Насељавање Славоније у периоду 1914-1941 и “Нова Градина – од настанка до нестанка“
У Дигиталном омладинском центру Градске библиотеке у Новом Саду 17. 3. 2023. године генерални секретар Матице српске др Милан Мицић одржао је предавање на тему “Српски доборвољци и њихово насељавање у Славонију у периоду 1914-1941“. Истог дана промовисана је и монографија “Нова Градина – од настанка до нестанка“ у огранизацији Градске библиотеке, Удружења ратних добровољаца 1912-1918. и њихових потомака и поштовалаца “Обилић 1912-1918“ Нови Сад и Завичајног сабора Нова Градина.
Важан део српске историје је учешће Србије у Великом рату и прилив добровољаца у редове војске. Према речима генералног секретара Матице српске др Милана Мицића наши преци били су људи који су одабрали да се боре на страни Србије, а то је значило да су они били осуђени на смрт. Војска је ношена најтежим ратним задацима. После 1916. године Краљевина Србија није могла да попуни своју војску, која је исцрпљена, Србија је окупирана и једини извор попуне српске војске били су српски добровољци, који су долазили из Русије и САД. Добровољци пристигли из Русије преименовани су, више нису били Прва српска добровољачка дивизија, већ су постали југословенска дивизија. Нова држава у настанку, југословенска држава, наглашавала је да се за југословенску идеју боре Срби, Хрвати и Словенци, али иза тога су стајали људи који су долазили из других крајева. Ти људи, борећи се за уједињење својих крајева и присједињење Србији добили су нову државу која се звала Југославија и која је нестала у два крвава рата. Управо су људи из Нове Градине потомци добровољаца насељених тамо после 1941. и 1991. године, објаснио је др Милан Мицић.
Када се Велики рат завршио, нова држава се осећала јако несигурно и поставља се питање како одбранити њене границе. Наши преци су усељавани на широком простору Славоније, Бачке, Баната, Барање и Срема. Основни циљ је да се на граници према Румунији и Мађарској формира појас насеља српских ратних ветерана који су чином добровољства били верни држави, а то се дешавало и по дубини те територије.
О храбрости, издржљивости и пожртвованости српских добровољаца сведоче подаци да им је земља дата у привремено власништво, у закуп. Људи су градили куће на плацевима, а куће су после дограђиване. Наши преци који су били ратни хероји борили су се за животну егзистенцију. Истовремено они показују изузетну способност прилагођавања обради земље, начину привређивања и научили су активно да се баве пољопривредом и сточарством. Након кућа, у насељима су градили школе, цркве, домове и општине. Тешка је била судбина добровољаца јер су они били симболи и чувари прве југословенске државе, те су били први на удару окупационих сила и морали су да издрже терет најтежих сукоба и напада окупатора.
После 1945. године добровољци се враћају у Нову Градину, Славонију, Срем, Барању и Бачку, почињу поново да граде своја насеља али и да обнављају живот на огњиштима која су формирали двадесетим годинама 20. века. Истовремено, нове комунистичке власти добровољце посматрају противно циљевима комунизма, односно сматрају их својим противницима што је додатно отежало животе добровољаца. 1947. године Савет ратних доборвољаца Краљевине Југославије забрањен је као фаштисичка организација и то је био нови ударац нашим прецима.
Сви ударци и терет који су поднели добровољци указује да су наши преци били људи на које се ваља угледати и добро је да постоје удружења и потомци добровољаца, који неће дозволити да се они забораве. Добровољци су створили нову државу и оно чему је српски народ тежио вековима. Зато су они узор јер су показали способност да саграде нова насеља и подигну нова огњишта. Својим делом су својим потомцима, држави и народу оставили пример јунаштва и херојства, истакао је Мицић.
Управо због наведених заслуга ратних добровољаца, а у захвалност њихових потомака настала је књига “Нова Градина – од настанка до нестанка“. Милован Буха, дипломирани економиста и потомак добровољаца, нагласио је да је повод за писање књиге 100 година од настанка села Нова Градина. Буха је испричао како је изгледао живот у овом селу које је формирано 1922. године од добровољаца, када су ту дошле четири породице и тако је почело оснивање села. 1927. године је направљена прва кућа у Градини, а до 1932. године направљена је већина кућа. Данас је тешко замислити живот у тим условима и том немању. Међутим, слога, братство и узајамно поштовање и помагање одржало је ове људе и њихове породице. Ту су градили и развијали културу, обичаје и језик.
Живот добровољаца у немаштини и сталној ратној приправности није био лак, ни за њих ни за њихове породице. Зато је важно сећати се и чувати успомену на њих.
Новинар Српског кола
Драгана Шиповац
