ЗАЈЕДНО СМО ЈАЧИ! Никад масовније и веселије вече Требињаца у Београду

Након три године паузе Удружење Требињаца „Јован Дучић“ из Београда уприличило је 7. вече Требињаца, које је већ по традицији одржано у ресторану хотела Орашац на Кошутњаку.

Данима прије догађаја није било могуће доћи до карата и унапријед је било јасно да ће ово бити и најмасовнији завичајни скуп до сада, што је потврдило присуство више од 350 Требињаца и пријатеља Требиња, међу којима је било много нових и младих лица.

Вече је започело играма из Херцеговине у извођењу младих чланова ГКУД „Алат–SWISSLION“ који су специјално за ову прилику дошли из Требиња.

Познати београдски љекар, аутор монографије о требињској болници др Вукашин Лугоња подигао је здравицу.

-Што имали, то дијелили, срце веселили, поштовали Бога, не стиђели се ни од кога. Нек се развесели родна груда, да се хиљадимо овдје и свуда!

ЖАРКО Ј. РАТКОВИЋ: Београд добио улицу Луке Ћеловића Требињца!

Скуп је потом поздравио предсједник Удружења „Јован Дучић“ из Београда Жарко Ј. Ратковић који је истакао да Требињци одговорно и с поносом одржавају пламен народног говора, обичаја, колективног памћења и чувања истине о херцеговачком витештву и страдањима.

– У ризницу наше националне мисли и завичајног сјећања сместили смо Дучићева дјела „Анексија БиХ и српско питање“ и „Дипломатски списи“. Обиљежили смо 160 година од рођења Луке Ћеловића Требињца, а на нашу иницијативу прије пар дана једна улица у Београду понијела је име овог великог добротвора – рекао је Ратковић и подсјетио да је Удружење организовало скупове у част Риста и Бете Вукановић, утемељивача српске ликовне културе и уприличили свечану академију поводом двадесетогодишњице смрти академика Јована Р. Деретића, историчара књижевности.

– У мученичким Пребиловцима засадили смо сто маслина, а Библиотеку „Стана Арнаут“ обогатили са више од хиљаду књига. Организовали смо свечану академију у спомен на архимандрита славног Нићифора Дучића, представили смо књигу Владимира Ћоровића „Лука Вукаловић и херцеговачки устанци 1852-1862““ а не тако давно на увид јавности дали смо документаристичко дјело посвећено војводи и устаничком вођи Михаилу Мићу Љубибратићу. У сусрет деценији постојања Удружења Требињаца „Јован Дучић“ и прије наших нових стваралачких подухвата, желим да Вам, у долазећој 2024. години, живот дарује оно што немате, а искрено желите, и да сачувате све оно што већ имате и уистину највише волите. Будите велики и јаки као Леотар и поносни што сте Херцеговци, јер како рече Кнез пјесника, наш Дука, који нас и сад одозго са Грачанице, посматра очима на оба свијета, наша „убога покрајина“ начинила вас је уљудним, срдачним, љупким, опрезним, скромним, побожним, умјереним и надасве поносним – поручио је Ратковић.

ДРАГОСЛАВ БАЊАК: Прилика за размјену пословних идеја!

Поздраве из сунчаног града земљациме пренио је предсједник скупштине Града Требиња Драгослав Бањак. Он је је шаљиво примјетио како је Требиње постао толико познат град, у Србији и широм региона, по синтагми „град сунца“ да се некад гости који у новембру или децембру дођу у град подно Леотара разочарају кад их дочека киша.

– Људи радо долазе у Требиње и што је посебно важно, све дуже у њему остају. Успјели смо да створимо такву слику не само због пријатне климе и квалитетних производа попут вина и меда, већ и захваљујући развоју привреде, прије свега енергетике и туризма. Уколико желимо да направимо још већи искорак онда морамо да водимо рачуна о кадровима и делегирамо најбоље. И оно што је важно, да у свакој прилици афирмишемо пословне идеје, што је деценијама устаљена пракса у развијеном свету. Зато је потребно и много личног одрицања, али сам увјерен да другог пута немамо – рекао је Бањак позивајући присутне да кад год су у прилици посјете најјужнији град Српске.

