Aнкета: Тробојка свих нас – симбол слободе
Фотографије оплемењених зидова и јавних површина, као и стотине младих људи који су се сликали испред њих, освојиле су симпатије медија и људи широм Црне Горе и региона.
Акција цртања тробојке или како су је медији назвали “графит – револуција”, представља једну од најмасовнијих али и естетски најупечатљивијих “урбаних акција” у историји Црне Горе. Фотографије оплемењених зидова и јавних површина, као и стотине младих људи који су се сликали испред њих, освојиле су симпатије медија и људи широм Црне Горе и региона. Премда је у питању сасвим креативна акција, изазвала је реакцију у виду префарбавања тробојке, и то по сваку цијену. Да иронија буде већа – многобројни вулгарни графити годинама, па и сада, и даље стоје на многим зградама.
Задивљујућа енергија младих људи
Александар Мрдак, писац из Мојковца, каже да га задивљује енергија младих људи, и њихова упорност и истрајност у намјери да осликају што више јавних површина у бојама слободе. “Још ме више задивљује њихова намјера да обнове све, од стране власти прекречене тробојне површине. За мене су то боје слободе, имајући у виду чињеницу, да представљају период славне историје Црне Горе, која се данас поништава од стране гарнитуре која управља овом земљом.
Историја се не може брисати
“Тробојку видим као дио историје Црне Горе исто тако као што су за мене и крсташ или алај барјак. За разлику од ове нове које нема у историји. Узети нам тробојку као да су нам узели дио историје. Под тробојком се ушло у Скадар и у Пећ итд Не може се историја брисати па ни добре ни лоше ствари. Може се само тумачити”, каже Драган Ратковић из Бара.
Префарбавање тробојке је кршење Устава
“Ових дана васкрсла је тробојка у Црној Гори”, каже Александар Куч из Бијелог Поља. Он подсјећа да је све кренуло од момака из Доње Горице који су насликали мурал у најљепшим бојама, да би одмах након тога овај прелијепи мурал био прекречен и оскрнављен од стране оних који не знају ни шта та тробојка представља правим Црногорцима. Након тога је, подсјећа он, дошло је до реакције у свим црногорским општинама и тробојке су почеле да ничу једна за другом у селима, засеоцима, приградским насељима и у самим центрима градова од Пљеваља па до мора!
“Могу рећи да је доњогорички мурал био сјеме из ког се поново родила тробојка и почела да шири гране широм Српске Спарте. Осликавају се неуређене градске површине, игралишта, пјешачки прелази и ивичњаци тротоара. Починиоци скрнављења доњогоричког мурала да су знали да ће ово да се деси вјероватно не би никад такли умјетничко дјело доњогоричке дјеце.
Префарбавање ових мурала од стране антисрпских и антицрногорских почионица је кршење устава Републике Црне Горе. У члану 28 закона о дравним симболима Црне Горе који обухвата историјске симболе пише: „Државни и војни симболи Књажевине Црне Горе и Краљевине Црне Горе, симболи Народне Републике Црне Горе и Социјалистичке Републике Црне Горе и симболи Републике Црне Горе утврђени Законом о Грбу и Застави Републике Црне Горе („Службени лист РЦГ“, број 56/93) уживају заштиту, као и државни симболи утврђени законом“. Вјероватно починиоци скрнављења народне заставе у Црној Гори (црногорске тробојке) нису размишљали да је префарбавање тробојке исто као да узмеш канту и полијеш Црногорца у црногорској ношњи”, каже Куч.
„Графит револуција” – буђење историјске Црне Горе и почетак демократизације
“Тробојка-како сам Митрополит рече – представља једнакост, братство и слободу; али је и симбол наше славне историје у којој три набројана елемента доминирају.
Ђукановић је, правећи мафијашки провизоријум, уклонио тробојку с намјером да уклони историју, али је и малтене уништио сва три елемента. Тако да „графит-револуцију“ сматрам буђењем историјске Црне Горе, али и почетком истинске демократизације Црне Горе”, каже Сретен Ћеранић из Никшића.
“Ове три боје су данас симбол слободе, отпора и вјере”
“А шта друго мојој земљи треба до слобода, једнакост и братство?”, пита Милица Радоњић из Подгорице.
“Скоро онолико колико јој треба и да људи коначно изразе колико дуго су незадовољни, колико их тишти неправда, немаштина и нељудскост владајуће нам господе”.
“Хвала професорима историје што моје знање почива на штурим чињеницама и годинама које се изгубе у магли након добијене оцјене. Те ни државне симболе из ове или оне године не познајем колико би требало”, каже она и наставља:” Није ми потребно фотографско памћење да разазнам да су три боје, којима је Црна Гора ових дана окупана, симбол слободе, отпора и на концу- вјере. Вјере у разум. Вјере у прихватање да ником није дато да одређује које теме јесу а које нису приоритетне, које јесу проблеми а које су скретање са истих. Вјере у схватање да је срце важно баш колико и стомак. Вјере да облак који нам је над главама већ 30 година једном мора да оде.”
Преузето са: ИН4С
