Миодраг Линта и Радован Грајић разговарали са представницима завичајних и избјегличких удружења у Бања Луци на тему регистрације некретнина у Федерацији БиХ

ПО СВАКУ ЦИЈЕНУ САЧУВАЈМО СРПСКУ ЗЕМЉУ


„Ако то сада не урадимо тешко ћемо касније вратити у свој посјед велики дио наше земље“, рекао је, у дискусији, Велимир Кунић, сублимирајући најважније аспекте овог састанка. Миодраг Линта, уводничар у ову тему, упознао је велики број представника удружења са основама Закона о земљишним књигама Федерације БиХ. „Од 2013. године када је почео пројекат регистраицје некретнина у 56 катастарских општина рок за пријаву права на некретнине је већ истекао, али то не значи да су ти људи изгубили право на своју имовину. У 166 катастарских општина траје или ће током године бити објављен јавни позив да Срби који посједују имовину имају годину дана да бесплатно пријаве своја права на некретнине. Послије тога, као у случају наведених 56 катастарских општина, свако онај који буде пријавио своју имовину мораће да плати таксу у вриједности од најмање 600 КМ“, истакао је Линта. Република Српска ће преко својих надлежних органа учинити све да грађани на вријеме пријаве права на своје некретнине, рекао је Радован Грајић, помоћник министра за избјеглице и расељена лица, најављујући да ће у сврху помоћи тим грађанима бити отворене три канцеларије у Бања Луци, Бијељини и Источном Сарајеву. Грајић је најавио да ће ускоро државни органи РС организовати округли сто на ову тему, на коме ће поред највиших представника власти, између осталих, бити позвани и представници удружења избјеглих и расељених лица од којих очекује конкретне приједлоге и иницијативе.



Поздрављајући госте и представнике више удружења окупљених на овом скупу, испред Завичајног удружења „ Гламочко коло“ са сједиштем у Бања Луци, његов предсједник Рајко Срдић је рекао да не памти да у оваквом саставу саборују Срби са различитих простора, али са истим или сличним судбинама и са циљевима које желе остварити. Срдић је, укратко представљајући удружење на чијем је челу, изнио и планове његовог рада у наредном периоду.

 

ОСТВАРИВАЊЕ ИМОВИНСКИХ ПРАВА ПРИОРИТЕТНИ ЗАДАТАК


„Омогућавање развоја привредних дјелатности општине Гламоч, оснивање стручног савјета за остваривање имовинских права избјеглих и расељених лица из Федерације БиХ, али и других средина, као и његовање традиције и културе Гламоча, кроз манифестације као што су „Вече гламочке омладине“ и „ Дани гламочке културе“ су основни правци рада удружења. Када је у питању наша имовина сматрам да свака наша кућа треба имати свој кров, као што је имала некада. Ми ћемо се максимално потрудити да овај пројекат везан за пријаву права на своје некретнине на што бољи начин имплементирамо у нашој општини, а очекујемо ту и помоћ од стране власти Републике Српске и Србије“, рекао је Рајко Срдић, нагласивши да већ почетком наредне недјеље имају одређене састанке у Гламочу и да ће ова тема свакако имати приоритет.

Миодраг Линта, предсједник Савеза Србa из регионa и замјеник предсједника Одбора за дијаспору и Србе у региону у Скупштини Србије, рекао је, на почетку свог обраћања, да су управо Срби из Федерације Бих, као и они из Хрватске, најгоре прошли у ратним догађањима деведесетих и да је резултат тога милион избјеглих и расељених лица са наведених подручја.



„Моја жеља је да упознам представнике удружења о овом пројекту регистрације некретнина из Федерације БиХ, али и да се међусобно упознамо, размјенимо мишљења и видимо могућности сарадње у наредном периоду. Ово је једно од важних питања које се тиче очувања српске имовине и сугуран сам да ћемо сви дати максималан допринос како би сваком човјеку било омогућено да је региструје, било да се он налази у у Републици Српској, Србији или у трећим државама. Концепт који спроводи федерална власт је дискриминаторски у односу на Закон о премјеру и катастру који се примјењује у Републици Српској. За разлику од њега гдје сви њени грађани који су напустили ове просторе мораju бити директно контактирани, власти Федерације су једноставно у свом закону дали рјешење да је довољно расписати јавни позив у службеним новинама и два дневна листа на који би требало да се одазову сви они који своју имовину треба да упишу у нове земљишне књиге у земљишнокњижним канцеларијама у Федерацији БиХ. То јесу двојни аршини“, рекао је Миодраг Линта у уводу свог излагања.

Линта је нагласио да је у најновијем броју Српског кола под насловом „Сачувајмо српску земљу и објекте у Федерацији БиХ“, опширно описано све оно што би корисници требало да знају како би пријавили и уписали своју имовину, ма гдје се они налазили. Детаљно је говорио о законским роковима нагласивши да је већ у 56 катастарских општина истекло вријеме за пријаву oд годину дана, али да се не губи право на имовину. Држава је дужна да то уради сама или да препише стање из старе земљишне књиге. Након истека рока свако мора да плати најмање 600 КМ, какo би уписао своја права у нву земљишну књигу. Линта је говорио и о институту државнине, односно досијелости (члан 58 Закона o стварним правима), по коме, ако неко десет година обрађује вашу земљу, а ви то знате, он је уз ту тврдњу и два свједока може уписати у земљишне књиге на своје име. Ако власник не зна да му неко обрађује земљу, онда је поступак исти, али је рок 20 година. Власник земље може да ово спријeчи тако што ће, код надлежног суда, поднијети тужбу против онога који му обрађује земљу, чиме узурпатор одмах губи било какво право на присвајање његове земље.

