Ближи се крај изградње избјегличких зграда у Сремским Карловцима
Сремски Карловци отворили своја врата Крајишницима
У Чератској улици у Сремским Карловцима, између задње куће и водорезервоара, граде се станови за 16 избјегличких породица, од којих је 12 намијењено онима који имају изворе прихода и који ће моћи да их откупе. У 4 стана ће бити смјештени корисници социјалног становања и они неће моћи да откупе те станове, како нам је рекла Нада Остојић Агбаба руководилац Одељења за друштвене делатности у карловачкој Општини.
– У овом тренутку се раде кровопокривачки радови, изграђене су задње плочe на свих пет објеката и у припреми су радови за кровну конструкцију – рекла нам је Нада Остојић Агбаба.
Изградња ових станова дио је Регионалног програма стамбеног збрињавања (РСП), и то петог потпројекта у којем као партнери учествују Комесаријат за избјеглице и миграције Републике Србије, који је водећа институција, карловачка Општина, као инвеститор и Јединица за управљање у јавном сектору (ЈУП) који даје техничку подршку и врши финансијско управљање и плаћањe према закљученим уговорима. Финансирање изградње вишепородичних стамбених објеката врши се из донаторских средстава обезбјеђених из Фонда РСП, преко Банке за развој Савјета Европе.
На територији Општине Сремски Карловци 1995. године је било 33% избјеглица у односу на укупан број становника, дакле негдjе око 3.000 лица која су прогнана и избjегла из Хрватске Бљеском и Олујом и Босне и Херцеговине, и нашли су своје уточиште у Сремским Карловцима.
– Тада су Карловчани отворили врата својих кућа и викендица, а прве прогнанике смо смјестили у просторије вртића, у просторијама Основне школе и фискултурне сале – рекла је Нада Остојић Агбаба за Српско коло и додала да поред крова над главом избјегицама су били обезбјеђени оброци, помоћ при куповини хране, одјеће и дјеца су добијала школски прибор.
Колективни смјештај, живот прогнаних и избјеглих и њихово збрињавање у фискултурној сали Соколски дом у Сремским Карловцима је трајао пуних 6 година, односно до 2001. године, а из вртића и школе су се много раније преселили у друге колективне центре. Након шест година боравка избјеглих у фускултурној сали, у којој ђаци Карловачке гимназије нису могли да изводе наставу, крајње вријеме је било да се иселе смјештени у њој, јер су били у нехуманим условима.
– Крајње нехумано је било како су људи живјели у тој сали, њих преко 130 старих, младих, дјеце и новорођенчади, а само одвојени импровизованим преградним плочама.
Тада је Комесаријат за избjеглице заједно са Унхацером и Општином Сремски Карловци спровео пројекат изградње станова, односно то је била пуна градња, тзв. „Кључ у руке“.
Пројекат је финансирала Швајцарска организација за помоћ у катастрофама (СДР) садашњи назив СДЦ, дакле ради се о изградњи пет стамбених јединица у Сремским Карловцима – рекла је Агбаба. Учешће Општине је било заиста значајно, ту је обавеза Општине била да инфраструктурно опреми грађевинску парцелу, исходује грађевинску дозволу, употребну дозволу, прикључке на електро, водоводну и канализациону мрежу, изгради саобраћајницу и тако даље. Тако су 23 породице фискултурну салу замијениле становима. Прошле године им је омогућено да их откупе, уз могућност отплате на више рата, што је до сада учинило 19 породица – рекла је Агбаба.
За породице избјеглих, које нису биле стамбено збринуте у изграђеним становима, Општина је добила средства од Комесаријата за избеглице и миграције. Један дио је добио помоћ за куповину сеоских кућа, други су добили, они који имају своје куће, пакете грађевинског материјала за завршетак објекта или за адаптацију неусловних објеката.
– Прошле године смо додијелили 9 пакета грађевинског материјала, који је реализован из Регионалног стамбеног програма (РСП). Тако је 9 породица добило вриједну помоћ у грађевинском материјалу, чија је максимална вриједност била од 9.000 евра. Из истог програма купљено је 6 сеоских кућа за избјегле који су се опредјелили за овај вид стамбеног збрињавања. Настављајући да помаже избјегле, прогнане и расељене, Комесаријат је Општини опредијелио пакете хране и тренутно се врши расподјела 29 хуманитарних пакета хране. Морам да нагласим да је ово трећа подјела пакета хране ове године и да се дају искључиво онима који и даље имају статус избјеглице и статус расељених са Косова и Метохије – рекла је Агбаба. Поред пакета хране значајна су средства Комесаријата која се додјељују истим породицама за куповину огрjева, средсaтва за лијечење и куповину лијекова.
Избјелице су добијале и пакете за економско оснаживање кроз доходовне активности.
– Уколико желе да се баве занатством, пчеларством, пољопривредном дjелатношћу, услужном дjелатношћу, а немају сопствена средства да купе неопходну машину, опрему, алат, Комесаријат је преко Општине помагао ове породице. Висина помоћи по породици је до 200.000 динара.
До 1995. године било је на евиденцији 450 избјеглица, то су махом Срби који су почели да долазе од 1992. године из Осијека, Вировитице, Карловца, а такође и из Босне и Херцеговине.
–Један број њих је купио некретнину, добио личну карту и трајно се населио у нашем мјесту. Они нису никада добили никакву помоћ од Комесаријата, а сада имају потребе, међутим, проблем је тај што нису имали статус избјеглице и не могу да конкуришу на Комесаријатове конкурсе.
Питали смо нашу саговорницу шта је то у Сремским Карловцима привукло људе из Крајине да се ту настане.
– Карловци су њих подсјећали на мјесто одакле су дошли. Брдовити Карловци који су на обронцима Фрушке горе, ту је Дунав, близу је Нови Сад, а и Београд.Многи су чули за Карловце преко пријатељских и фамилијарних веза, а такође један од разлога је што смо се ми, Општина побратимили са Кореницом и врло често смо се посећивали.
На основу ријечи Наде Остојић Агбаба рекли бисмо да Општина Сремски Карловци брине о досељеним из република бивше СФРЈ.
– Наравно да се бринемо о нашим суграђанима. Увијек се може више помоћи, али битно је да је та брига препозната и да се осјети у свакодневној директој комуникацији.
Нада Агбаба се осврнула и на велики број Крајишника на Банстолу, који су се лијепо организовали.
– Захваљујући владици Василију, сремском епископу, који је одлучио да купи једну парцелу и изгради тамо цркву, по узору на руске светиње, новоизграђена Црква Благе Марије је сада постала крајишко сабориште.
Од 2006. године значајна средства за избјегле, прогнане и расељене који живе на територији Војводине, издвајају се из буџета АП Војводине, преко Фонда за пружање помоћи избјеглим, прогнаним и расељеним лицима. То се односи на пакете грађевинског материјала, помоћ за куповину сеоских кућа, новчане помоћи за куповину лијекова и огрјева, новчане помоћи најуспјешпнијим студентима и ученицима средњих школа, помоћ за економско оснаживање, бесплатан аутобуски превоз у Хрватску и Босну и Херцеговину. У свим овим пројектима активно учествује Општина, а избјеглице настањене у Сремским Карловцима су обухваћене свим видовима помоћи Фонда.
Новинар Српског кола
Драгана Бокун
