим њиховим знањима и економским и образовним потенцијалом вежемо што више за Републику Србију.

Потом се присутнима обратио Милорад МишаЋирић, Ваљевац који је провео младост и живот у Америци, Канади и Кини и вратио се у Србију гдје му се родио син:

– Када сам добио позив да дођем на овај скуп рекао сам, немам кад. На милион скупова сам био, кафа ми се не пије, суботом имам преча посла, нема потребе да имамо још један скуп након којег ће остати само слике на друштвеним мрежама и опет после тога ништа. Онда ме је Милан Гутић питао имаш ли сина и одакле ти је син. Одговорио сам, па по мајци из Рогатице Република Српска, а по оцу из Ваљева. Неће твој Алекса знати шта му је корен. Након тога, рекао сам “Доћићу“.

Потом, Ћирић је позвао Милана Гутића да се такође обрати присутнима. Гутић је истакао следеће:

– У срцу се човијек не може уморити само од двије ствари: једна је кад искрено вјеру вјерује, а друга је кад ради нешто за свој народ. Ја сам Милан Гутић, рођен 1953. године у Зеници, поријекло Крајишко, баба Херцеговка, а родитељи сахрањени на Мајевици. Ја сам имао доста у животу прилика где сам се осећао поносно, а сада на уласку у моју 67. годину, можда као круна мога поноса, зато што мислим да радим нешто велико, годинама у мени је тињала жеља да доживим овако нешто, а ево Бог ми је дао и ово поклањам на мој рођендан. Ја сам задовољан човијек, имам породицу, остварио сам се пословно, људски и свакако. Јутрос сам мојим пријатељима у припреми рекао, постоје три врсте људи, постоје мали људи који се баве другим људима, постоје средњи који се баве догађајима и постоје велики који се баве идејом. Ја мислим да је нас данас окупила идеја. Један велики спортиста и један мотиватор, зове се Вања Грбић који вас је поздравио и придружуће нам се, каже, како је његов отац рекао “Изгубљено је само оно за шта се престанемо борити“. Ми се нисмо престали борити и борићемо се све више. Tакође, његова порука је “Свака предаја је гора од сваког пораза“. Не признајемо предају, ићићемо, дићићемо главу, увијек се у прошлости борило. Данашњи наш скуп има високе идеале и циљеве на шта указује сама чињеница да ми правимо удружење које носи заједницу матице, дијаспоре, Срба и региона и пријатеља Србије.

Након овог излагања, Милан Гутић је позвао радно председништво да заузме своја места: Мишу Ћирића, Марију Јовичић, Драгану Станковић, Стојана Стевановића, председника Удружења српских привредника у Швајцарској и Мају Ковачевић, мајку 11 деце.

Након избора радног председништва, присутнима су се обратили Стојан Стевановић који је говорио о потреби што јачег увезивања матице и дијаспоре.

Потом је Огњен Крстић, у име кровне организације Срба у Румунији присутне поздравио и пренео део свог искуства у повезивању матице и дијаспоре:

-Ми као организација подржавамо овакве скупове. Веома је битно да се у оваквим условима види саборност и јединство. Ми смо се као мала заједница Срба у Румунији изборили за своја права истрајно, напорно, али изборили смо се само зато што смо били јединствени у настојањима очувања националног идентитета. А све ово што ми радимо и Срби као дијспора и Срби као матица треба да буде национална политика очувања нас Срба на овим просторима. Имамо заједнички културни простор, треба само да се повежемо, да се боље упознамо и тако ћемо остварити све своје циљеве.

Након излагања Огњена Крстића, Милан Гутић је нагласио да је ово велики пројекат и њихова амбиција је да после ове скупштине и формирања удружења исто то направе и у Републици Српској, Црној Гори и Швајцарској.

Присутнима су се обратили председник општине Лопаре Радо Савић, представник Представништва Републике Српске у Србији Борислав Максимовић, представник СПКД Просвјета“ Сарајево Дејан Мастиловић, песник Перо Зубац, представници руске делегације, Нешко Честић председник Удружења српских привредника у Бечу, представник асоцијације “Милутин Миланковић“, Милорад Јурковић столар Миле, Радован Пејановић професор Универзитета у Новом Саду, Марија Јовичић из Краљева, Маја Ковачевић, док је својим стиховима догађај увеличао песник Благоје Баковић.

На крају програма, изабрани су органи удружења. За председника Скупштине именован је Миша Ћирић, а за његовог заменика Огњен Крстић. Управни одбор чине председник Стојан Стевановић, заменик Милан Гутић, чланови Тара Стојковић, Марија Јовичић, Александар Драганић, Братислав Благојевић, Давид Будов, Нешко Честић, Шавија Јасенко и Драгана Станковић. Надзорни одбор чине Јапунџић Милан, Мајсторовић Мирко и Јешић Лазо. За одговорно лице именован је Милан Гутић.

Дружење оснивача и гостију настављено је уз коктел.

Новинар Српског кола
Драгана Шиповац