У склопу Светосавске академије у Батајници представљена изложба „Знаменити Срби Далмације

У Батајници је 30. јануара у Парохијском дому Цркве рођења пресвете Богородице отворена изложба фотографија Знаменити Срби Далмације Удружења Далмација Суботица. Уприличена је и Светосавска академија јер је Свети Сава слава села Плавно одакле је и аутор изложбе мр Милорад С. Кураица.

Изложба се до сада могла видјети у Суботици и Новом Саду. Прије свечаног отварања, претходила је литургија.

Свечаност је започела Химном Светом Сави коју је отпјевао црквени хор, као и још неколико духовних пјесама у току академије.

Протојереј и старјешина храма Споменко Грујић је благословио академију и указао на то како човјек лако и брзо заборавља.

– Господин Кураица се много жртвовао за ову академију и понудио је да и народ у Београду, у Батајници види ову изложбу наше кршне, али Богом благословене Далмације. Морамо да чувамо од незаборава оно што је наше. Битбо је да буде љубави међу нама, да имамо разумијевања једни за друге и да се као браћа и дјеца Божја овдје препознајемо. Овим начином показујемо да ми савременици чувамо успомену на честите Србе и Српкиње. Надајмо се да ћемо дочекати да ће се и нас једног дана неко сјећати.

Водитељ програма наставник, диригент, пјевач и велики хуманиста Миодраг Миша Близанац отпјевао је пјесму Војислава Илића Свети Сава, као и пјесму Мајко, пробуди се.

– Никола Тесла кренуо је из Америке како би се опростио од мајке Ђуке на самрти. Нажалост, његова мајка преминула је чекајући свог сина. Скрхан од туге, велики геније, након сахране написао је стихове: „Због тебе мајко мила мој живот нема крила. Једне си ципеле носила, мене отхранила.“ Те стихове је записао тадашњи прота смиљански у Требнику (богослужбеној књизи). Прота је такође емигрирао у Америку и подсјетио Теслу на стихове када су се срели на помену који је Никола одржавао сваке године за своју мајку. Прота му је отпјевао пјесму у којој су и та два стиха. Тесла је рекао да не жели да нико више никада пјева ту пјесму. Послије Теслине смрти прота предаје пјесму Иринеју Ковачевићу митрополиту новограчаничке цркве. На измирењу са патријархом Павлом Иринеј Ковачевић је отпјевао ту пјесму и рекао мени да наставим да је пјевам – рекао је Близанац.

Нажалост, из здравствених разлога Милорад С. Кураица није присуствовао отварању изложбе, али је Драгана Бокун, новинарка Српског кола прочитала његово обраћање у коме између осталог Кураица каже да је ова изложба покушај да се на прави начин претвори у дјело максима „Моје свето, а и твоје свето, своје чувај у моје не дирај.“

„Да, управо тако – покушај, да буде ембрион и подстицај другима да ураде боље и квалитетније, да наставе гдје смо ми стали, јер ово није завршена прича, Јевањђеље, Свето писмо или Библија. И поред уложеног труда нисмо успјели заокружити и обезбиједити да сви великани из наше Далмације буду данас на овој изложби. Постоји више разлога. Дуга је прича. Ово је важна и велика изложба. Усудио бих се рећи да овакву Србија до сад није имала! Овдје сигуно није све, а и не може да буде, али све што је у њој – ту је с добрим разлозима. Oсновни критеријум да се нађу у плејади ових великана јесте чињеница да су животом и радом на прави начин примијенили велику мисао бесмртног и једног од најумнијих Срба, нашег Петра Петровића Другог Његоша – „Благо оном ко довијека живи, имао се рашта и родити.“

Кураица се у свом говору захвалио протојереју Споменку Грујићу, на дивној бесједи и благослову проф. др Вељку Ђурићу Мишини на чију иницијативу је и постављена ова изложба, Петру Грубору и Сретку Каблару, који су експонате изложбе допремили из Новога Сада, Ђури Т. Грубору чије је дјело ови носачи експоната изложбе, Драгану Д. Утржену, карта Далмације је његово дјело, браћи Марку и Душану Предојевићу финансијерима израде карте и осталим добрим и добронамјерним људима који су помогли у припреми, организацији и реализацији данашњег дружења. Хвала учесницима у овој дивној Светосавској академији и посебно водитељу програма и вођи групе Просветитељи из Новог Сада господину Миодрагу Миши Близанцу.“

Млади гуслар Петар Манојловић је отпјевао уз гусле Ропство Јанковић Стојана, Драгана Бокун је прочитала стихове пјесме Доситеј Обрадовић по други пут у Плавну Јованке Савић Вукановић и крајишка група Српска Тромеђа је извела неколико пјесама на радост публике.