This is box title
НАТАША НИНКОВИЋ: Херцеговци треба да се држе

Први пут на завичајној вечери била је и позната српска глумица рођена Требињка Наташа Нинковић.

– Живимо у времену у коме је веома важно сачувати идентитет, а то се може урадити тако што ћемо чувати сјећање на своје претке, на свој завичај, на оно што у ствари јесмо. Можда није право вријеме да се упоређујемо са Јеврејима, али од њих треба учити како би могли да се држимо заједно. Ови скупови не би требали само да служе за пјесму, весеље и добар провод, него као прилика да се организујемо и помогнемо неким младим људима који тек треба да закораче у овај град. Сјећам се времена када сам и ја дошла у Београд. Драго ми је кад чујем да је неко из Источне Херцеговине, неважно је из ког мјеста. И увијек се трудим да, ако могу, будем од помоћи. То су неки појединачни случајеви, међутим, вечерас, кад видим колико је људи овдје одмах размишљам шта би конкретно могли да урадимо за завичај, јер помоћ је увијек некоме потребна.

У наставку програма Сара Хамовић је отпјевала пјесме „Црвен цвете“ посвећену косовским јунацима и „Колико снаге Хумска земља има“ подсјећајући на стихове владике Григорија, али и времена у коме је Удружење Требињаца веома активно учествовало у подизању храма и обнови мученичких Пребиловаца.

Званични дио програма завршен је играма из Македоније у извођењу ГКУД „Алат–SWISSLION“.

ДЕЈАН ПРАВИЦА: Удружење има огроман потенцијал!

Домаћин овог скупа био је Дејан Правица који поред тога што обавља функцију једног од потпредсједника Удружења предводи и сектор за рад са омладином.

– Први пут на завичајној вечери већина окупљених је млађе животне доби, међутим увијек може боље. Процјена је да у Београду живи више од 9.000 Требињаца и сигурно је да наше Удружење има огроман потенцијал. Трудићемо се да у наредном периоду анимирамо што већи број њих да постану активни чланови и да се укључе у програмске активности. Радује ме и велико интересовање које нас мора навести на размишљање да можда већ наредне године завичајно вече организујемо у већем простору. Наравно, никако не смијемо запоставити ни остале активности као што су промоције и издавање књига, организовање изложби и посјећање на славне личности из наше богате историје.

ЛУКА ПЕТРОВИЋ: Ослушкујемо жеље наших људи!

Међу гостима из завичаја био је и Лука Петровић директор Електропривреде Републике Српске који је у изјави за медије истакао да је земљачко дружење прилика да се људи забаве, али и да размене размјене информације гдје је ко достигао и колико може да помогне и својој породици, родбини и завичају.

– И док сам био градоначелник, а и сада сматрам да је важно да причамо са људима о могућностима које можемо да понудимо и да видимо да ли смо напредовали у односу на друге локалне заједнице. Наши људи су најбољи амбасадори нашег града и завичаја и њихова лијепа ријеч може значајно да утиче да привуку своје пријатеље који могу да инвестирају у Требињу, било да је у питању куповина стана или неки бизнис који је везан за туризам. Оно што је најважније је да створимо емоцију која се помало губи.

Потребно је да од људи чујемо шта желе да се уради. Мислим да смо на добром путу, јер овдје се окупљају генерације чији су родитељи рођени у Требињу, али који не заборављају комуникацију са завичајем и желе да сачувају херцеговачку традицију и обичаје. То потврђује и вечерашњи програм у коме смо чули херцеговачку пјесму и видјели нашу народну ношњу.

РАДОЈКА БОРО: Требињци солидарни у завичајним акцијама!

Редован посјетилац вечери Требињаца је Радојка Боро која је родом из страдалног села Чаваш у Поповом пољу, а већ пола вијека живи у Београду.

– Колико год живјели овдје, свака прилика се користи да се оде до завичаја. Захваљујући Удружењу Требињаца и водећим људима удружења Жарку Ј. Ратковићу и Раду С. Петровићу, успјешно су реализоване многе акције. Она која ми је посебно драга је везана за моје родно село Чаваш у коме је захваљујући удружењу и подршци Електропривреде Републике Српске, Хидроелектранама на Требишњици, Граду Требињу, привредним и правним субјектима из Херцеговине и Србије, као и бројним приложницима, на костурници у селу Чаваш подигнут је споменик-реплика оног из 1956. године, уведена струја и поправљена дионица пута на релацији Струјићи-Чаваш. Посебно ни је драго је што су учешће у обнови оригиналног споменика који је данас налази у Тврдошу учествовали многи појединци који ни родом ни поријеклом нису из Чаваша. Њима сам посебно захвална.

