Демографска катастрофа у Хрватској, мање је и Срба
Државни завод за статистику прошлог петка, 14. јануара, објавио је прве резултате пописа становништва који се односе на укупан број становника и домаћинстава.
Попис становништва почео је 13. септембра прошле године, а завршен је 14. новембра и по први пут била је понуђена и могућност да се грађани сами попишу путем дигиталне апликације. Два месеца након тога Државни завод за статистику објавио је податке о броју становника по местима у Републици Хрватској.
На основу објављених података евидентан је пад становништва у Хрватској и у односу на протекли попис становништва који је одржан 2011. године. Број становника је мањи за 396.360 становника, односно 9,25 одсто. Највећу демографску катастрофу доживела је Вуковарско-сремска жупанија где се број становника за протеклих десет година смањио за 19,5 одсто, затим следе Сисачко-мословачка са 18,5 одсто и Бродско-посавска 17,5 одсто мање становника.
Само три града у Хрватској имају више од сто хиљада становника, а то су Загреб (769.944), Сплит (161.312) и Ријека (108.622). Управо град Загреб има најбољу демографску слику иако је и она у силазној путањи са 2,5 одсто мање становника, а следе га потом Загребачка и Дубровачко-неретванска жупанија.
Број Срба?
Иако још увек нису обајвљени подаци о националној опредељености, из објављених података већ сад се наслућује да је и број Срба у знатном паду. То нам у овом тренутку можда најбоље илуструје пример Вуковарско-сремске жупаније која има највећи губитак становника, а уједно то је и жупанија у којој има највећи проценат Срба по ранијим пописима. Такође, ако идемо детаљније по градовима и општинама увидећемо да је, управо у срединама где су Срби били у већини, највећи или један од највећих падова у броју становника за протеклих десет година.
Тако по објављеним подацима општина Трпиња као највећа српска општина има 25,23 одсто мање становника, а то је и најмањи губитак становника ако говоримо о општинама са српском већином у овој жупанији. Већи губитак становника у процентима од Трпиње имале су општине Борово (27,12 одсто), Маркушица (29,55 одсто) и Негославци (30,83 одсто) који уједно имају и највећи пад становника у целој жупанији.
Најмањи пад становника у Вуковарско-сремској жупанији бележе Винковци од 12,05 одсто, а од општина то су Андријашевци са 14,97 одсто мање становника. Сличан однос у постотцима има и Вуковар (14,98 одсто) односно у овом граду је 4.147 становника мање у односу на 2011. годину и он сад износи 23.536.
Пад у броју становника забележен је и у Осјечко-барањској жупанији, а њен административни центар град Осијек има мање од сто хиљада становника, односно 96.848. Град Бели Манастир за протеклих десет година изгубио је више од две хиљаде становника (8.053), а негативан тренд имају и локалне самоуправе у којима су Срби у већини или их има у знатном броју. Тако општина Ердут бележи губитак од готово 1.850 становника, док тренутно у овој општини има 5.534 становника. Општине Јагодњак и Шодоловци такође бележе пад у броју људи и оне тренутно имају 1.504, односно 1.224 становника.
Ситуација у том смислу није ништа боља ни у другим жупанијама, општинама и градовима. У Карловачкој жупанији општина Крњак има губитак од преко 600 становника, док је у општини Војнић број становника умањен за више од хиљаду. Са негативном сликом суочиле су се и општине у Сисачко-мославачкој жупанији па је тако нпр. У општини Двор број становника умањен за готово пола, односно 45,4 одсто.
Највећи пад становника у процентима бележи општина Врховине у којој за разлику од 2011. године живи мање чак 51,8 одсто становника, док је у општини Доњи Лапац тај број смањен за 32,8 одсто.
Лоша демографска слика погодила је и Книн у којем је мање 3.652 становника, односно овај град са својим приградским насељима данас има 11.755 становника. У општинама које се налазе у његовој непосредној близини, а где су Срби знатније заступљени такође се бележи пад становника па тако Кистање данас има 2.644 становника, 800 мање него 2011. године. Општина Ервеник има 816 становника, готово 300 мање него пре десет година.
Каква ће бити национална и верска структура по местима, градовима, општинама и жупанијама знаћемо за неколико месеци када ће бити објављени и комплетни резултати пописа становништва.
Срђан Секулић
Преузето са: Срби.хр
