Берба грожђа у далматинским виноградима

Jесен у Далмацији рачуна се доласком бербе грожђа. На једном од највећих засада винограда, у месту Врбник код Книна, берба је увелико почела.

Берба грожђа у Далмацији одувек је била важан догађај. Како кажу винари, време је то када се након целогодишњег рада и бриге, те ослушкивања природе, убиру плодови и наставља пут до квалитетног вина.

Сунчани дани и топло време последњих дана септембра, идеални су за бербу готово свих сорти грожђа. Иако временски услови током сушног лета нису сасвим погодовали ни грожђу ни виновој лози, виногради у „Врбничком селу“, једном од највећих у Шибенско-книнској жупанији, уз пуно рада и улагања, ипак обећавају добар род и квалитетно домаће вино.

– Након неколико кишних и облачних дана, коначно смо дочекали право време за бербу. Тренутно беремо мерлот и очекујемо да ћемо, ове године, бербу завршити са неких двадесет и седам тона грожђа. Овогодишњи урод је баш онакав какав треба бити, грожђе је зрело, здраво и са високим уделом шећера, онакво какво нама треба за производњу врхунског вина. Пре самог почетка бербе одрадили смо неопходну анализу на мањој количини грожђа, измерили смо сладор и киселине за сваку сорту посебно, и тек након тога одредили време када ће се која сорта брати – каже водитељка задруге „Врбничко село“ Анђелка Амановић-Милиновић.

Да би се дошло до таквих резултата, посебно у условима еколошке производње, неопходно је много рада али и улагања. Летњи месеци обиловали су сунчаним данима, али и високим температурама и дугом периоду без кише, зато се унапред требало припремити на циклус раста и дозревања грожђа.

– Лето је било сушно али смо рачунали на непредвидивост природе и ситуацију која нас може задесити. Дуж читавог винограда поставили смо систем за наводњавање, тако да нам суша није направила проблем. Успели смо се заштитити од мраза али не и од града који је недавно пао. Ту смо имали штету на белим сортама грожђа као што су Мараштина, Пошип и Бабић, али то је неких тридесет посто винограда тако да смо у суштини ипак задовољни оним што смо успели заштитити. Штету смо имали у пласману и продаји вина, због читаве ситуације изазване корона вирусом али нам је, са друге стране, то помогло када је у питању дефицит са којим се иначе носимо а то је радна снага. Ове године успели смо организовати већи број људи у винограду, што нам је било од велике помоћи – ипак задовољно прича Анђелка.

Виноград тражи слугу, не газду

Пањеви пуни грожђа и виногради пуни берача, најлепши су призори који се, у ове јесење дане, могу видети широм Далмације. Иако смо неке од берача затицали и током других сезонских послова у винограду, дилеме нема који је посао лакши и дражи.

– Овај посао је и лакши и дражи, јер ћемо ускоро да се веселимо и наздрављамо овогодишњим вином. Грожђе је одлично. Ово што га има чисто је, здраво и слатко тако да ни вину неће бити мане. Код нас би стари народ рекао, ако се прсти лепе у берби, онда је грожђе зрело. Што се прсти лепе више, то је грожђе зрелије, а ево нама се прсти и за маказе залепили. Биће вино јако али питко, неће од њега глава болети – кроз шалу објашњава Момчило Амановић, један од овогодишњих берача.

Виноград тражи слугу не газду, посла има током читаве године, али када берба донесе добар урод све тешко брзо се заборави, а како и не би када је опште познато да Далматинци не могу без чашице доброг вина, ма о каквој се прилици радило. Данас је ситуација ипак другачија, мање је становништва па и винограда, али као кажу, све док човек може виноград се радити мора, па макар и за своје потребе.

– Све иде добро, уз мало среће и пуно труда ми смо успели заокружити један читав циклус производње. Сваком човеку из ових крајева битна је чашица доброг вина, јер вам Далматинци не знају и не могу без вина и пршута. Код нас се вино пије у свим приликама, у радости и жалости, у добрим и лошим временима. Сваки човек овде имао је бар по неколико стотина пањева винове лозе и вино правио за потребе домаћинства. Данас је људи мање, нема ко ни да ради, али се од винограда одустаје тек кад снаге понестане – са осмехом ће Никица Чолаковић који, како каже, са задовољством ради у винограду јер и сам спада у винољупце.

Након бербе у винограду, гајбе са грожђем селе се у винарију где далје предстоји процес прераде грожђа и производње вина. Од почетка бербе до почетка прераде грожђа треба протећи што мање времена, а оптимално је од два до четири сата. За ту процедуру, и поред модерне технологије, ипак је потребно знање али и стручни надзор. Када се ради о породичним, мањим виноградима, процедура је другачија и често примитивнија, но на већим плантажама о свему се мора више водити рачуна.

– Сам процес у винарији је различит за црно и бело грожђе. Након муљаче, бело грожђе из муљаче иде у пресу и тај процес траје око два сата а сок који се оцеди иде у танк, док код црног грожђа директно из муљаче иде у танк на даље зрење. Два до три пута дневно неопходно га је мешати како би мошт увек био мокар. Ништа се не препушта случају, јер за квалитетно вино морате поштовати струку. Наредних петнаестак дана провешћемо у том послу, а након тога нам предстоји дегустација којој се сви радујемо – појашњава Анђелка.

Дуг пут од лозе до грозда

Иако данас све изгледа и лепо и лако, сами почеци око засада винове лозе нису увек такви. Клима и тло далматинског поднебља идеални су, слаже се струка, за узгој бројних сорти винове лозе, али зарасли терени, крш и камен, захтевају пуно рада и љубави виноградара да би лоза једног дана донела плодове.

– Када смо кренули са припремом терена и првим засадима, највише је било неизвесности, јер превеликог искуства нисмо имали. Савете смо слушали и ишли корак по корак. Првобитно смо планирали да виноград засадимо на свих шеснаест хектара земље, али због недостатка радне снаге морали смо већи део терена да пренаменимо за засаде бадема. Све је, бар на почетку, трајало знатно дуже од очекивања. Администрација траје дуже него пут од лозе до грозда. До сада смо имали три бербе, бавимо се искључиво еколошком производњом и вина су оцењена као врхунски квалитетна, а то је оно што нам је најбитније. Струка нам је рекла да су услови за виноградарство у Далмацији идеални, имамо свеже ноћи и топле сунчане дане. Температурне амплитуде благотворно делују на грожђе, на однос количине и шећера, што нам даје могућност да производимо врхунска вина од различитих сорти грожђа – каже један од власника задруге „Врбничко село“ Никола Дамјанић.

Нова времена захтевају, поред аутохтоних, и неке нове сорте грожђа и вина која ће задовољити и најосетљивија непца будућих туриста и дегустатора, па је и циљ производње другачији него некада када се вино правило искључиво за потребе домаћинстава, важан је квалитет а не квантитет. Берба убрзано одмиче, и до средине октобра биће окончана. Подруми су спремни, бачве припремљене за овогодишње, младо вино. Сви се надају да ће и епидемиолошка ситуација око вируса да се оконча и да ће, већ у пролеће, са врхунским винима из „Врбничког села“ наздрављати пристиглим туристима, баш онако домаћински како се то ради у готово сваком дому широм Далмације.

Преузето са: СРБИ.хр