ТАТЈАНА ВИДОВИЋ: Посебна емоција према камену са кога смо потекли!

Међу онима који су први пут били на вечери Требињаца је и Татјана Видовић са сестром Љиљаном.

– С обзиром да живим у Игалу, нисам до сада имала прилику да будем присутна на завичајним вечерима, али морам да признам да су вечерас превазиђена сва моја очекивања. Ово је била прилика да се сретнем са неким драгим људима и да уживам у сјајном програму. Моје дјевојачко презиме је Мијановић, а поријеклом сам са Љубомира из Биоца. Судбине одведу људе на разне стране свијета, али ма гдје живјели увијек се посебна емоција гаји према камену са кога смо потекли.

This is box title
Стошић: Онај ко једном дође у Херцеговину стално јој се враћа!

Вече Требињаца је по традицији окупило представнике братских завичајних удружења из цијеле Србије, као и из Бањалуке.

Међу гостима је са породицом био и велики пријатељ Херцеговине бивши народни посланик Дејан Стошић из Смедерева који је успоставио прави национални мост између Србије и Херцеговине. Наиме, захваљујући њему, сваке године најбољи основци из Источне Херцеговине долазе у посјету Србији у вријеме обиљежавања Дана српског јединства, слободе и националне заставе, док најбољи ученици из Смедерева у дане када се слави Свети Василије, острошки и тврдошки чудотворац, обилазе хумску земљу.

– Моја мајка је родом од Глоговаца. Љубав према Херцеговини усадио ми је ђед. Трудим се да ту љубав пренесем како сину Василију и породици, тако и пријатељима. Онај ко једном дође у Херцеговину, стално јој се враћа. Ученици не крију одушевљене не само зато што виде нешто ново, већ и што на непосредан начин имају прилику да још боље науче националну историју.

МИЛАН БЈЕЛОГРЛИЋ: Требиње је наша престоница!

Међу онима који су редовни гости завичајне вечери Требињаца је и Милан Бели Бјелогрлић, предсједник завичајног херцеговачког удружења из Зрењанина. Он је истакао да је везу између Зрењанина и Требиња давно успоставио његов претходник Урош Милојевић и да је та веза крунисана братимљењем ова два града.

– Ми се Требињем поносимо као истинским главним градом, престоницом српске Херцеговине. Надамо се да ће се реализовати пројекат изградње аеродрома у Требињу, јер пут до завичаја је за нас старије већ озбиљно искушење. За наша херцеговачка удружења веома је важно да се трудимо да личимо на ону представу коју други имају о нама – да смо добри, паметни, високи, да се пазимо, да смо директори, да једни друге чувамо и штитимо. Можда и нисмо увијек такви, али таквој слици треба да тежимо.

This is box title

РЕПОРТАЖА НА ХЕРЦЕГ ТВ

Овој вечери присуствовала је и екипа Херцег ТВ предвођена предвођена директором Ђорђем Бјелаковићем. Телевизијска репортажа са овог догађаја коју је припредила новинарка Драгана Михић  и камерман Никола Миљковић биће емитована у сриједу 6. децембра у 18 часова, након чега ће бити публикована и на јутјуб каналу.

Вељко Вучуревић већ 40 година живи и ради у Београду.

– Без обзира што сам на сваком завичајном скупу увијек се деси да се сретнем са појединцима које нисам срео по 20 и више година. Велико признање одајем младима који су успјели да споје све генерације.

Као и претходних година када су у програму учествовала велика имена српске естраде попут Неде Украден и Чеде Мирковића, Удружење Требињаца је и овога пута понудило врхунски забавни програм.

За изузетну атмосферу побринуо се популарни бенд Ђорђа Арсовића Несте. Весеље је уз пјесму и игру потрајало дубоко у ноћ.

Текст: Трифко Ћоровић
Фотографије: Вук Ратковић и Трифко Ћоровић

Извор: Слободна Херцеговина

Нема коментара

Напишите коментар