На крају свог излагања, Линта је још једном поменуо да се све речено може наћи у најновијем броју Српског кола, на сајту Савеза Срба из региона, а такође сваки заинтересовани корисник за све оно што му није јасно може се обратити новосадској канцеларији Савеза Срба из регионa, гдје ће добити опширнија обавјештења.

 

ДРЖАВА СРПСКА ЋЕ СЕ УКЉУЧИТИ У ОВАЈ ПРОЦЕС


Радован Грајић, помоћник министра за избјегла лица, рекао је да ће се и Република Српска максимално потрудити да се што већи број корисника упише у катастарске књиге и као једну од првих акција најавио отварање три канцеларије у Бања Луци, Бијељини и Источном Сарајеву које ће се бавити овом проблематиком.

 

„ Нама је потребна сарадња са удружењима расељених јер они свакако најбоље знају гдје се налазе њихове дојучерашње комшије, а већина њих посједује и спискове људи са подручја општина Федерације БиХ. Ми смо већ разговарали и са Савезом општина и градова Републике Српске који ће се такође укључити у ову акцију, као и са свештенством Српске православне цркве. Влада и Кабинет Предсједника РС подржавају ову акцију јер она има национални интерес, а ако то не учинимо ми можемо да изгубимо преко 30 процената српске земље“, рекао је Грајић, захваљујући се Миодрагу Линти на образложењу Закона, додајући да очекује велику помоћ од органа Србије с обзиром на то да се велики број лица са подручја Федерације БиХ налази у Србији, још од колонизација након Првог и Другог свјетског рата, до овог посљедњег егзодуса деведесетих година.



На крају свог излагања, Грајић је најавио да ће ускоро државни органи РС организовати округли сто на ову тему, на коме ће представници удружења избјеглих и расељених лица моћи дати конкретне приједлоге и иницијативе, наглашавајући да је један од приоритетних циљева ове власти и заштита српске имовине у Федерацији БиХ.

 

ПОДРШКА УДРУЖЕЊА


Након обраћања Линте и Грајића за ријеч су се јавили и скоро сви представници удружења присутних на овом састанку. Сви они су редом подржали ову иницијативу. Војислав Милишић, предсједник Удружења избјеглих и расељених лица Бања Луке, навео је да је он још прије неколико година тражио да се формира Агенција за заштиту српске имовине у Федерацији БиХ, али да није имао овакву подршку. Милишић сматра да ако и грађани и држава стану иза ове регистрације да ће она успјети. Иницијативу су подржали и Александра Рибић Стојаковић из Завичајног удружења Сањана „Грмеч“ постављајући више питања на које је од Миодрага Линте добила и конкретне одговоре. Велимир Кунић из Форума Дрварчана „Наш Завичај“, нагласио је ако се ово сада не уради, тешко да ће бити друге прилике, док је Бошко Стојисављевић, из удружења грађана Бихаћа и бихаћког краја „Уна“ рекао да је ово једно од најфундаменталнијих питања, јер ако изгубимо нашу имовину у Федерацији, изгубићемо и Републику Српску.

Војислав Милишић, Александра Рибић Стојаковић, Велимир Кунић, Бошко Стојисављевић, Марко Тртић, Бане Пећанац

Бане Пећанац из Форума Дрварчана „Наш Завичај“ истакао је да би свако у свом удружењу требало да упозна његове чланове са овом проблематиком. Он сматра да би требало направити акциони план и да овдје треба имати више слоге, јер је питање имовине у Федерацији и питање останка српског народа у том дијелу БиХ. У сличном тону говорио је потпредсједник овог удружења Марко Тртић. Милорад Бабић из Удружења грађана „Грахово“ Бања Лука, истакао је да је ово животна тема и да је раније требало кренути у реализацију овог закона.



На крају састанка предсједавајући Рајко Срдић, рекао је да је ово први корак , али историјски састанак везан за ову веома озбиљну тему, док је Радован Грајић још једном позвао све присутне на округли сто који ће бити организован у Министарству за избјеглице и расељена лица у Бања Луци.

На крају састанка представницима присутних удружењима дато је око 300 примјерака Српског Кола са циљем да их подијеле свом чланству.

Текст и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ

НА САСТАНКУ СЕДАМ УДРУЖЕЊА


Овом састанку, осим уводничара Миодрага Линте и Радослава Грајића, присуствовали су Рајко Срдић, Никола Толимир и Срето Смиљанић из Завичајног удружења “ Гламочко коло“ Бања Лука, Бане Пећанац, Марко Тртић, Велимир Кунић и Златко Бендер из Форума Дрварчана „Наш завичај“, Војислав Милишић, предсједник Удружења избјеглих и расељених лица Бања Лука, Никола Пузигаћа, предсједник Удружења радника и инвалида рада из Хрватске са сједиштем у Бања Луци, Александра Рибић Стојаковић и Драган Срдић из Завичајног удружења Сањана „ Грмеч“, Бошко Стојисављевић из Удружењa грађана Бихаћа и бихаћког краја „Уна“ и Милорад Бабић из Удружења грађана „Грахово“.

 

Уколико имате било какав проблем или питања обратите се Савезу Срба из региона


У случају да грађани имају било какав проблем или питања у вези регистрације некретнина у Федерацији БиХ, могу да се обрате канцеларији Савеза Срба из региона у Новом Саду.

Радно вријеме канцеларије је понедјељком, сриједом и петком од 9 до 16 часова, уторком и четвртком од 12 до 19 часова.

Бројеви телефона су 021 6613 600 и 021 2700 441. Мејл адреса: info@ssr.org.rs

 

(Да отворите слику преко целог екрана кликните на њу)


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк