Промовисани романи о страдању Срба у Великом рату аутора пуковника Милорада Јевтића

Поводом стогодишњице од Великог рата у овиру програма којим се одаје пошта жртвама и славним борцима који су животе дали за отаџбину, 18. децембра у Центру за културу Раковица одржана је промоција два романа пуковника Милорада Јевтића „Само да топови ћуте“ и „Србија се враћа кући“. Оба романа говоре управо о страдању српског народа у Првом свјетском рату, о једном од најстрадалнијих крајева, ауторовој родној Мачви и Јадру крај Дрине.

Књига „Само да топови ћуте“ је роман који говори о судбинама обичних људи у току Првог свјетског рата који су се молили само да топови заћуте. Људи који нису били ничим изазвани, осим оним што се зове национална свјест и савјест и зато су стали у одбрану своје отаџбине, или су једноставно у тим крајевима живјели зато што су ту рођени и ту су им живјели сви преци, како је испричао аутор.

Прича у књизи „Само да топови ћуте“ почиње сликом жетелаца на њиви који користе примирје да пожању жито и дођу до хљебног зрна, нема великих ликова са титулама испред имена и презимена, дакле обичан човјек је тема и његова судбина у том тешком времену када није било довољно црног платна да се људи означе у жалости, када се није могло направити довољно сандука да се људи сахрањују.



„Мачва је познато била на мети Германског руководства. Један од циљева и задатака је био побити све што је српско у Мачви, а аустроугарски официри су говорили да српски воћњаци треба да се забјеле као српско одјело, а како другачије него вјешањем“, објаснио је пуковник Јевтић, који је написао шест књига до сада, а дуг према прецима и завичају, патриотизам, разлози су због којих се дао у писање, након завршене официрске каријере.

Када је друга књига у питању „Србија се враћа кући“, аутор је поносно истакао да је њу посветио свом прадједу Милану Гарибовићу, учеснику Првог и Другог Балканског рата, носиоцу Карађорђеве звијезде и Албанске споменице.

Књига описује живот Мачве и Јадра, Србије, под окупацијом и ратним операцијама српске војске на кључном фронту Балканског ратишта, Солунском фронту. Описано је вријеме када живот српског народа није значио ништа Аустроугарима, Нијемцима и Бугарима, а у појединим фазама ратних збивања ни савезницима, Енглезима и Французима. Аутор је користећи се историјским чињеницама, приказао шта се догађало српској војсци, преполовљеној Албанском голготом, смрћу од болести и глади на Крфу, јунаштво и жељу да се Србија врати кући.

„Обични људи су за мене највећи јунаци. То су људи који раде за себе, производе за друге, кад имају проблем ћуте, али то је зато што имају проблем у кући, штали, на њиви, никада нису они сами проблем. Тако је и мој прадјед, кад је одслужио отаџбини, послије рата се вратио и постао оно што је био и прије рата. Умио се на свом бунару, попио чашу ракије и почео да оре своју њиву. Са истим оним жаром с којим је јуришао на аустроугарске ровове он је јуришао на коров у својој њиви“, објаснио је пуковник и књижевник Јевтић.

Рецезент романа „Србија се враћа кући“, историчар др Радомир Поповић, оцјенио је да важно за историју имати овакве књиге, јер ми Срби имамо кратко памћење и из прошлих догађаја довољно не извлачимо поуке.

„То је разлог зашто ми немамо пописане жртве у Првом и Другом свjeтском рату, па и последњем. Зато нам се дешава да се на стогодишњицу обиљежавања Првог свjетског рата појавила серија књига историчара на Западу, тзв.ревизиониста, који су покушали, надам се безуспјешно, да кривицу за почетак Великог рата свале на Србију и српски народ. Зато је важно имати овакве књиге, које чувају културу сјећања, која код нас није довољно развијена. Да је његујемо, да не заборавимо оне који су страдали и да не заборавимо наше успјехе“, закључио је Поповић.

На промоцији је говорио и предсједник Савеза потомака ратника 1914-1920 године, пуковник у пензији Љубомир Петровић. Он је честитао Јевтићу и рекао да се као професор радује што му је ђак бољи од њега.

„Дивим му се како је могао својом интуицијом да уђе у сваки ров, у сваку осматрачницу, свако мјесто и колону, у психологију војника и старјешина. Та иновативност је синтеза знања,искуства и љубави која је уложена у писање књиге која се чита из даха“, рекао је Петровић, који је подсјетио на то побједоносно вријеме Србије које, како је рекао, треба добро да запамтимо, али и наши противници.

„Милион и 247 хиљада жртава даде Србија тада, 28 посто. Тешко је наћи земљу у свијету која је том цијеном платила своју слободу и независност. Ове књиге сјајно говоре о поукама које требамо извући као народ. Мала Србија је увијек водила ослободилачке ратове и побјеђивала јер је црпјела снагу из свог народа“, подвукао је Петровић и завршио своје обраћање цитатом Војислава Илића Млађег посвећеног српским војницима на Солунском фронту „Родитељ је њихов храбри српски народ, Горостас у свјетској историјској војни, који је све стазе искушења прошо, и чији су борци, дивљења достојни. Падали од зрна, од глади и жеђи, распињањи на крст, на Голготе вису, али чврсту веру у побједу крајњу, никад, ни за часак, изгубили нису“.



У програму су учествовали чланови Књижевног друштва,  Гојко Шашић који је казивао пјесму „Вјековима тако“ Радоја Радовановића, Вјера Раичевић и Милун Милорадовић који су читали одломке из књига, пијанисткиња Драга Гребенаровић, Пјевачко друштво „Прело“, а у улози водитеља програма био је Милан Недељковић, уредник књижевног програма Центра за културу Раковица.

 

Антрфиле, о аутору:


Милорад Јевтић, рођен у Бадовинцима (Мачва) 1957.год.

Завршио је Војну академију у Београду. Униформи остаје вјеран до краја радног вијека и официрске каријере, а онда се враћа родном крају и сликама које су га држале за сво вријеме одсутности, и затим интензивно осликава свој родни крај у својим књигама.

Објавио је књиге хумористичко- сатиричног садржаја из живота мачванског краја „Вако је било“ 1995., „Варзило“ 1997., „Испод ораха“ 1999. И „Кривинаши“ 2014.год.

Радове је објављивао на радију и у новинама. Аутор је неколико сценарија по којима су снимљени едукативни филмови за потребе војске и Црвеног крста.

 

новинар „Српског кола“
Весна Вуковић

(Да отворите слику преко целог екрана кликните на њу)