ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ – Олуја злочин који траје
Удружење избјеглих, расељених и досељених лица Завичај организовало је 4. августа 2023. у Цркви Светог Марка парастос жртвама злочиначке акције Олуја.
Прије 28 година, током 8 дана операције протјерано је око 250.000 Срба, погинуло 1.185, а нестало око 700 Срба.
Након парастоса положени су вијенци на споменик у Ташмајданском парку. Вијенац је положио између осталих и градоначелник Београда Александар Шапић који је окупљенима рекао да је злочиначка акција Олуја несумњиво највеће етничко чишћење послије Другог свјетског рата, колико год то неки покушавали данас да оспоре.
– Изузетно је важно гајити културу сјећања на наше жртве, не смијемо да заборавимо страдања која су нам се догодила, требамо и да васпитавамо нашу дјецу у том духу. Морају да знају шта нам се десило, како нам се то никада више не би поновило. Морамо да знамо да смо сигурно негдје погријешили кад смо дозволили да нам се то деси, иако су кривци које су то зло извршили неупитни – нагласио је Шапић.
Веома је важно, навео је Шапић да српски народ више никада не дозволи без обзира гдје се налазио да неко над њим изврши овакве злочине и етничко чишћење.
У име организатора говорио је Ратко Личина који наводи да све чешће чује како Крајишници нису бранили Крајину, како су побјегли…
– Нико не помиње издају Крајине која се догодила 1991. и 1992. године, нико не помиње сурове и бесмислене операције Вуковар и Дубровник, нико не помиње нереаговање представника Међународне заједнице на кршење мировног плана, који је та иста међународна заједница наметнула, и злочине на Миљевачком платоу 1992. и Равним Котарима и Медачком џепу 1993, у Западној Славонији у мају 1995. Све се то заборавља.
Предсједник Удружења Завичај Ненад Абрамовић навео је да је прошло 28 година откако је комплетно становништво из Крајине под пријетњом уништења и жељом да биолошки опстане напустило простор у којем је вијековима живио.
– Република Српска Крајина је нападнута 4. августа у 4.00 часа тако што су бомбардовани српски радари, што је дјело НАТО пакта. Све вријеме напада ометали су систем веза Српске војске Крајине на фронту дугом око 700 километара. Окружена нападачима са свих страна и бројчано јачим непријатељем без помоћи Војске Републике Српске која је и сама била у проблему, а тадашња власт у СРЈ није ни помишљала да упути војну помоћ.
Абрамовић се присјетио и напада на цести Глина–Двор гдје су Хрвати са једне, а муслиманске стране са друге нападале српске цивиле и нејач.
Непријатељска авијација наставила је да их прогони и у Републици Српској, бомбардујући колоне избјеглица у Сводни, гдје су убили 13 цивила, од којих је шесторо дјеце.
Абрамовић наглашава да су Крајишници страдални народ, али и даље поносан.
– Олуја није трајала четири дана, Олуја траје и данас.
Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта истиче да је акција Олуја некажњени злочин који траје 28 година који никада нећемо заборавити и који представља завршни чин етничког чишћења српског народа са подручја Хрватске.
– Линта истиче да Србија треба да покрене правну, дипломатску и политичку борбу за истину о карактеру ратова деведесетих, за истину о страдању српског народа, да се забрани прослава злочиначке акције „Олуја“, да се процесуирају одговорни за масовне злочине над Србима, да се једнако поштују све жртве и да се ријеши питање несталих лица. Поред тога, Србија покрене дијалог са Хрватском о рјешавању отетих имовинских, стечених и других права прогнаних Срба и других оштећених грађана и накнади штету за уништену и отету имиовину. Никада нећемо заборавити некажњени злочин и никада нећемо престати говорити о српским жртвама.
Злочиначку акцију Олуја Крајишници, како наводи Милан Жунић сматрају геноцидом. Србија коначно мора ту акцију назвати одговарајућим именом – геноцидом.
– Хрвати прослављају Олују, а ријетко се у историји човјечанства налазе народи који славе и обиљежавају злочине као најсвјетлије тренутке своје историје.Свих ових двадесет и осма година оптужују нас из Хрватске да смо агресори, и поводом тога ћу цитирати Матију Бећковића: „Побијеђени српски агресор кренуо је из својих кућа пред побједницима који су их поразили и поразили ту агресорску војску коју су чинила дјеца на тракторима и уплакани старци и старице, колијвке, породиље које доје новорођенчад, псеће кућице и кућне љубимце, војску коју прате боси и голи прогнаници.
Невен Лака из Удружења ветерана Црвене беретке поручује да је Олуја најмонструознији злочин против Срба и највећи погром у Европи послије Другог свјетског рата. Уз помоћ НАТО пакта и тзв. Армије Босне и Херцеговине
– Ова операција је имала за циљ истребљење и протјеривање Срба са њихових вијековних огњишта. Међународни суд у Хагу је првостепено осудио хрватске генерале карактеришући Олују као удружени злочиначки подухват са циљем да се трајно и прислино протјерају Срби, али је другостепени суд такве тврдње одбацио и генерали су ослобођени. Таквом пресудом је доказано да Међународно право и правда не постоје, и то је нама Србима више пута показано.
Хелсиншки одбор за људска права је 21. септембра 1995. године у Бечу саопштио да на територији Републике Српске Крајине постоје масовне гробнице убијених Срба.
– Зашто ћутимо о нашим жртвама? Зашто не тражимо правду за побијене Србе. Сваки грумен у Хрватској натопљен је српском крвљу од Пребиловаца, Јадовна до Јасеновца… поново су спремали Машвинско коло за нашу нејач.
Вијенце су поред градоначелника Шапића положили и Удружење Завичај, Комесаријат за избјеглице и миграције и комесарка Наташа Станисављевић, представници Министарства одбране, делегација општине Звездара, Удружење бораца Крајине, Удружење ветерана Црвене беретке, Удружење ветерана полиције Српске Крајине, Удружење Координација, делегација Општине Гроцка, Удружење Славонија у срцу, Моје Косово, Удружење Крајишника Србије и Иницијатива младих са Косова и Метохије.
Текст и фото: Драгана Бокун
