АКТУЕЛНО:

У Вргинмосту промовисан Зборник Вргинмост претакање судбине

У Вијећници опћине Гвозд, поводом освећења Храма Сабора српских светитеља, 9. септембра промовисан је Зборник Вргинмост претакање судбине. Организатор промоције је СКД Просвјета пододбор Вргинмост.

Зборник је стварало 25 аутора, у првом дијелу књиге аутори су настојали да региструју погинуле и рањене, нестале и заробљене у рату 1991–1995. година. У другом поглављу Знана и незнана, позната и призната лица налази се 242 имена, од хероја, генерала, сликара, књижевника, политичара, спортиста, професора, доктора до обичних људи који су оставили траг и исписали дио историје. Док трећи дио носи наслов Снаге наше одбране у рату 1991–1995. године.

На промоцији су говорили у име издавача Крајишког културног центра Београд  Петар Шаула, предсједник Крајишког културног центра из Бањалуке Драган Крошњар и један од уредника Јанко Велимировић.

Поред Велимировића уредници су и Никола Кобац, Божо Бијелић и Петар Тркуља.

Модератор Ирена Реља је навела да већ неколико година ишчекују да се овај Зборник нађе у рукама читалаца и настави живјети диљем свијета као свједочанство трајања на овим просторима.

У име Крајишког културног центра Бањалука Драган Крошњар каже да ова књига говори о историји и судбини Кордунаша.

– Наше претакање кроз вијекове на Војној граници. Кроз ову књигу писало се о разним дјелатностима култури, економији, војној дјелатности, о духовном животу, историји, о велеиздајничком процесу, Солунском фронту, друштвено-политичком животу, привреди, школству…

Такође, Крошњар је представио и издања Крајишког културног центра из Бањалуке: Зборник научних радова Три вијека Војне крајине на бранику хришћанства, Сава Мркаљ пјесник и филолог, Путовање српском културом Далмације, Дјела и стилови умјетности Српске православне цркве у Далмацији, роман Бљесак.

Јанко Велимировић каже да је предмет ове књиге Вргинмост, али у оним границама у којима је био као котар.

– Задњих 300 година често се та граница мијењала. Те границе подразумијевају и Топуско, Вргинмост, Ласињу и два Сјеничака Горњи и Доњи. Треба напоменути да је Вргинмост дао 13 генерала, 10 народних хероја и већи дио њих је оставио и своје трагове пишући о свом завичају. Покушали смо из свих њихових радова извући најбитније и направити једну синтезу како би описали не само Вргинмост, него и Кордун.

Велимировић каже да је Никола Кобац припремио већи дио зборника, писао је на свој специфичан начин. У овом Зборнику је писао на основу својих искустава, прије и послије рата.

– Настојали смо да будемо објективни, што се тиче националног састава, обрађивали смо и Србе и Хрвате, претежно узимајући у обзир хрватска села Ласиње, Гређане, Поникваре. Нисмо имали сарадњу са људима који се баве тим подручјем. Посебно је интересантан дио о протеклом рату, настојали смо и ту да будемо објективни. Можете пронаћи и податке о жртвама у протеклом рату, погинуло је 139 војника или бораца, од тога 126 на српској страни и 13 на хрватској страни. Цивила 160 жртава, 127 српске и 33 хрватске националности. Имамо 24 припадника милиције, и једног припадника МУП-а Хрватске.

Аутори би вољели да када читалац прочита књигу добије инспирацију да настави да се бави овом тематиком.

– Ова књига није крај писања о Вргинмосту и Кордуну, надамо се да ће бити сличних књига и о Војнићу, Крњаку… Како би Кордун остао да живи, и како би генерације које долазе, када осјете потребу да више науче о себи и својима, информације пронађу између корица ове књиге.

Петар Шаула се обратио у име Крајишког културног центра Београд, издавача књига. Крајишки културни центар, а сада и Удружење Кордунаша, потомака и пријатеља Кордуна на чијем је челу Шаула, настоје да очувају традицију, културу и обичаје и све успомене значајне за живот Кордунаша на Кордуну.

– Средином 1995. долази до прекида историје Кордуна нашим егзодусом стварњем нових огњишта у новим срединама, код свих нас са Кордуна остао је непоновљив осјећај завичаја. Тако је то за генерацију којој припадам.

Шаула каже да су били врло активни и обилазили стазе предака, мјеста стратишта, организовали су чест долазак младих у Војнић и Вргинмост, да буду активни учесници манифестација као што је Ђедова косидба…

– Сматрамо важним да нашим покољењима уградимо обавезу и навику да никада не забораве Кордун и оно што је остало у њему. Пројекти на које смо посебно поносни у сарадњи са СКД Просвјета Вргинмост МПГ Двојнице је реализација пројекта Кордунашке ојкаче, за коју сматрамо да је вриједан материјал који ће остати у аманет нашим покољењима. Допуњено издање Бол у прсима покојног Миле Дакића, а такође у вријеме његовог живота је припремљен рукопис који смо ми издали послије његове смрти, а то је Кордун кроз времена. То је пројекат који сагледава стање кодрунашке баштине из НОБ-а.

У њихове пројекте спада и прво и друго издање Вргинмост Претакање судбине, а посебно су поносни на издање Института за савремену историју гдје су дали и логистичку и финансијску подршку пројекту који је изашао у њиховој публикацији Кордун од Војне крајине до Републике Српске Крајине.

– Ова књига јесте Зборник радова, али са много специфичности. Прилози и текстови укомпоновани су у складну цјелину која овој књизи даје карактер једног облика монографије. Као таква и са другим карактеристикама књига постаје и научно употребљива. Зборник је зналачки урађен и књишки ваљано опремљен, у њему се описују догађаји сликама, факсимилима, документима и бројкама, илустровано. У овој књизи скоро да нема шта није описано или споменуто. Готово до детаља описане су посљедице етничког чишћења, средином деведесетих, одређене консеквенце, инсерти или цијели текстови тако су увјерљиви у овој књизи. За нас Кордунаше, а посебно Вргинмошћане ово је једно од капиталних записа наше генерације, посебно она се огледа као израз везаности избјеглих житеља Кордуна и Вргинмоста за стари завичај. С друге стране такође значајно и као заоставштина нашим потомцима, свједочанство о њиховим коријенима.

Из кордунашког села Чемерница Миле Обрадовић је прочитао своју пјесму која је написана у избјеглиштву, када су били, како он каже предани Богу.

– Моја ћерка од три године ме је питала један дан у предвечерје, када сам се вратио са посла: „Тата, гдје је наша кућа? ” У том тренутку је баш сунце залазило, па сам јој рекао: „Ћери, тамо гдје сунце залази”. И то вече је настала ова пјесма.

Промоцији су присуствовали публициста и историчар Чедомир Вишњић, један од аутора Зборника Владо Габрић и предсједник Коалиције удружења избјеглица у Републици Србији Миле Шапић.

Новинар Српског кола

Драгана Бокун

Нема коментара

Напишите коментар